Od izbijanja pandemije Covid 19 sve osnovne i srednje škole koje rade na srpskom jeziku organizovale su primenu onlajn nastave. U početku je ovaj vid nastave nailazio na poteškoće, ali su se ubrzo svi privikli na novine. Nova školska godina je u septembru počela po onlajn sistemu, nakon toga je, u zavisnosti od epidemiološke situacije i broja zaraženih đaka, školama je data mogućnost da organizuju fizičkom prisustvom ili onlajn nastavu. Za mnoge je učenje fizičkom prisustvom bolji oblik obrazovanja, dok, s druge strane, pojedini nastavnici onlajn učenje smatraju modernijim i boljim oblikom sticanja i prenošenja znanja. Direktor Građevinsko – saobraćajne škole u Gračanici Dejan Petković kaže da je po preporukama svih relevantnih činilaca ova srednja stručna škola je uspešno organizovala onlajn nastavu. On ipak smatra da je zbog načina rada sa decom fizičko prisustvo je bolji vid obrazovanja.   Petković: : Vodimo računa da praktična nastava ne zaostaje „Što se tiče praktične nastave i tokom onlajn perioda, naša je praktična nastava formulisana na obuci za vožnju…. Učenici rade neposrednu obuku, jedno vozilo - jedan učenik - jedan instruktor tako da ta praktična nastava uopšte ne zaostaje, bez obzira što je onlajn“, ističe Petković. Učiteljica u školi sa najvećim brojem đaka u opštini Gračanica Danijela Todorović pobornik je standardnog tipa nastave jer je to najbolji način da učenik usvoji znanje dok je za učitelja lakše da proveri koliko đak zna. Todorović: Online učenje nema velike prednosti „Onlajn nastava nema veliku prednost, najveća prednost je to što se sada odršava nastava i svi mi znamo da je živa reč vrlo važna i suštinska u svakoj komunikaciji, pogotovu u radu sa decom i usvajanju svih novih znanja koja su deci potrebna, ne samo za trenutni status nego i za njihov status kasnije“, navodi Todorovićeva. Nastavnici i učenici su se brzo navikli na Google Classron, praćenje nastave  na posebnom TV kanalu, slanje domaćih zadataka preko raznih aplikacija. Iako se očekivalo drugačije, deca su takođe želela da idu u školu i pohađaju nastavu uz fizičko prisustvo. Istog je mišljenja i jedanaestogodišnji Luka Stojanović, učenik petog razreda. Stojanović: Bolje kad idem u školu „Za mene je bolje kada idem u školu svakog dana zato što smo na časovima kada smo u školi smo aktivniji, nego što smo preko onlajna nastave, zato što su deca neaktivnija i nekako neki prate a neki ne… Kada idemo u školu to je dosta lakše zato što nam nastavnik objasni dosta stvari i mi to zapamtimo i zapisujemo da bismo to tokom testova znali“. Vreme je pokazalo i da onlajn nastava ima mane jer su socijalne nejednakosti sada postale vidljivije. Za roditelje učenika lošijeg finansijskog statusa postao je pravi izazov da deci obezbede pametne telefone, lap top ili tablet računare, naročito ako u porodici ima više učenika. Različite mogućnosti pristupa internetu i kvalitet signala spadaju u lošu i otežavajući okolnost praćenja onlajn nastave. NVO „Putevima sunca“ iz Gračanice godinama radi sa decom i organizuje brojne radionice u oblasti dečijih prava. Direktorka ove organizacije Snežana Mihajlović naglašava da su zbog korone i oni morali da se prilagode novim pravilima u radu. Mihajlovi:: Organizovali smo onlajn aktivnosti „Kao i sve druge i nas je omela ova pandemija morali smo mnoge aktivnosti sa decom da pomerimo ili da prekinemo, a neke aktivnosti da poništimo, da bismo dodali nekoliko novih aktivnosti vezanih za prevenciju kovida“, kaže Mihajlovića. Organizovali smo i brojne onlajn seminare na temu vršnjačkog nasilja, dečijih prava, opasnosti koje vrebaju na internetu. Mihajlovićeva kaže da je ona pobornik onlajn nastave te da takav vid učenja ima i brojne prednosti. Mihajlović: Onlajn učenje ima svoje prednosti „To uopšte nije loš vid nastave. Mogu da kažem da je Gugl Classroom jako jednostavan za korišćenje, posebno kada pričamo o nastavnom osoblju za one ljude koji prvi put imaju kontakt s tim. To uopšte nije komplikovano mnogo je komplikovanija MUDL platforma. Hoću da kažem da to uopšte nije nepoznata sfera. Šta je tu dobro?... Dobro je da vi ostavljate elektronske materijale gde deca mogu da se priključe i da pogledaju šta god žele. Vi, veoma lako možete da organizujete onlajn sastanak i čas nastave i to vam dođe maltene isto kao da ste u učionici“, objašnjava Mihajlovićeva. Onlajn nastava nije nikakva novost. Ovakav metod učenja na daljinu u svetu se odavno primenjuje. Kod nas je počeo da se primenjuje tek sa početkom pandemije Covid -19.     Ovaj članak je realizovan u okviru projekta „Identifikacija izazova u procesu učenja dece nevećinske zajednice kao rezultat pandemije Covid-a 19“, koju implementira Centar za Inovacije i Razvoj / CFID, finansiran od strane Slovačke Agencije za Međunarodnu Razvojnu Saradnju / SlovakAid.