Osnovnu školu "Naim Frašeri" u Prištini pohađa 11 učenika iz bošnjačke zajednice. Ovi učenici već godinu dana ne mogu da pohađaju geografiju, istoriju i građansko vaspitanje, jer nastavnik koji predaje ove predmete nije imao tehnološku opremu da se poveže sa učenicima kada se nastava održavala onlajn. Pandemija je uticala da se učenici bošnjačke zajednice suočavaju sa brojnim poteškoćama u obrazovnom procesu, dok je nedostatak udžbenika na bosanskom jeziku samo pogoršao njihovu situaciju. Edin Bacevac je učenik devetog razreda osnovne škole "Naim Frašeri" u Prištini. Priča kako mu je bilo da drži čas onlajn, za šta kaže da im je činjenica da su za to vreme bili samo dva učenika omogućila da se sa nastavnicima dogovore kada će održati čas. Bacevac: Za mene i moju drugaricu to što smo bili zajedno onlajn nije bio problem „Kada smo učili onlajn, nije bilo mnogo teško, dobro smo se slagali sa nastavnicima kada i koliko čemo učiti. Imali smo knjige sa sobom, sveske, nastavnici su nam govorili šta da radimo... Za mene i moju drugaricu sa kojom smo bili zajedno na mreži to nije bio problem, svi nastavnici su došli... Nije bilo isto kao da smo bili u razred, ali smo dobro učili, u svim predmetima smo se trudili da naučimo što bolje“, kaže on. Edin deli razred sa još dvoje učenika, a da je ovaj broj veći, kaže da bi bilo još više interaktivnosti i konkurencije. Bacevac: Sa 10 učenika bila bi mnogo veća konkurencija „Tako da sa dva-tri učenika to uopšte nije problem, jer sa nastavnicima možemo više da naučimo za sat vremena nego sa 25-30 učenika... Da smo 10 učenika bilo bi mnogo veća konkurencija“ , kaže on. Prekid interneta je glavni problem sa kojim se suočavaju još dva učenika osnovne škole „Naim Frašeri“ u Prištini. Roditelj Demir Marković kaže da su njegov sin i ćerka imali mnogo problema dok su pohađali onlajn nastavu. Marković: Prekid komunikacije je najveća tehnička prepreka „Prekid komunikacije, više ljudi je tu povezano, nekome se prekida, predavanje se prekida dok se ponovo ne poveže i da nastavljamo tamo gde smo stali. To je najveća tehnička prepreka koja se odmah pojavila, nismo spremni za takav način učenja, nismo uspeli da se pripremimo na vreme i nemamo prave veštine. To znači preuzmite, povežite se, na ovo mesto imate ovaj program, na ovo mesto imate ovu lekciju, znači da cela porodica treba da se uključi u to kako da postignete nešto što je potrebno za učenika“, kaže on. Nastavnica albanskog jezika u OŠ „Faik Konica“ Fahrije Mehmeti takođe smatra izazov onlajn nastavu. Među teškoćama u radu sa učenicima iz bošnjačke zajednice navodi nedostatak udžbenika. Mehmeti: Online učenje je bilo izazov i za nas nastavnike „Onlajn učenje je bio izazov za nas nastavnike jer prvi put smo radili, onda znate da kod nas mreža često ima problema. Radim i sa odeljenjima albanskih đaka, ovi imaju kao drugi jezik albanski, na svu sreću veoma su odgovorna deca, odazvali su se našem pozivu za onlajn učenje.... Za bosansku zajednicu več dugi niz godina su obećani tekstovi , ne samo ja kao nastavnica, jer imaju albanski kao drugi predmet kao što imaju engleski i nemački jezik, već i nastavnici koji predaju svoj maternji jezik imaju problem. Obećali su da će prevesti, prilagoditi uđbenike, ali mi se snalazimo kako možemo“, kaže ona. O teškoćama koje su učenici bošnjačke zajednice imali u procesu učenja govori i direktorka osnovne škole „Naim Frašeri“ u Prištini, Šćipe Vlasaljija-Mehmedi. Ona naglašava da u ovoj školi ima 11 učenika iz bošnjačke zajednice koji nastavu pohađaju na bosanskom jeziku, a u učionici je jedan, a u rijetkim slučajevima I po tri učenika. Vlasalija-Mehmedi ističe da je nedostatak udžbenika na bosanskom jeziku stalni problem sa kojim se kao škola suočavaju, ali i nedostatak kvalifikovanih nastavnika za predmete koje predavaju. Mehmedi: Poteškoće u korišćenju tehnologije su bile izuzetn „U vreme kada je onlajn nastava morala da se radi, imali smo problema jer su čak i nastavnici neobučeni u nastavnom planu i programu jer im je prosečna starost prilično velika, tako da su poteškoće u korišćenju tehnologije bile izuzetne. Imali smo slučaj da se nastavnik nastanio u svom rodnom gradu u Crnoj Gori i veoma dugo nije imao priliku ni da komunicira sa učenicima iz tri predmeta, pošto je nastavnik imao telefon koji mu nije dozvoljavao da komunicira sa učenicima, znači nije imao pametan telefon i mi kao škola nismo mogli da mu pomognemo kao što smo pomogli nastavnicima koji su bili ovde, dajući im uređaj na korišćenje. Skoro godinu dana nastavnici i učenici ne mogu da se informišu iz predmeta geografija, istorija i građansko vaspitanje“, rekla je ona. Proces učenja zbog pandemije COVID-19 na Kosovu prekinut je 11. marta 2020. godine, dok je učenje na daljinu za učenike bošnjačke zajednice počelo 30. marta 2020. godine, gde su u početku nastavne jedinice emitovane preko Radio Televizije Kosova, a zatim je počelo da se održava onlajn učenje kroz različite platforme.   Ovaj članak je realizovan u okviru projekta „Identifikacija izazova u procesu učenja dece nevećinske zajednice kao rezultat pandemije Covid-a 19“, koju implementira Centar za Inovacije i Razvoj / CFID, finansiran od strane Slovačke Agencije za Međunarodnu Razvojnu Saradnju / SlovakAid.