Kosovo se nedavno suočava sa velikim brojem imigranata i zahteva za azil građana bliskoistočnih zemalja. Samo tokom ove godine u našu zemlju je došlo preko 2600 stranaca. Od njih je 1.300 ostvarilo pravo na azil, dok su ostali ušli na Kosovo ilegalno. Preko 50 posto njih dolazi iz Sirije, što stručnjaci za bezbednost u izjavama za KosovoPress sa zabrinutošću vide njihov dolazak. Potonji traže od institucija da verifikuju ove izbeglice, jer prema njima mogu izvršiti bilo koji teroristički napad u zemlji. Brojni mladi ljudi iz različitih delova Bliskog istoka nedavno su viđeni na ulicama Prištine. Bežeći od žarišta krize, ilegalnim rutama, mnogi od njih ušli su na Kosovo da bi potom prešli u zapadne zemlje. Da je tokom ove godine zabeležen porast broja imigranata i zahteva za azil građana bliskoistočnih zemalja, kaže direktor Odeljenja za državljanstvo, azil i migracije Valon Krasnići. Za KosovaPress kaže da je samo tokom ove godine 2600 stranih državljana došlo na Kosovo, gde je samo polovina zatražila azil. Krasnići: Od januara do sada imamo 2600 migranata „Za razliku od 2018. godine kada smo imali oko 600 zahteva za azil, u 2019. godini imali smo značajan porast. Od 1. januara do 31. decembra 2019. imali smo 2100 zahteva za azil. Dakle, to je prilično veliko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, trend rasta nastavljen je i 2020. Od 1. januara do sada, kada razgovaramo, u našu zemlju je došlo preko 2600 migranata. Gde je oko 1300 njih ostvarilo svoje pravo na međunarodnu zaštitu ili azil. Kao što sam rekao, oni dolaze iz različitih azijskih i afričkih zemalja. Preko 50 odsto je iz Sirije, Sirijci dominiraju u pogledu zahteva za azil i uopšte dolaska migranata“, rekao je on. Veliki broj ovih ljudi takođe dolazi iz Maroka, Iraka, Palestine, Libije i drugih zemalja. Krasnići ističe da su pored izazova u smeštaju i ostalim uslugama, ovi ljudi u poslednje vreme izazvali brojne incidente. Krasnići: Izazov je tendencija narušavanja reda i mira „U poslednje vreme izaziva nas tendencija nekih imigranata da narušavaju red i mir na javnim mestima u našoj zemlji. Nisu svi imigranti i azilanti uzroci incidenata i narušavaju javni red. To su uglavnom migranti iz Maroka, Alžira i nekih drugih zemalja koji su prouzrokovali nedavne incidente za koje je takođe upoznata i javnost. Preko 90 posto emigranata ilegalno ulazi na Kosovo. Nakon sastanka sa kosovskom policijom na teritoriji Kosova, oni koriste svoje pravo da traže azil," rekao je Krasnići. Pre nekoliko dana džamiju u selu Magure u Lipljanu zahvatio je plamen. Magura je selo koje pruža utočište potencijalnim imigrantima i tražiocima azila na Kosovu. Tragači za azilom ovu džamiju povremeno koriste kao sklonište. Još jedan slučaj bio je u zgradi koja je sklonište nekoliko izbeglica u Vranidol-u, Priština. KosovaPress je zatražio odgovor od Kancelarije za informisanje kosovske policije u vezi sa ovim slučajevima. Međutim, njihov odgovor ne precizira slučajeve, ali pominje slučajeve neovlašćenog prelaska graničnih prelaza. „Što se tiče vašeg zahteva, obaveštavamo vas da kosovska policija imenuje slučajeve zasnovane na imenima krivičnih dela prema Krivičnom zakoniku, ALI nemamo priliku da razdvajamo krivična dela prema nacionalnoj ili državnoj pripadnosti umešanih. Da biste ispunili zahtev, pozivate se na „Izveštaj o 24 sata“, a mi prosleđujemo broj slučajeva za ovu godinu (januar-9. novembar) slučajeva . Neovlašćeni prelazak graničnih prelaza ili granične linije gde je registrovano 196 slučajeva u celini “, naglasio je Bajram Krasnići. Krasnići naglašava da je većina ljudi koji dolaze na Kosovo su iz Sirije, gde je njih 600 zatražilo azil. Krasnići: 600 ljudi iz Sirije zatražilo je azil „51 odsto je iz Sirije od ukupnog broja 2600, dok 2020 imamo preko 600 samo iz Sirije. Maroko-138, Irak-118, Palestina-108 i druge zemlje. Ovi su podatke iz njihove molbe za azil. Od 1.300 koji su iskoristili pravo da traže azil, preko 600 je iz Sirije. Dok je ostalih migranata koji su došli na teritoriju i nisu zatražili azil 1300, to je manje više isti broj kao i onih koji su tražili azil. A od onih koji su prošli tranzit i nisu iskoristili svoje pravo na azil, od 1300 je 724 Sirijca“, rekao je on. Stručnjak za bezbednost, Drizan Šalja kaže za KosovaPress da je Kosovo već sastavni deo puta ka Evropi, koji se koristi kao kanal za prolazak na određena mesta. Međutim, on izražava zabrinutost da bi izbeglice koje dolaze iz bliskoistočnih zemalja trebalo verifikovati ako su deo naoružanih terorističkih struktura. Šalja: Ove izbeglice treba verifikovati ako su deo terorističkih struktura „Ključni i suštinski problem za Kosovo je taj što se ovi građani, ili izbeglice koji podnose zahtev za azil na Kosovu, verifikuju diplomatskim kanalima, preko Interpola ili Europola. Da bi videli da li su ti pojedinci deo oružanih terorističkih struktura u onim zemljama u kojima se ratuje. Dakle, da ih verifikujemo kako ne bismo dodelili azil ljudima koji su deo ISIS-a“, naglašava Šalja. Šalja naglašava da država Kosovo mora biti vrlo oprezna prema tim ljudima. U slučaju da ove osobe naruše bezbednost Kosova, on naglašava da bi te osobe trebalo vratiti kao zatvorenici u zemlju porekla. Šalja: Ako nisu verifikovani, mogli bi biti potencijalni kandidat za teroristički napad u zemlji „Ovi ljudi, ako ne budu verifikovani, mogli bi biti potencijalni kandidati za izvođenje terorističkog napada u zemlji. Država Kosovo mora biti vrlo oprezna u pogledu ovih pojedinaca koji se mogu preseliti na Kosovo dodeljivanjem statusa izbeglice ili azilanta na Kosovu“, rekao je on. Ministar unutrašnjih poslova Agim Veliu uputio je u petak javno pismo šefu Kancelarije Evropske Unije na Kosovu Tomasu Szuniogu. U ovom pismu se navodi da je poslednjih godina bilo slučajeva da srpske vlasti organizovano prikupljaju, a zatim prevoze migrante u blizinu granice sa Republikom Kosovo, kako bi oni prošli ilegalnim putevima u teritorija naše države. „Dalje, izjavili su da su bili podvrgnuti fizičkom nasilju, a pored toga, prećeno je nasiljem ako pokušaju da se vrate na teritoriju Srbije. O takvim postupcima srpskih vlasti izveštavano je u raznim međunarodnim medijima“, ministar Veliu ovim svojim pismom naglašava svoju zabrinutost. Takođe je naglasio da su tokom intervjua vlasti sa migrantima obavešteni da se u blizini Preševa već okupio oko 400 migranata kako bi bili prebačeni u blizinu granice sa Republikom Kosovo. Trenutno u Centru za azil boravi 150 tražilaca azila.​