Kampanja žetve pšenice se nastavlja širom zemlje. Smatra se da je ova sezona donela visoke prinose pšenice, ali željeni nivo za zadovoljavanje svih potreba domaće potrošnje još nije dostignut. Za razliku od prošle godine, poljoprivrednici su ove godine razočarani niskom prodajnom cenom pšenice. Pored toga, još uvek nisu dobili ovogodišnje subvencije od Ministarstva poljoprivrede, izveštava KosovaPress.

Poljoprivrednik Hamdi Mazreku iz Orahovca naglašava za KosovaPress da iako je rod pšenice za ovu godinu zadovoljavajući, niske prodajne cene im otežavaju ostvarivanje održivog profita u poljoprivredi.

Prema njegovim rečima, jedan kilogram pšenice trenutno iznosi samo 0,17 euro-centi. Iz tog razloga, Mazreku naglašava da nema volje da nastavi ovu poljoprivrednu aktivnost sledeće godine.

Takođe naglašava da Ministarstvo poljoprivrede još nije izdvojilo finansijska sredstva za subvencije.

„Prosečan prinos je 5,5 tona, ali nismo zadovoljni cenom, veoma je loša, negde je oko 17-18 centi… Prošle godine da, ove godine je još nismo dobili… 2025. godina je veoma dobra… Za sledeću godinu vam čak ni ne da volju da je sejete, ako je 17 centi… Prošle godine je bilo 21-20 (centi po kilogramu), očekivali smo da će ove godine biti 22 do 23“, rekao je Mazreku.

Istog mišljenja je i poljoprivrednik iz Podujeva, koji trenutno radi kao kombajner u Orahovcu.

Iako su, kao rezultat požara koji su se pre nekoliko dana proširili na različite delove zemlje, u zoni Lapa, značajne površine zasađene pšenicom izgorele i na parcelama poljoprivrednika Malesora Sejdiua.

Farmer Maljesor Sejdiu traži od Ministarstva poljoprivrede da pritekne u pomoć poljoprivrednicima radi nadoknade štete, čiji je „hleb“ izgoreo.

Takođe, Sejdiu je naglasio da ove godine još nisu dobili subvencije niti ih je posetilo Ministarstvo poljoprivrede radi kontrole parcela.

Pored niske cene pšenice, kombajner Sejdiu se žalio i na visoku cenu nafte za poljoprivredu.

„Žetvu smo počeli 25. juna, do sada smo završili oko 12 sela u opštinama Prizren, Suva Reka i sada smo u opštini Orahovac. Danas je poslednji dan, imamo sedam kombajna. Cena dizela za kombajne je skupa, ista je kao i za one sa luksuznim automobilima, 1,18-1,20 evra po litru dizela trenutno... Pozvao bi Ministarstvo poljoprivrede, nedavno je pšenica izgorela. Meni lično, izgorelo je oko 12 hektara pšenice, spasio sam oko pet hektara... Stoga bi bilo dobro da imamo neku pomoć, neku olakšicu za poljoprivrednike... Prošle godine smo dobili subvencije, ove godine nisu ni izašli da provere (verifikaciju)“, rekao je Sejdiu.

U međuvremenu, stručnjaci pozivaju na hitnu reakciju nadležnih institucija kako bi se osiguralo da poljoprivrednici dobiju pravu cenu i pomoć koju zaslužuju, kako bi se zaštitila lokalna proizvodnja i bezbednost hrane u zemlji.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu, Imer Rusinovci, rekao je da ove godine ima više površina pod uzgojem pšenice, ali nedovoljno za potrebe potrošnje Kosova.

Rusinovci traži od Ministarstva poljoprivrede, u koordinaciji sa lokalnim samoupravama, da pritekne u pomoć poljoprivrednicima koji su izgubili „hleb“ od požara.

„Za razliku od prošle godine, ove godine ima više površina pod pšenicom. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, ima oko 70 hiljada hektara, dok se proizvodnja po jedinici površine kreće od 4,5 do 5,5 tona, ali ne sa velikom razlikom u odnosu na prethodne godine. Sa ovom količinom proizvodnje, Kosovo očigledno zadovoljava prehrambene potrebe i zavisićemo od manje količine uvoza, koja će sigurno biti prisutna kao i u prethodnim godinama…... Molim nadležni resor, u punoj koordinaciji sa lokalnom samoupravom, da pritekne u pomoć poljoprivrednicima za nadoknadu štete za katastrofe koje su pretrpeli“, rekao je Rusinovci.

U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja reklo je za KosovaPress da je ove godine površina zasejana pšenicom za koju su aplicirali ukupno sedamdeset četiri hiljade sedamsto pedeset tri (74.753,06) hektara, dok je 2024. godine bila pedeset tri hiljade šeststo dvadeset sedam (53.627,26) hektara, tako da u poređenju sa prošlom godinom imamo povećanje površine zasejane pšenicom od 21.125,80 hektara.

„Na osnovu podataka prikupljenih sa terena i izvršenih poseta na terenu, stanje pšeničnih polja je dobro. S obzirom na to da je proces žetve i vršidbe pšenice u ranim danima, nije moguće tačno govoriti o prosečnom konačnom prinosu.“ i to će biti poznato i objavljeno tek nakon potpunog završetka procesa žetve. Očekuje se da će prinos biti zadovoljavajući i blizak onom od prošle godine, koji je iznosio 4.871 kg/ha“, navodi se u odgovoru Ministarstva poljoprivrede.

U međuvremenu, prema ovom ministarstvu, zadovoljavanje potreba za pšenicom zavisi od nekoliko faktora, kao što su nutritivne potrebe za pšenicom po glavi stanovnika za godinu dana, broj stanovnika, prosečan prinos i ukupna količina proizvedene pšenice.

„S druge strane, nutritivne potrebe za pšenicom za stanovništvo Kosova iznose oko 190 kg po glavi stanovnika za godinu dana, stoga je, na osnovu broja stanovnika i potreba po glavi stanovnika, potrebno preko 300.000,00 tona pšenice za godišnju potrošnju“, navodi se u odgovoru Ministarstva poljoprivrede.

Pšenica, kao sirovina za proizvodnju brašna, smatra se strateškim proizvodom za nacionalnu bezbednost Kosova.

Poljoprivredni stručnjaci pozivaju sve poljoprivrednike da ne pale svoje stogove jer bi, prema njihovim rečima, mogli izazvati velike katastrofe požarima.​