Na Međunarodni dan Muzeja, predsednik Demokratske Stranke Kosova Kadri Veseli posetio je danas železničku stanicu u Prištini,odakle je zahtevao da se ova stanica sa koje su deportovani hiljade Albanaca od poslednjeg rata pretvori u muzej. Veseli je rekao da će ovaj muzej biti izgrađen, jer prema njemu pokazuje patnju koju je doživelo stanovništvo Kosova. Veseli: Muzej će biti gotov "Ovo je područje bola u Prištini, ovo je zapravo spomenik sam po sebi, uprkos izgradnji, kada je polovina Prištine deportirana odavde, nisu znali svoju sudbinu, da li se dele muškarci i žene ili se deca razdvajaju od roditelja. To znači da je to naša životna sudbina, pa bi ovaj spomenik trebalo da bude i sam zvaničan, što smo već predložili. Žao mi je što se nije dogodilo, ali to mora da se dogodi. Ovo će biti Muzej Bola Kosovo, Muzej Bola u Prištini. Ne smemo biti osvetoljubivi narod, ali ima da dokumentujemo bol koji smo prošli “, rekao je. Veseli je rekao da se neće odreći zahteva za nestalima na Kosovu.   Rekao je da će krenuti napred uprkos onome što je rekao, glupostima koje se danas rade.   Veseli: Nećemo odustati, tražit ćemo nestale "Na Kosovu se sve mnogo politizira, ali naš bol od srpske države kao Albanaca je samo jedan za sve, nema stranke, nema politike i taj deo se mora sprovesti koji je obavezan. Mi se ne odričemo, niti nameravamo da odustanemo od ideje i za nestale na poseban naćin. Nemamo se čega odreći, nema ničeg ozbiljnijeg, upoznao sam sada dete koje očekuje roditelja, misli da će se svaki dan vraćati. to je naša bol na Kosovu i imamo obaveze da idemo napred i mi ćemo krenuti napred uprkos ovim glupostima koje se danas rade ", rekao je on. U međuvremenu, član PDK-a Migjen Kelmendi je podelio svoje iskustvo pošto je takođe napustio Prištinu sa ove stanice.   Rekao je da bi ova železnička stanica trebala postati muzej, jer će zadržati težinu slobode koju danas uživaju.   Kelmendi: Bilo nas je preko 30 000 ljudi, grad je ostao prazan "Ja, zajedno sa 30, imamo cifre koje govore 50.hiljada. Nasilno smo bili odvojeni od svojih domova i na organizovan način, praćeni Miloševićevim policajcima, bili smo primorani da dođemo u to područje, koje je danas izgubila svoju autentičnost ovim ružnim konstrukcijama. Stvorena je mala Priština koja je čekala da voz dođe i na neki način te teralo da pronađeš način da uđeš u voz, Nije bilo jasno da li nas šalju na granicu sa Makedonijom, neki su rekli da su negde u Uroševac ljudi otpušteni, razdvojeni i streljani.To se prevoz odvijao na način da je grad masovno evakuisan i svi su prebačeni. na granici sa Makedonijom i tamo smo bili primorani da pustimo voz i prođemo kordon policajaca do mesta koje se danas naziva Bllaca i koje nas je označilo kao mesto albanske tragedije “, rekao je on. Rekao je da je greh što sa ovom tragedijom i ovom dramom Albanaca postoje političke snage koje pokušavaju da iskoriste svojim pogrešnom tumačenjem, njihovo minimiziranje. Kelmendi je rekao da je napisao priču koja pokazuje šta je doživeo u ovoj zemlji. Građanin Remzi Berisha takođe je podelio svoje iskustvo sa železničke stanice u Prištini tokom rata. Berisha: Ovde je bilo rođenja i smrti "Ovde je bilo rođenja, bilo je i smrti. Postoje ljudi koji dolaze mnogo i proslavljaju rođendane svoje dece. Bilo je puno ljudi koji su ovde umrli, odneli su leševe odavde. Cela Priština je deportirana odavde, bilo je slučajeva gde su tri noći ljudi spavali ovde, jer nisu imali priliku da uđu u voz, ko je mogao da uđe kroz prozore, kroz vrata,na svaki naćin" rekao je.