Poznati nemački stručnjak za Balkan Bodo Veber u intervjuu za KosovaPress izjavio je da očekuje smanjenje tenzija između Kosova i Srbije nakon briselskog sporazuma o registarskim tablicama koji je postignut u četvrtak. Veber kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristio meru reciprociteta za povećanje tenzija, kao osnovno oruđe svoje politike. Za stručnjaka Vebera, činjenica da pre 14. septembra nije postignut dogovor o tom potezu, što je dovelo do mere reciprociteta, dokazuje da je dijalog pod vodstvom EU izgubio moć i kredibilitet. Prema njegovim rečima, to se neće promeniti sve dok EU pouzdano ne obnovi svoju politiku proširenja, a to se uradi uz ozbiljno zalaganje SAD. Veber ove godine ne očekuje napredak u dijalogu Srbije i Kosova. Što se tiče ere posle Merkelove i politike prema Zapadnom Balkanu, a posebno dijaloga, Veber kaže da bi nemačko rukovodstvo trebalo da se ozbiljno posveti politici proširenja EU, sedeći da ozbiljno razgovara sa francuskim predsednikom Makronom. Ceo intervju: KosovaPress: Gospodine Veber, postignut je sporazum između Kosova i Srbije o registarskim tablicama u Briselu. Da li ovaj sporazum smanjuje tenzije između Kosova i Srbije nastale na severu? B. Veber: Očekujem da će se to dogoditi - sudeći prema sporazumu koji je objavio predstavnik EU Miroslav Lajčak, postignut je kompromis, generalno privremeni sporazum koji predstavlja određenu pobedu, ograničen za Vladu Kosova i njenu politiku reciprociteta, i ne ostavlja nijednu stranku potpuno zadovoljnu - ali to će smanjiti tenzije. KosovaPress: Dok su zapadne diplomate (EU i SAD) neprestano tražile smanjenje tenzija, s druge strane Rusija, kao saveznik Srbije, donekle je pogoršala situaciju, čak i izazvala skandal, preko svog ambasadora u Beogradu, koji je posetio snage Srpske vojske, koja je zvučala kao podrška eskalaciji tenzija. Da li će to na bilo koji način uticati na odnose Srbije sa Zapadom? B. Veber: Pa, Srbija, predsednik Vučić je iskoristio incident da poveća tenzije, ključno oruđe njegove politike, uključujući igranje na rusku kartu, sastavni element njegove manevarske politike Zapad-Istok. Sve dok ne vidimo ozbiljno ponovno uspostavljanje politike proširenja EU, uključujući ponovni kredibilitet izgleda za članstvo, i na osnovu toga, zaista ozbiljno ponovno uspostavljanje pregovora između EU i SAD o konačnom sveobuhvatnom sporazumu, nećemo videti ozbiljan zaokret u zapadnoj politici prema Srbiji koji bi uklonio Vučićev manevarski prostor za takve igre. KosovaPress: Čini se da ova situacija dinamizira proces dijaloga između Kosova i Srbije. Šta očekujete da će se dogoditi u budućnosti? B. Veber: Ne vidim nikakvu dinamiku u dijalogu. Činjenica da EU (i SAD) nisu mogle da nateraju Prištinu i Beograd da se dogovore o novom privremenom sporazumu, o privremenom aranžmanu sporazuma o slobodi kretanja iz 2016. godine, prilično marginalnom sporazumu, pre 14. septembra, pokazuje u kojoj meri je proces dijaloga pod vodstvom EU izgubio moć i kredibilitet. I to se neće promeniti sve dok EU verodostojno ne obnovi svoju politiku proširenja, a EU predvođena Berlinom, kao i SAD, angažuju se na najvišem nivou za pravi nastavak pregovora između Kosova i Srbije, počevši od uspostavljanja jednog okvira za pregovore na verodostojnim principima. KosovaPress: Dok je dijalog dobio sve veći zamah, očekujete li da će se tenzije nastaviti ili će strane biti suzdržanije? B. Veber: Kao što sam rekao, vidim dijalog u strukturnoj, trajnoj krizi. Tako da ne očekujem nikakav pravi napredak tokom 2021. godine, koja je međugodišnja, u kojoj administracija predsjednika Bajdena još nije u potpunosti uspostavljena, te sa promjenom vlade Njemačke i smjenom kancelarke Merkel. Ali takođe ne očekujem druge velike tenzije. KosovaPress: Recite nam, molim vas, ulogu koju će Nemačka imati u ovom procesu, u narednom periodu, a to je period posle Merkelove? B. Veber: Era kancelarke Merkel se bliži kraju. Merkel je igrala važnu vodeću ulogu u dijalogu i u široj politici EU o Zapadnom Balkanu, ali su njena moć i uticaj opadali već nekoliko godina, uveliko potkopani odbijanjem francuskog predsednika Macrona da se proširi i zastojem otvaranja pregovori za prijem sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Nova nemačka vlada mora hitno obnoviti nemačko rukovodstvo u vezi sa proširenjem EU i sporom između Kosova i Srbije, počevši od ozbiljne posvećenosti, uz ozbiljnu diskusiju sa predsednikom Makronom, sledeće godine posle francuskih predsedničkih izbora. Jer ako Makron, 2022. godine, ne odustane od svog otpora, izgledi za članstvo, odnosno politika proširenja EU biće konačno mrtva, a sa njim i dijalog. Sa ozbiljnim i dugoročnim posledicama po stabilnost i bezbednost regiona i Evrope u celini. U ovom trenutku vidim nadu za obnovljeno nemačko vođstvo mnogo više sa ulaskom Partije zelenih u novu vladu nego sa sledećim kancelarom, bez obzira na to da li će doći iz pobedničke Socijaldemokratske partije, SPD -a ili Merkelove stranke CDU.