Od 110 Kosovara koje je država Kosovo, u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, uspela da vrati u zemlju prošle godine, među njima je bilo 74 dece koja su ostala na opasnim žarištima. Za oko 10 posto ove dece brinu bake i deke, jer su im roditelji u većini slučajeva umrli. Suočavaju se sa posttraumatskim poremećajima, a opet imaju poteškoće u učenju albanskog jezika. Za njih se traže psihosocijalne usluge i bolji uslovi. Ovo je navedeno u izveštaju pod naslovom „Procena potreba dece i zajednice koja se vraćaju sa područja sukoba i institucija u pružanju usluga zajednici: Pregled procesa rehabilitacije i reintegracije“. Ovo je 18-mesečni projekat Kosovskog centra za rehabilitaciju preživelih torture, koji predstavlja potrebu za lečenjem vraćene dece koja su suočena sa traumom. Direktorka Kosovskog Centra za rehabilitaciju preživelih torture Feride Rušiti rekla je da je svrha ovog izveštaja da ključni akteri rade na ovom polju. Rušiti: Cilj mu je direktna psiho-socijalna intervencija kod dece koja su se vratila sa područja sukoba „Cilj mu je direktna psiho-socijalna intervencija za decu koja su se vratila iz sukobljenih područja. Iako je deo programa posvećen ovom istraživanju kako bismo tokom procesa intervencije, mi kao organizacija, ali i drugi akteri koji rade na ovome kako bi bilo jasnije kakvi kapaciteti postoje, šta treba učiniti, koji su praznine i gde ulagati. Da bismo došli do ovog istraživanja, naravno, imali smo usku saradnju profesora Moshena, koji je ekspert i godinama sarađuje sa KRCT-om, ali pre svega radi i deluje na Kosovu i zna kontekstualne okolnosti na Kosovu“, rekla je ona. Rušiti je naglasila da su kontaktirane samo tri porodice vraćene iz Sirije, dodajući da je ukupan broj pristiglih veoma velik. Dok je međunarodni stručnjak Moshe Landsman naglasio da su u okviru ovog istraživanja intervjuisani kreatori politike i druge odrasle osobe koje su imale direktan kontakt sa decom povratnika. Naglasio je da je postupak razgovora i dolaska na sesije sa stručnjacima za mentalno zdravlje bio težak, jer su mnogi od njih u lošem finansijskom stanju. Landsman: 10 odsto njih odgajaju bake i deke "10 odsto, njih 7 ili 8 odgajaju bake i deke ili druga rodbina, a to je zato što su oba roditelja umrla ili iz nekog razloga nisu u stanju da brinu o deci. Izgleda da ova deca imaju manje problema od onih koji su odrasli u svojim porodicama u smislu integracije u društvo. Manje su izloženi ekstremističkoj propagandi. Trenutno je većina dece u školama, u odeljenjima nižim od svoje starosne dobi jer kada su bili u Siriji nisu išli u školu.Kad su se vratili, većina njih je imala problema sa učenjem albanskog jezika, tada smo imali problema sa školskim programom.I logičan zaključak je bio da ih treba smestiti u škole odeljenja koje su mlađe od svog uzrasta. Neke škole ih uopšte ne vode u redovnu nastavu. Dobile su samo privatne časove ili lekcije među sobom", rekao je Landsman. Landsman je naglasio potrebu za pomoći u učenju sve ove dece koja u tom pogledu zaostaju. Prema njegovim riječima, glavno pitanje ove djece su traume u kojima je prošlo  preko 70 djece vraćene sa ratnih ognjišta. Landsman: Većina njih ima posttraumatski stresni poremećaj "Velika većina njih ima posttraumatski stresni poremećaj, ovde treba dovesti profesionalce. Postavlja se pitanje verske indoktrinacije, intervjuisali smo dva stručnjaka za verska pitanja, obojica su imami iako jedan od njih mislim da to ne praktikuje. Nekada su imali veze sa porodicama u početku kada su se vratili, ali su ih porodice potom odbile i sada imaju manje veze s njima, ali po rečima učitelja deca se vrlo polako integrišu u učionicu. Kada žive u jedno drogo okruženje ne može se razumeti koliko se kulturno promenio. Sve škole na zidu imaju sliku premijera i predsednika. Neka deca su se tome usprotivila jer veruju da islam zabranjuje fotografiranje", rekao je on. Muževi svih žena trenutno su u zatvoru, a one odbijaju da stupe u kontakt sa muškarcima čak i ako je to potrebno. Međunarodni stručnjak zatražio je od institucija uslovno puštanje uhapšenih muškaraca koji ne predstavljaju problem, jer bi prema njemu trebalo da budu ekonomski osnaženi i rade. Između ostalog, zatražio je psihosocijalne tretmane za svu decu, jer su suočena sa posttraumatskim poremećajima. U aprilu prošle godine, preko 100 stanovnika Kosova vraćeno je iz zone sukoba u Siriji, većinom žena i dece. Neka deca su u početku bila deo šeme porodičnog stanovanja, ali ovo nije trajno.