Zakon o mentalnom zdravlju se smatra nefunkcionalnim i nesprovodljivim u svim institucijama. Institucija Narodnog advokata, poslanici upućeni u tu oblast, zahtevaju hitnu izmenu ovog zakona. Naime, u mnogim tačkama se govori o kršenju prava pacijenata koji se nalaze u ustanovama u kojima se takvi slučajevi leče. Ministarstvo zdravlja saopštava za KosovaPress da je formirana radna grupa za izradu koncept papira o mentalnom zdravlju. Poslanik Burim Meta, koji vodi radnu grupu za ovaj zakon, kaže da je on kao takav zastao. On takođe za KosovaPres dodaje da su predložili 12 preporuka i ukidanje ovog zakona.   „Mi, kao Komisija za zdravstvo i socijalnu zaštitu, odlučili smo da nakon uvida u nefunkcionisanje Zakona o duševnim bolestima i s obzirom na hitnu potrebu za sprovođenjem zakona, znajući da je mentalno zdravlje naših građana i od pandemije gotovo narušeno, ušli smo u istraživanje i odlučeno je da ja vodim takvu istraživačku grupu. Nepravilnosti i neprimjenjivost smo utvrdili u skoro svim institucijama gdje je njihov djelokrug definisan i regulisan ovim zakonom. To je nefunkcionalan zakon, do sada skoro nijedan njegov član nije primenjen“, rekao je on. Poslanik „Lista guxo” kaže da čeka da Ministarstvo zdravlja formira komisiju stručnjaka i profesionalca za mentalno zdravlje.   „Voleo bih da Odeljenje za mentalno zdravlje koje je u okviru Ministarstva zdravlja vode stručnjaci za mentalno zdravlje, a ne drugi. Kako bismo što pozitivnije uticali na ovaj zakon, kako bismo bili što bliže građanima i više brinuli o njima“, dodaje Meta. U međuvremenu, iz Ministarstva zdravlja saopštavaju da je formirana radna grupa za izradu idejnog dokumenta. „Trenutno je Ministarstvo formiralo radnu grupu za izradu koncept papira o mentalnom zdravlju, a ovaj dokument rade stručnjaci iz te oblasti. Grupa će kroz koncept dokument koji je u izradi definisati novu politiku mentalnog zdravlja, ne isključujući mogućnost izmene zakona. Dakle, ovo pitanje se rešava“, kaže se u odgovoru za KosovaPres. Neuropsihijatar Sami Redžepi kaže da promena ovog zakona veoma kasni. Prema njegovim rečima, hitnost je obavezno lečenje.   „Hitno je obavezno lečenje da se mnogo bolje definiše i da bude u skladu sa međunarodnim konvencijama, jer smo imali veliki broj primedbi, ali i problema u tretmanu naših klijenata. Nemamo to pravo na obavezno lečenje, ali smo odgovorni za lečenje ljudi koji nisu kritični prema svom stanju, a sa druge strane predstavljaju rizik za sebe ili okrug“, rekao je Redžepi. On dodaje da je velika prepreka razvoju zdravstvenih usluga zakonodavstvo i infrastruktura.   „Priština ima samo ovaj centar za mentalno zdravlje i jedan centar za mentalno zdravlje u Podujevu, sa dve integracione kuće u Kosovu Polju i Glogovcu gde imamo 10 klijenata koji primaju 24-časovne usluge. To je vrlo malo nasuprot potreba, znajući da Priština pokriva 1/3 teritorije Kosova i 1/3 stanovništva. Ovo je veoma velika prepreka razvoju zdravstvenih usluga“, dodao je on. Ljuljkuće Gaši iz Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Instituciji narodnog advokata kaže da se sadašnjim zakonom krše ljudska prava.   „Postoje nesaglasnosti u zakonima između Zakona o mentalnom zdravlju i Zakona o vanparničnom postupku, gde se upravo u ovim tačkama krše prava pacijenata ili lica smeštenih u ove ustanove... zapravo za lica koja su prisilno smeštena u zdravstvene ustanove mora obavestiti sud što je pre moguće. Međutim, u praksi se to ne dešava. Sud nije obavešten, a odgovor zdravstvenih organa je zbog neaktivnosti sudova, mi ih ni ne obaveštavamo“, kaže ona. Ona je čak istakla da bi ovaj zakon u nekim tačkama trebalo dopuniti i izmeniti, au nekim tačkama doneti podzakonske akte. U izveštaju sa 12 preporuka Zdravstvene komisije navodi se da se deca i odrasli sa problemima mentalnog zdravlja leče na istom mestu, ne postoji privatnost