Ustavni Sud je na današnjoj sednici odlućio da proglasi nevažečim Zakon br. 06 / L-111 o Platama u Javnom Sektoru bivše Vlade vođena od Ramuša Haradinaja. U sednici razmatranja održanoj 30 juna 2020 godine Ustavni Sud Republike Kosovo razmotrio je i doneo odluku o zahtevima: 1. KO 203/19 i 2. KO 219/19. U oceni ustavnosti Zakona br. 06 / L-111 o Platama u Javnom Sektoru, Sud je presudio: (i) jednoglasno da je zahtev prihvatljiv za razmatranje na zaslugama; (ii) većinom da osporeni Zakon u njegovoj celini nije u skaldu sa članovima 4, 7, 102, 103, 108, 109, 110 Poglavlja VII, članom 115 Poglavlja VIII Ustava; kao i članovima 132, 136, 139 i 141 Poglavlja XII Ustava; (iii) da utvrdi da nije potrebno razmatrati ostale tvrdnje podnosioca zahteva nakon proglašenja spornog Zakona u u potpunosti neustavnim u smislu kršenja principa „podele vlasti“ i „pravne sigurnosti“; (iv) da se ukine privremena mera. Ustavno pitanje koju uklućuje navedena presuda bila je usklađenost sa Ustavom spornog zakona koji je izglasan u Skupštinu, odnosno procena da li je isti u skladu sa principom „podele vlasti“ i onog „pravne sigurnosti“ garantovanim gore navedenim članovima Ustava. Sud je zaključio da osporeni zakon sadrži niz ozbiljnih problema ustavnog  nivoa koji bi se mogli sažeti na sledeći način: (i) Sam sporni zakon je u suprotnosti sa njegovom namerom za „usklađivanje“ plate na nivou celog javnog sektora - čineći jednostrane i nerazumne izuzetke za neke institucije, među njima Kosovske Bezbednosne Snage, Kosovsku Obaveštajnu Agenciju. Kosovsku Agencija za Privatizaciju, Centralnu Banka Kosova i samu Skupštinu; (ii) Sporni zakon u potpunosti isključuje nezavisnost Pravosuđa tako što ne ostavlja nikakvu samoregulatornu nadležnost za pitanja koja se odnose na vršenje „funkcionalne, organizacione i budžetske“ nezavisnosti; (iii) Sporni zakon, iako naglašava da se zarade regulišu ovim zakonom, smanjio je zakonsku regulativu za mnoga pitanja na nivou podzakonskih akata, dajući mogućnost podzakonskog regulisanja samo Izvršnoj Vlasti i Zakonodavstvu; (iv) od ukupno osamnaest (18) nadležnosti za donošenje podzakonskih akata, šesnaest (16) je za Vladu i dve (2) za Skupštinu, dok nema nijedne samoregulatorne nadležnosti za Pravosuđe ili Nezavisne Institucije; (v) Pravosudnom valsšću i Nezavisnim institucijama nije data nikakva samoregulatorna nadležnost preko koje bi mogli uživati u svojoj „institucionalnoj, organizacionoj, strukturnoj i budžetskoj“ nezavisnosti u odnosu na svoju unutrašnju organizaciju i osoblje; (vi) usvojen je samo jedan (1) od osamnaest (18) podzakonskih akata koji su morali biti odobreni u devetom (9) mesečnom periodu vacatio legis , odnosno do 1. decembra 2019; (vii)kao što je potvrđeno podacima Ministarstva finansija i Transfera, za oko 42% pozicija nije moguće dešifrovati platu, jer će ista na kraju biti utvrđena odgovarajućim klasifikacijama sa podzakonskim aktima Vlade; (viii) kako je potvrđeno podacima Ministarstva Finansija i Transfera, „dodatni budžetski troškovi“ spornog Zakona „nisu deo budžetskih projekcija 2019-2021“; (ik) kako potvrđuju podaci Ministarstva Finansija i Transfera, čak i ako bi sporni Zakon stupio na snagu danas, isti se ne može u potpunosti sprovesti u nedostatku podzakonskih akata.