Vlada predviđa smanjenje ekonomije od 3%, opozicija se ne slaže sa pregledom budžeta
Većinom glasova članovi Odbora za Finansije i Transfer odobrili su pregled budžeta za 2020. godinu i isti je u Skupštini obrađen na usvajanje.
U Komisiji za Finansije i Transfer tokom pregleda budžeta za ovu godinu, poslanici opozicionih stranaka na ovaj nacrt zakona stavili su primedbe jer prema njima on nije adekvatan za situaciju koju je stvorio Covid-19.
Dok je Ministarka Finansija Hikmete Bajrami, pravdajući Nacrt zakona o izmjeni i dopuni Zakona o podjeli budžeta za budžet 2020. godine, rekla da je pandemija Covid-19 pogodila budžetske prihode, kao i privatni sektor i da je to potrebno pregledati.
Stoga, da bi odrazila pad prihoda i težak položaj preduzeća i radnika, vlada je, prema njenim rečima, od početka rada je preduzela zakonsku inicijativu za pregled budžeta tako da preduzme mere za borbu protiv virusa corone.
Ministarka Bajrami je naglasila da revidirani budžet omogućava sprovođenje vladinog programa, dodajući da će očekivanja za ekonomski rast do 2020. godine biti minus tri procenta.
Bajrami: Budžetski rashodi planiraju se u iznosu od dve milijarde i 620 miliona
"Projekcije budžetskih prihoda pokazuju da će 2020. ukupni prihodi biti vredan milijardu 788 miliona evra. U odnosu na 2019. godinu, očekujemo smanjenje od 5 posto ili oko 100 miliona eura manje. Dok je, u poređenju sa prvobitnim budžetom za 2020., pad prilično velik 232 miliona evra… Predlog koji imate ispred odražava prioritete vlade, planirani su ukupni budžetski rashodi u iznosu od dve milijarde 620 miliona, što je povećanje od 25 odsto više nego što je budžet izvršio 2019. ili 520 miliona evra više. U troškovima povezanim sa programom za ekonomski oporavak, za 2020. godinu primenjeno je 385 miliona ", rekla je Bajrami.
Predsednik komisije Hekuran Murati, pored kritika koje je imao prema fiskalnom pravilu, naglasio je da je ova vlada nedisciplinovana zbog pokušaja, kako je rekao, da dodiruje sredstva Trusta.
Murati: Vlada je nedisciplinovana kada pokušava da dotakne novac Trusta
„Isti problem vidim i u ovoj vladi u smislu discipline i odgovornosti u odnosu na fiskalnu disciplinu. Bavimo se i predlogom za sredstva Trusta. Zakon o penzijskom fondu donet je s ciljem da se radnicima sačuva za starost. Sada imamo i samu vladu koja je nedisciplinovana i kaže da na taj novac ili taj fond treba uticati. Tako da imam primedbu na ovo i ne kršite principe koje je zakonom utvrdila ova skupština ", rekao je Murati.
U međuvremenu, šef PG PDK-a, Bedri Hamza, istovremeno član ove Komisije, rekao je da treba uvažiti rad onih (vlade) na reviziji budžeta, ali ove mere su zakasnele i prvobitni budžet kada je glasan u vreme pandemije nije se bavio ovom situacijom.
Bivši ministar finansija je naglasio da čak ni ovaj pregled nije adekvatan situaciji u kojoj se zemlja nalazi.
Hamza: Pregled budžeta nije adekvatan trenutnoj situaciji
"Svi želimo da ekonomski rast bude manje pogođen, ali u profesionalnom smislu to je prilično teško objasniti, ako se kaže da će ekonomski rast biti minus tri procenta, dok su prihodi planirani budžetom minus 12, 13 i 14 i ovde vidimo odstupanje. Uveren sam da i ovaj pregled još uvek nije adekvatan za situaciju ", naglasio je Hamza.
Član Komisije Škelzen Hajdini iz DSK-a zatražio je da se postupak ovog budžeta odvija što je brže moguće u Skupštini, zbog nedostatka sredstava u ovom trenutku pandemije.
Hajdini: Nastavimo sa budžetom, nedostaje sredstava u ovom trenutku pandemije
"Čak su i privatni sektor i svaka oblast u velikim problemima. Svjesni smo da će i prijedlog zakona o predloženom amandmanu biti poželjan, međutim, moramo što prije postupiti, jer se ministarstvo i vlada suočavaju sa značajnim poteškoćama zbog nedostatka sredstava za troškove koji su nastali iz pandemije ", rekao je Hajdini.
Članica komisije Mimoza Kusari Lila iz PS-a zatražila je smanjenje troškova kao što je rekla za infrastrukturu ili asfalt kako bi se suočila sa teškom situacijom koju je prouzrokovao Covid-19.
Iako je dodala da je 1,2 milijarde evra obezbedio premijer Hoti za oporavak i da se taj iznos ne odražava u pregledu budžeta i da je ova vlada došla u situaciju da ne može da plati 170 evra za radnike.
Poslanik ABK-a, Gazmend Abraši naglasio je da hitni paket od 170 miliona evra upućen uglavnom privatnom sektoru ima dileme privatnog sektora u pogledu nivoa potrošnje.
Zatražio je da se u okviru oporavka obezbede dodatna sredstva za hitni paket koji još nije u potpunosti sproveden.
Prema njegovim rečima, hitni paket još uvek nije stigao do preduzeća i radnika.
Inače, da bi se sutra stavio budžet na dnevni red uz ubrzane postupke na plenarnom zasjedanju, treba izbjegavati Poslovnik Skupštine sa 2/3 glasova poslanika.