46 odsto zaposlenih u medijima nije imalo koristi od hitnih fiskalnih paketa, dok je 43 odsto dobilo podršku,  postoje slučajevi kada su korist imali samo poslodavci. Novinari, kamermani i fotoreporteri tokom pandemije, pored poteškoća u izveštavanju, suočavali su se i sa otpuštanjima ili smanjenjem plata. Između ostalih, mnogi su imali teška mentalna stanja. Ovo je navedeno u objavljivanju izveštaja „Uticaj pandemije COVID-19 na ekonomsku situaciju novinara, kamermana i fotoreportera“ Udruženja Novinara Kosova uz podršku Kosovske Fondacije za Otvoreno Društvo (KFOS). Izvršna direktorka Udruženja Novinara Kosova Getoarbe Muliči Bojaj rekla je da se ovaj izveštaj fokusira na otpuštanje i smanjenje plata novinara, uticaj Hitnog Paketa na medijski sektor i fizičko i mentalno blagostanje medijskih radnika tokom pandemije COVID-19 . Mulići-Bojaj: Cilj ovog izveštaja je da otkrije ekonomsku situaciju zaposlenih u medijima „Ovaj izveštaj ima za cilj da otkrije ekonomsku situaciju ili uticaj koji je pandemija COVID imala na ekonomsku situaciju novinara, snimatelja i fotoreportera. Prva saradnja sa KFOS bila je na početku pandemije, kada smo zatražili pomoć od njih kako bi obezbedili zaštitnu opremu za naše članove, odnosno novinare, snimatelje i fotoreportere koji su na prvoj liniji bili suočeni sa nepoznatim “, rekla je Mulići. Istraživač Ljirike Demiri rekla je da je ovaj izveštaj urađen od juna do kraja septembra i da je u anketi učestvovalo 120 zaposlenih u medijima. Demiri: Zaposlenima koji su primali plate veće od 250 evra, zarada tokom pandemije se smanjila „Pre pandemije, oko 22 medijska radnika izajavili su da imaju platu od 130 do 250 evra. A u delu nakon početka pandemije vidimo da se ovaj broj povećao, sa 22 na 38. Dok, s druge strane, svim zaposlenima koji su primali plate veće od 250 evra, zarada se smanjila nakon početka pandemije. Ako pogledamo zaposlene koji su pre pandemije primili do 350 evra bili su 24, dok su nakon početka pandemije pali na 20. Ovi podaci su pokazatelji da je tokom pandemije postojala stvarna poteškoća u finansijskoj situaciji medijskih radnika“, rekla je Demiri. Prema Demiriju, pandemija je uticala na promenu radnih odnosa medijskih radnika. Pre pandemija je 113 zaposlenih su izjavili da su zaposleni na puno radno vreme, ovaj broj je opao za 10 nakon pandemije. Takođe, bilo je ispitanika koji su izjavili da su ostali bez posla. Ona je istakla da je tokom pandemije registrovano 60 medijskih radnika, a da su pre ovog perioda radili bez ugovora. Demiri: 46% radnika izjavilo je da nisu imali koristi od fiskalnog paketa „ U procentima od 46 odsto medijskih radnika izjavilo je da ni na koji način nisu imali koristi od vanrednog fiskalnog paketa. Dok je 43 odsto je izjavilo da su dobilo podršku iz vanrednog fiskalnog paketa. Sdeo njihovog procenat su izjavili da su poslodavaci  imali koristi. Ovaj odgovor medijskih radnika smatrali smo zanimljivim i mislimo da vredi razgovarati o ovom pitanju, bilo da je to zaista bila pomoć poslodavcu ili pomoć od koje su medijski radnici imali koristi. Takođe kontroverzno pitanje bilo je pitanje da li su medijski radnici trebali biti uključeni u hitne pakete kao osnovni radnici, a 72 posto ispitanika reklo je da se u potpunosti slaže, 10 posto njih se složilo delimično sa ovom izjavom, dok se 12 odsto uopšte ne slaže“, rekla je Demiri. Između ostalih, 77 procenata ispitanika izjavilo je da su imali sredstva za dezinfekciju ruku, 68 da su imali maske za lice, 67 procenata rukavice za jednokratnu upotrebu. Njih 54 odsto reklo je da su radni prostori dezinfikovani, 10 odsto nije imalo nikakvu zaštitnu opremu, dok 9 odsto nije imalo zaštitnu opremu. Lirike Demiri je pokazala da se mentalno stanje medijskih radnika pogoršalo tokom pandemije. Demiri: 19 posto njih je doživelo dosta pogoršanja „46 odsto njih izjavilo je da je doživelo blago pogoršanje, 19 odsto njih reklo je da je doživelo dosta pogoršanja, dok je 30 odsto izjavilo da nije imalo pogoršanje mentalnog stanja prilikom izveštavanja o pandemiji. A procenat njih radije ne bi odgovarali po ovom pitanju“, rekla je Demiri. Novinarka Jehone Žitia naglasila je da je izveštavanje o ovoj bolesti, koje je započelo u februaru, bilo izazov za novinare. Rekla je da novinari nastavljaju da rade svoj posao na svom najprofesionalnijem nivou, uprkos činjenici da su suočeni sa rizikom od zaraznih bolesti. Žitija: Morali smo sami da obezbedimo drugu ili treću masku „U početku smo imali problem sa pitanjem obezbeđenja zaštitne opreme. Neke nam je obezbedila sama redakcija, ali to je bilo jedan deo na dan. Poznata je činjenica da masku za jednokratnu upotrebu, posebno kada ste u žarištima infekcije, treba odbaciti čim napustite ta mesta. Mi smo morali sami da obezbedimo drugu, ili treću masku koja je bila potrebna tokom radnog vremena, koji je dodatno produžen. Dan smo započeli u 8 ili 9 sati, a završili smo ga negde u kasnim večernjim satima“, rekla je Žitija. Novinar Bujar Vitia naglasio je da je važnost poštenog izveštavanja tokom ovog perioda pandemije bila veoma važna, jer se zemlja suočila sa nečim nepoznatim. Prema njegovim rečima, volja samih novinara bila je da izveštavaju unutar klinika u kojima su lečeni ljudi zaraženi sa COVID-19, s jedinim razlogom što 30 odsto građana Kosova ne veruje u postojanje virusa. Vitia: Takođe smo doprineli borbi protiv lažnih vesti „Pored doprinosa koji smo dali izvešavanjem o pandemiji, dali smo doprinos i borbi protiv lažnih vesti. Imali smo vrlo zanimljiv slučaj, bilo je objavljivanje terapije koja je postala viralna na društvenim mrežama za lečenje COVID-a kod kuće. Ova terapija je obuhvatala opasne lekove, terapiju kiseonikom, koja bi mogla biti fatalno za pacijente. Bili smo mi, novinari, mediji koji smo pokrenuli brzu kampanju podizanja svesti građana da spreče upotrebu ove terapije, bez indikacija i bez lekarskog recepta “, rekao je Vitia. On je dodao da je paket pomogao preduzećima, ali ne i novinarima. Prema njegovim rečima, za medijske radnike bilo je veoma neophodno da budu dodatno plaćeni, jer su svakodnevno bili u opasnosti od koronavirusa.