Očekuje se da će Kosovo, Albanija i Hrvatska uskoro konkretizovati inicijativu u oblasti odbrane, kroz koju zemlje ciljaju povećanje interoperabilnosti. Takvo partnerstvo je veoma važno, posebno u trenutnom geopolitičkom kontekstu, ocenjuje u intervjuu za KosovaPress, bivša poslanica u Hrvatskom saboru, Ermina Lekaj-Prljaskaj.

Dana 18. marta ove godine, tri zemlje su potpisale deklaraciju kojom se obavezuju na jačanje saradnje u oblasti odbrane. Deklaraciju su u Tirani potpisali ministri odbrane. Za sada nije poznato da li će se još neka zemlja pridružiti ovoj inicijativi.

Sporazum omogućava, pored vežbi, i zajedničku kupovinu naoružanja.

„Ovaj slučaj saradnje između Hrvatske i Kosova je veoma važan. Hrvatska je deo NATO-a, ima mnogo iskustva u vojnoj oblasti i mislim da je i država Kosovo to videla, gde je nedavno bilo intenzivnijih sastanaka između kosovske vojske i hrvatske vojske, koji predviđaju razne saradnje i obuke, kupovinu oružja i tako dalje“, kaže Prljaskaj u intervjuu za KosovaPress.

Vršilac dužnosti ministra odbrane Kosova, Ejup Maćedonci, ranije je za Radio Slobodna Evropa rekao da je 18. jula u Tirani održan sastanak implementacione grupe „kako bi se plan razložio na operativnom nivou“.

Albanija i Hrvatska su deo NATO-a, dok Kosovo ima za cilj da se pridruži ovom savezu i očekuje da će mu države partneri u ovom sporazumu pomoći na njegovom evroatlantskom putu – konkretno, u pridruživanju Partnerstvu za mir.

Zvanični Beograd se usprotivio ovoj inicijativi, a nakon potpisivanja sporazuma usledile su reakcije iz Srbije, koja je ovo opisala kao „otvorenu provokaciju“.

Ministar odbrane, Ejup Maćedonci, rekao je nakon potpisivanja da cilj saradnje nije pretnja nikome, već poruka onima koji nameravaju da ugroze region.

A prema rečima Ermine Prljaskaj, cilj Srbije je „podsticanje sukoba“.

„Cilj Srbije je podsticanje drugih sukoba, da se ratne vatre rasplamsaju i u drugim zemljama, ne samo u Ukrajini, već i na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, vidimo i slučaj Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, slučaj Dodika, sve su to, takoreći, podsticanja sa srpske strane koja je usmerena na ostanak na vlasti u Srbiji uznemiravanjem susednih zemalja. Ne zaboravimo Crnu Goru gde postoji deo prosrpske vlade, sve su to faktori koji bi mogli da podstaknu lokalni rat, a ne globalni, i takvi ratovi nam u ovom trenutku nisu potrebni“, kaže ona.

Ona takođe pominje dobar odnos koji Beograd ima sa Moskvom.

Srbija nastavlja da ima dobre odnose sa Rusijom i, nakon rata u Ukrajini, nije joj uvela sankcije, čak ni nakon pritiska Zapada.

„Njihov cilj je da provociraju, Srbija je, svi znamo, u saradnji sa Rusijom, ovo je otvoreno i normalno je da se radi o geopolitičkim promenama koje mogu nastati nakon podsticanja takvih ratova. Dakle, verujem da će Kosovo uvek biti spremno, kao što je Hrvatska spremna da zaštiti državu njene granice i suverenitet... Kosovo ne bi trebalo da nasedne na provokacije Srbije, ali treba da ima vojsku koja je spremna i pripremljena, da bi bila spremna, treba da bude pripremljena sa raznim oružjem, kao što to radi država Hrvatska, pa bi trebalo povećati budžet za deo naoružanja i treba da postoji obuka kosovske vojske sa zemljama koje su deo Evropske unije“, kaže on.

Između ostalog, bivša poslanica u Hrvatskoj ističe potrebu da Kosovo što pre formira nove institucije.

Zemlja je u političkoj pat poziciji nakon što poslanici nisu uspeli da konstituišu Skupštinu Kosova ni šest meseci nakon opštih izbora.

„U svakoj zemlji u kojoj nema normalnog upravljanja, uvek zaostaju neki projekti, mislim da je vreme da se zaista konstituiše Skupština Kosova i formira vlada Kosova jer se globalna situacija trenutno veoma menja i sa trendovima i ne zna se šta nas sutra očekuje i veoma je loše za malu zemlju poput Kosova da nema vladu videti da vidim da je počela da realizujemo projekte. Ne radi se samo o projektima, već i o zaštiti države, jer nam je potrebna jača odbrana, s obzirom na to ko su susedne zemlje, poput Srbije, koja svaki put svojim provokacijama izaziva sukobe koji podstiču varnice ne samo na Kosovu već i u Bosni i Hercegovini. Prema mogućnostima, podstakli bi ih i u Hrvatskoj, ali trenutno postoji jaka država koja više ne dozvoljava da njihova podsticanja prodru u hrvatsku državu“, kaže ona.