2020. godina se smatra najtežom za obrazovni sistem, ali čelnici institucija kažu da je, uprkos poteškoćama, obrazovni proces tokom godine pandemije bio uspešan.

Zatvaranje škola bila je jedna od prvih odluka donetih da bi se sprečilo širenje pandemije COVID-19 u zemlji. Još uvek nije bilo pozitivnih slučajeva koronavirusa kada je nastavni proces prekinut u martu prošle godine, gde je učenicima trebalo nedelja da počnu da  pohađaju nastavu onlajn. Učenici su drugo polugodište 2019/2020 završili van školskih klupa. Vratili su se u škole u ​​septembru, gde su časovi bili organizovani na osnovu tri scenarija. Scenario A predviđao je nastavu u školama, scenario B kombinovanu nastavu u školi i na mreži, dok scenario C predviđa je onlajn nastavu. U školama u kojima se nastavni proces odvijao prema scenariju A, učenici i nastavnici bili su obavezni da budu opremljeni maskama i da drže distancu dok su u učionicama. Održavanje nastave sa maskama, česta promena scenarija učenja kada su se u školama dogodili slučajevi sa COVID-19, neki su od izazova koje su učenici imali tokom godine koju smo ostavili iza sebe. Jora Maljoku je učenica 7. razreda škole „Faik Konica“ u Prištini, koja kaže da joj je učenje tokom 2020. godine bilo veoma teško. Maljoku: Ova godina je bila malo teža od ostalih „Ova godina je bila malo teža od ostalih, jer smo se truduli da nastavu držimo u školama. Ova godina je za mene bila malo zamornija od ostalih jer smo kao učenici morali da udvostručimo naš rad, jer smo  morali malo više sami da radimo, pomagali su nam i roditelji i nastavnici. Svi smo proveli polugodište malo drugačije od ostalih“, kaže ona. Držeći čas sa maskom, kaže da je bilo teško, ali da su uvek poštovali mere. Joni Hiseni, učenik 8. razreda osnovne škole „Faik Konica“, kaže da je takođe prošao proces učenja u vreme pandemije sa izazovima. On pokazuje poteškoće koje je imao tokom vremena predavanja na mreži. Hiseni: Imali smo izazova da internet nije uvek funkcionisao ili da je bila isključena struja „Obično smo imali izazova jer internet nije uvek funkcionisao ili je prestala struja ili smo imali nekih tehničkih problema, ali prevazišli smo ih, ali bolje je nastavu držati u školi, jer je u školi još lakše sa nastavnicima, jer onlajn na primer možeš da budeš ne aktivan“, kaže on. Nestanak električne energije, nedostatak interneta neke su od poteškoća koje je imala Ema Kusari, učenica 6. razreda osnovne škole "Faik Konica" tokom vremena kada je čas održavan na mreži. Budući da je lekcija održavana skračenim rasporedom, Ema kaže da je bila zadovoljna znanjem koje je dobila tokom 2020. godine, kao i ocenoma koju su joj dali nastavnici. Kusari: Dali su mi drugu priliku da popravim ocene „Tokom ovog perioda bila sam srećna jer su mi dali drugu šansu da popravim ocene, ali jedna od stvari koja mi se nije svidela je to što sam kao dete ... recimo na primer, to da sam ućila sam za tri ili četiri predmeta i bilo mi je jako teško jer smo u jednom imali test, u drugom koji ne zna 5 pitanja ocena mu opada i tako mi je bilo jako teško da se fokusiram na tri predmeta “, kaže ona. Emina majka, Špresa Kusari, koja ima još dvoje dece u osnovnoj školi, priča kako joj je bilo teško kada je svo troje dece istovremeno učilo na mreži. Ona kaže da su 2020. godine roditelji imali najveći teret da obezbede tehnološku opremu svojoj deci kada se nastava odvijala na mreži. Kusari: Dvoje dece, dve prostorije, dva računara, bilo je preterano „Kada su se oba deteta istovremeno angažovala da imaju raspored predavanja, dvoje dece, dva okruženja, dva računara, bilo je malo previše, pogotovo kada su imali zadatke u projektima, onda ste morali da izađete i pronađete razlićite materijale sa kojima su bili prinuđeni da rade projekat. U to vreme postojalo je i ograničenje kretanja ... Za učenje na mreži imali smo manje ili više problema da obezbedimo pristup, ali naporima svih članova porodice i razumevanjem nastavnika promenili smo raspored predavanja ili drugim rečima školsko vreme lekcije ili časovi koji su bili dodatni za bilo kakvu komunikaciju “, kaže ona. Kao roditeljka kaže da je zadovoljna procenom svoje dece tokom 2020. godine, dodajući da uprkos strahu od zaraze dece COVID-19, više voli da se nastava održava u školama. Isti zahtev postavljaju i nastavnici koji kažu da je uprkos poteškoćama nastava u školama efikasnija. Donika Džemajli je nastavnica istorije u osnovnoj školi Faik Konica u Prištini, koja kaže da su uprkos poteškoćama koje su imali uspeli da daju sve od sebe da ućenici steknu pravo znanje. Prekidajući nastavu i prolazeći u proces učenja na mreži, Džemajli kaže da je to bilo najizazovnije vreme, ali da kaže da su se već prilagodili. Džemajli: Trebalo nam je vremena dok se nismo adaptirali, ove školske godine smo bili spremni „Bilo je to verovatno najizazovnije vreme, istina je da smo od tada imali raznih poteškoća jer dok se  opredelili koju mrežnu platformu želimo da koristimo, dok ne povežemo učenike, dok se ne koordiniramo sa e-učenjem. Bile su to potpuno nove okolnosti, da škola nema ideju da radi na daljinu, to znači da deca dolaze u školu, uče jedni od drugih i naša situacija se potpuno promenila, pa nam je trebalo vremena da se prilagodimo, ali ove godine ,ove školske godine bili smo prilično spremni“, kaže ona. Da bi zaštitili sebe i učenike od zaraze COVID-19, kaže da je sve vreme vodila računa o nošenju maske i naglašava da je neprestano tražila od svojih učenika da rade isto. Iako kaže da je predavanje sa maskom bilo veoma teško, dodaje da je već navikla da funkcioniše kao učiteljica sa maskom. Džemajli: Nastavnicima je bilo teško da predaju sa maskom „Nastavnici su morali stalno da traže od učenika da nose masku. Nastavnicima je bilo teško da govore i drže predavanja pred maskiranim učenicima, na primer, ja, to je 10. maska već sam se prilagodila i sada mogu da funkcionišem kao maskirana učiteljica ... Zaista se trudimo, nikad ne zaboravljamo udaljenost, udaljenost, jer se deca ponekad igraju  i dolazi do kontakta, ali nastavnici, posebno oni koji rade na drugom nivou, mislim da stalno podsećaju decu d treba da drže distancu i prilikom ulaska i izlaska iz škole i tokom nastave “, kaže ona. S druge strane, Ibe Gaši-Demoli, nastavnik matematike u osnovnoj školi „Faik Konica“, kaže da je nošenje maske i poštovanje udaljenosti veoma teško u naučnim predmetima, međutim kaže da je vodila računa da ni u kom slučaju ne ugrozi njene učenike. Ona govori o poteškoćama koje su imali kao nastavnici u ocenjivanju učenika tokom 2020. godine, kada se nastava odvijala skraćeno, ponekad na mreži, a ponekad uz fizičko prisustvo u učionici. Demoli: Procenjivanje je veoma veliki izazov „To je veoma veliki izazov, ali s obzirom na to da sada imamo učenike u školi, malo je lakše nego prošle školske godine kada su učenicima završili ocene, a učenika uopšte nismo imali. Da, to je izazov, da, dajemo učenicima priliku sve vreme da su se uvek trudili da se pokažu, i ako su ponekad nisu uspeli u bilo kojoj proceni, a sledeći put ćemo im pružiti priliku da predstave svoje znanje i pokušaju više poboljšaju ocene “, kaže ona.

2020. godinu za obrazovni sistem, Rahman Jašari, predsednik Ujedinjenog Sindikata Obrazovanja, Nauke i Kulture, naziva najgorom od rata. Uprkos svim poteškoćama, kaže da su nastavnici svoj posao obavili na najbolji mogući način.

Pohvalio je Ministarstvo Obrazovanja i Nauke za njihovo zalaganje tokom pandemije, ali da postoje kritike prema opštinskim direkcijama za obrazovanje za koje kaže da nisu sprovele odluke Ministarstva Obrazovanja. Jašari: Nedostajalo je zaštitnih sredstava za učenike i nastavnike „Nisu u svim obrazovnim institucijama postojali dovoljni zaštitni uslovi za učenike i nastavnike. Najgore je što ODO nisu izvršili svoju dužnost prema kosovskim nastavnicima, jer je na insistiranj  USOUK-a i uz zalaganje Ministarstva Obrazovanja i Nauke, vlada Kosova opredelila dovoljno sredstava za dva ključna pitanja, koja su da imamo dovoljno budžetskih sredstava za naše kolege koji zamenjuju kolege pogođene COVID-om, odnosno one koji rade sa gornjim stopama da bi dobili nadoknadu, to nije urađeno kako treba u bilo kojoj opštini. Ono što treba kritikovati više institucija, posebno ODO-a, je zato što je na naše insistiranje i posvećenost MON-a u Vladi Republike Kosovo dodeljen dovoljan budžet za naše kolege da imaju redovne plate koji su sa bolestima kao što su rak i druge, ali ovo pitanje nije prošlo kako treba i kažem da jedina krivica leži u ODO koji nisu radili na vreme i nisu oslobodili sve ozbiljno bolesne nastavnike iz nastavnog procesa " , on kaže. Uprkos svim poteškoćama u organizovanju nastave u vreme pandemije, ministar obrazovanja i nauke Rame Likaj kaže da su uspeli da su uradili najbolje Kaže da je prvo polugodište školske 2020/2021. godine bilo uspešno, napominjući da je organizacija nastave kroz tri scenarija bila odgovarajuća. Likaj: Zbog okolnosti u kojima se nalazimo, to nije izgubljena godina „Zbog okolnosti u kojima se nalazimo nije izgubljena godina, pratili smo ih, išao sam u škole, sve posete koje sam obavio bile su bez medija .... Išao sam slučajno i našao sam ih kako 100 posto poštuju uputstava koja su imali, takođe sam otkrio da škole koje se uopšte nisu pridržavale master plana, ali su držale nastavu 40-45 minuta i uvek u scenariju A, jesu opštine koje se nikada nisu pomerile sa scenarija A“, kaže on. Od početka školske 2020/2021. Godine, Ministarstvo Zdravstva objavilo je da je za COVID-19 testirano 10 hiljada 823 nastavnika, od kojih je 1 hiljada 615 pozitivno, dok je testirano 6 hiljada 792. učenika i pozitivni rezultirali su 1.000 173. Prema školskom kalendaru, nastava na Kosovu trebalo je da se završi 24. decembra 2020. i započne 8. januara 2021. godine, ali je zbog nerasprostranjenosti COVID-19 prvo polugodište završeno 18. decembra i počeće 18. januara.