Nasilje u porodici i kršenje prava zajednica Roma, Aškalija i Egipćana pokreće mlade ljude u zemlji na aktivizam. Sami oni koji pripadaju ovima zajednicama svojim glasom se zalažu da ove pojave nestanu. Iako su nekada bili diskriminisane u školi i društvu, mlade žene sa Kosova odlučile su da dobrovoljnim radom rade protiv kršenja prava žena koje pripadaju zajednicama.
Mergita Hoti je službenica za rodnu ravnopravnost u organizaciji "Romi u akciji", u Đakovici. Već devet godina radi na tome da žene iz zajednica budu ravnopravne.
„Kada sam počela da učestvujem u organizaciji „Romi u akciji“, volonterski ili kao deo organizacije, bilo je to negde oko 2014, 2015. godine, što je sada skoro devet godina kako sam deo organizacije. Počeo sam iz razloga što sam bio deo podrške pripadnicima zajednica uopšte, tri zajednice, Roma, Aškalija i Egipćana. I pored toga što je organizacija više vezana za romsku zajednicu, mi smo za sve tri zajednice.... Imali smo oko tri projekta koji su se odnosili na rodnu ravnopravnost, gde smo pozvali glavne aktere, koji su držali predavanja o ženama Romske zajednice, Aškalija i Egipćana o tome šta je rodna ravnopravnost i kako treba da se bore za svoja prava kao žene... U poređenju sa prethodnim godinama, najzadovoljniji broj je samopouzdanje devojčica uopšte. Ali u zajednicama se primećuje da se to značajno poboljšalo“, kaže ona.
Odnedavno se angažuje i na „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, gde ukazuje da će žene iz zajednica biti uključene u sastanke.
„Ovih dana pripremamo projekat, a to je 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, gde ćemo raditi neke aktivnosti sa ženama iz zajednica uopšte. U ženskim prostorijama zajednica biće održana dva različita sastanka na kojima će biti prisutni glavni akteri koji će objasniti šta je rodna ravnopravnost... Takođe, održaćemo i okrugli sto na koji će biti pozvani različiti ljudi ali i članovi Opštine Đakovica, gde će devojke iz zajednica još više informisati o tome kako treba da budu deo donošenja odluka io svemu što je u njihovom najboljem interesu kao deo zajednica“, dodaje ona.
Njena želja i ono za šta svaki dan diže glas je da i druge mlade žene uživaju svoja prava.
„Želim i moram da vidim kako devojke iz zajednica dostižu više nego što bi trebalo i da ostvare svoj cilj u životu. U suprotnom, borite se za svoja prava i borite se za ono što volite, jer svi možemo da uspemo. Ne samo ostale zajednice, već i zajednice Roma, Aškalija i Egipćana“, naglašava ona.
Širet Hodžaj je pre tri godine počela da učestvuje u raznim aktivnostima protiv nasilja u porodici. Aktivistkinja iz Prizrena, koja je deo organizacije "Durmish Aslano", kaže da je uvek posvećena boljem životu svojih vršnjaka.
„Pridružila sam se civilnom društvu ili nevladinim organizacijama u Prizrenu od 2020. godine, kroz 16 dana protiv nasilja. Tu sam počela da održavam obuku, održavam obuke i tako do 2023. godine, učestvovala sam u mnogim organizacijama opštine Prizren. Zalagala sam se za prava mladih, za prava devojaka i žena. Posebno sam se zalagala za prava zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. Od početka sam bila deo albanskih nevladinih organizacija, ali sam se potom pridružila i romskim nevladinim organizacijama“, kaže ona.
Najuglednija aktivistkinja u Prizrenu tokom protekle godine, Širet Hodžaj, koja je i sama pripadnik romske zajednice, nailazila je na predrasude na ulici, u školi i svuda.
„Odavno bilo je podsticaja da se Prizren, pa i Kosovo, promeni za ono što je dobro. Bilo za prava žena, bilo za prava mladih da se zalažu i ostvare bolji životni standard na Kosovu... Nisam imala predrasude niti izazove kao volonterka, ali možda sa predrasudama, kao romska zajednica, kao mlada devojka, sretala sam se u školama ili čak na ulici... Organizacije u Prizrenu uvek imaju prostor koji nude devojčicama romske zajednice, ili svim devojčicama iz zajednica. Organizacije su uvek bile otvorene i prihvatale aktiviste, dovoljno je imati slobodnu volju“, rekla je ona.
Iako su mladi ljudi spremni za volonterski rad, ona kaže da nisu motivisani za tako nešto.
„Ako pogledamo volonterizam na Kosovu, vidimo da ono bledi iz godine u godinu. To je zato što volonteri čak ni ne razumeju tačan pojam šta volontiranje znači. Međutim, dešava se i da oni ne vide svoj motiv jer ne ostvaruju nikakvu korist, bilo finansijskim ili nečim drugim. Takođe smo podneli zahtev opštini da ima kartica na kojoj se identifikuje kao prizrenski volonter. Ali zbog promena koje ministarstvo mora da izvrši da bi prihvatilo ove uslove, to do sada nije sprovedeno“, zaključuje ona.
Već 15 godina organizacija „Sakuntala” se fokusira na aktivnosti za mlade zajednica, kaže Indira Elšani.
„Cilj aktivnosti sa mladima je volontiranje, zatim je tu oblast obrazovanja kojoj obično dajemo prioritet u nevećinskim zajednicama. Zatim su bili projekti koji su se odnosili na ljudska prava, fokusirajući se na prava nemanjinskih zajednica, sa ciljem da se spreče ili smanje predrasude i stereotipi... Imamo slučajeve koji su se desili i mi smo ti koje pokušavamo da ublažimo ove pojave“, zaključuje ona.
Kako pominje slučajeve diskriminacije mladih u školi, kafeterijama i drugim mestima, kaže da rade tako da se nijedan slučaj ne ponovi. Projekat „Medijsko obrazovanje protiv dezinformacija za nevećinske zajednice na Kosovu“ podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini.