U proleće ove godine očekuje se nastavak iskopavanja na teritoriji Srbije, gde se sumnja na masovne grobnice, kako bi se pronašla tela albanskih civila koje je Srbija ubila i potom nestala tokom nedavnog rata na Kosovu. Kosovske vlasti su uz pomoć američkih vojnih satelitskih snimaka obeležile dve lokacije tamo, Kizhevak i Štaval. Rođaci nestalih i dalje su nezadovoljni radom institucija na rasvetljavanju sudbine svojih najmilijih, zahtevajući da Srbija bude uslovljena dijalogom. Bez svojih najmilijih, za koje ne znaju ni gde su njihovi posmrtni ostaci, rođaci nestalih osoba započeli su i ove godine. Razočarani radom institucija, tokom cele godine zahtevale su pritisak na Srbiju kako bi ona pokazala masovne grobnice sa albanskim civilima nestalim u nedavnom ratu na Kosovu. Bajram Ćerkinaj, predsednik udruženja „Glas roditelja“, kaže da nije postojala politička volja da se razjasni sudbina nestalih, ni od lokalnih političara ni od međunarodne zajednice. Dalje kaže da se Srbija igra sa pitanjem nestalih. Ćerkinaj: Igra se sa sudbinom nestalih osoba „Budući da se sa nama igraju već 21 godinu, nekad na ovoj, nekad na onoj strani, nekad u Kiževaku, nekad u Rudnici, mogu da pomenem 10-15 lokacija gde sun as zezali, govoreći da su ovde, tu I tamo. Sada im poveravaju kosti, za nas članove porodice to je diskriminacija svih ljudskih prava koja bismo trebali imati", kaže on. Srbija je vodu, mine i civilna groblja koristila za prikrivanje zločina. O tome svedoče lokacije na kojima su do sada pronađena tela albanskih civila. Takav je slučaj sa Kiževakom, gde se godinama u taj rudnik bacalo kamenje i smeće. Tamošnja iskopavanja započela su 2015. godine, ali su u drugoj polovini 2020. godine, uz pomoć satelitskih snimaka koje je obezbedila američka vojska, pronađene tačne koordinate groblja sa kojih su uklonjeni fragmenti kostiju najmanje pet osoba, pregled kojih se vrši i na proleće se očekuje rezultat identifikacije. Kako su temperature padale, forenzičari su zaustavili iskopavanja da bi se nastavila u martu. Direktor sudske medicine Arsim Gerdžaliu kaže za KosovaPress da je deo u kojem se sumnja u masovnu grobnicu u Kiževaku u Srbiji sačuvan i pokriven kako bi se do tada zaštitio od vremenskih uslova. Gerdžaliu: Lokacija u Kizhevaku je sačuvana i zaštićena je od atmosferskih uslova „Nalazom koštanih ostataka 16. novembra bilo je potrebno izvršiti neka tehnička pitanja i improvizovati rad na licu mesta, postavljeni su šatori, soba za obdukciju, kontejneri, radilo se dve nedelje bez prekida, izvučeno oko pet tela, pet osoba je minimalni broj. Ostatak je očuvan prema standardima sa pet geoplastičnih slojeva i na celom terenu postavljen je krov kako bi se zaštitio od atmosferskih uslova jer je to planinsko mesto u blizini ski centra u tom delu Kopaunika i pada dosta snega. , kaže Gerdžaliu. Posle Kiževaka, očekuje se da stručnjaci pristupe lokaciji na drugom mestu, takođe u Srbiji. Kopaće u Štavalu, takođe rudniku. Gerdžaliju: Posle Kiževaka kopamo u Štavalu „Takođe smo posetili sumnjivo mesto na osnovu informacija u Štavalu od Sijenice, takođe rudniku, mestu gde je bačen minski otpad. Po završetku Kiževaka sledeće godine, uopšte se nećemo vratiti, ali nastavićemo u Štavalu da bismo nastavili kontrolu nad Štavalom, gde postoji sumnja da bi i tamo mogla biti masovna grobnica“, kaže on. Pored Srbije, prošle godine je iskopan na muslimanskim grobljima na severu Kosova, Surigani, Polani i Stanaju, dok je krajem godine bilo nalaza na civilnim grobljima u Orahovcu i Prizrenu. Ali u ovom procesu izazov ostaje pitanje informacija gde Srbija ne navodi lokacije masovnih grobnica. Gara: Izazov u slučaju nestalih je nedostatak pouzdanih informacija „Izazov je nedostatak pouzdanih informacija, a nedostatak pouzdanih informacija povezan je sa nedostatkom dovoljne saradnje, jer u smislu dijaloga ili komunikacije između komisija, međutim postoji saradnja između Vladine komisije Republike Kosovo, dakle Kosovske delegacije I one Srbske, međutim, važno je da se to pitanje u komunikaciji sa međunarodnim partnerima i dalje tretira kao pitanje od posebnog prioriteta“, kaže Kuštrim Gara iz Vladine komisije za nestala lica. Dok organizacije za ljudska prava zahtevaju da se pitanje nestalih tretira kao humanitarno pitanje. Predsedavajući Saveta za slobode i ljudska prava, Behdžet Šalja kaže da je ovo pitanje postalo političko. Šalja: Pitanje nestalih tretira se kao političko, a ne humanitarno pitanje „Nije bilo pokreta u pitanju nestalih lica zbog činjenice da je ovo postalo političko pitanje i ne tretira se kao ljudsko pravo i humanitarno pitanje. Ima blizu 1650 nestalih, većinu čine Albanci. [...] Sada kada je otkriveno groblje u Kiževaku u Srbiji, više je to učinila Srbija zbog velikog pritiska koji je izvršen unutar Srbije kako bi otkrili jedno groblje, ali kako bi možda sakrili drugih 50 groblja. Srbija se jednostavno igra sa sudbinom nestalih, igra se sa grobljem, pretvarajući ga u novčić za računavanje koliko može politički da dobije ili izgubi i na osnovu toga a na osnovu toga akcije“, rekao je on. Direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Blakaj kaže da bi Srbija trebalo da bude uslovljena po ovom pitanju. Blakaj: Srbija tačno zna gde su masovne grobnice „Srbija tačno zna gde se nalaze masovne grobnice, ali s vremena na vreme objavljuje te informacije kada su im potrebne za političku poentu. Definitivno, Srbija je trebalo da bude uslovljena da objavi ove informacije, da se ovo pitanje tretira kao humanitarno, a ne na bilo koji način kao političko. [...] Praksa pokazuje da se to ne tretira kao humanitarno pitanje, jer su informacije o masovnim grobnicama taoci više od 20 godina “, kaže Blakaj. Ali, prema njegovim rečima, kosovska strana nema nikakav mehanizam kojim bi uslovila Srbiju, samo ako to mogu da učine internacionalci. A Bajram Ćerkinaj kaže da bi vlada Kosova trebalo da insistira da ne ide dalje u bilo kojoj drugoj diskusiji sa srpskom stranom dok ona ne naznači lokacije sa telima albanskih civila. Ćerkinaj: Igraju se sa sudbinom nestalih osoba U međuvremenu, tokom godine, kosovski premijer Avdulah Hoti izjavio je da je vlada pre svega imala pitanje nestalih osoba. „Učinili smo nemoguće u tom pogledu, stavljajući ovu temu na prvo mesto, gde smo imenovali osobu koja je u potpunosti dinamizirala ovaj proces, svakako uz pomoć naših međunarodnih partnera za tako osetljivo pitanje“, rekao je Hoti pred rođacima nestalih osoba u Kruši tokom posete krajem prošle godine. S druge strane, bivši ministar spoljnih poslova, sada predsednik Skupštine u Srbiji Ivica Dačić, javno je kritikovao Srbe koji bi mogli da sarađuju sa Albancima zbog otkrivanja masovnih grobnica u Srbiji.​