U četiri slučaja protiv visokih javnih zvaničnika, Državni Tužilac je prekršio odredbe Krivičnog Zakonika Kosova. Postupak optuženog nije okvalifikovan kao netačno i lažno prijavljivanje imovine za koju je predviđena stroža kazna, već je okvalifikovan kao neprijavljivanje imovine ili odbijanje izjave za koju je predviđena blaža kazna. Tužilaštvo se podiže optužba za amnestiju u nekim slučajevima, kao i za ćutanje tokom njihovog krivičnog gonjenja. Tako obaležava analiza Pravde Danas pod naslovom „Institucionalni tretman slučajeva neprijavljivanja i lažnog prijavljivanja imovine protiv visokih javnih zvaničnika na Kosovu tokom 2019 godine“. Pravda Danas je kao platforma Grupe za Pravne i Političke Studije tokom 2019. godine analizirao tretman 20 slučajeva protiv visokih javnih zvaničnika u vezi sa krivičnim delom „neprijavljivanje, lažno prijavljivanje imovine ili prijavljivanje prihoda, poklona, druge materijalne koristi ili finansijskih obaveza “. Direktorka GLSP-a Reze Hodža rekla je da odgovornost za istragu ovih slučajeva snosi Državno Tužilaštvo i da je ovo delo deo poglavlja o krivičnim delima službene korupcije i krivičnim delima protiv službene dužnosti. Hodža: U 4 slučaja protiv javnih zvaničnika na Kosovu, Državni Tužilac je prekršio odredbe Krivičnog Zakonika Kosova "Pored tišine tužilaštva i preduzimanja konkretnih radnji u mnogim slučajevima, analiza je identifikovala probleme u kvalifikovanju krivičnog dela, ukupnu odgovornost tužilaštva. U 4 slučaja protiv javnih zvaničnika na Kosovu, Državni Tužilac je prekršio odredbe Krivičnog Zakonika Postupanje optuženog nije okvalifikovano kao netačno i lažno prijavljivanje imovine za koju je predviđena stroža kazna, već je okvalifikovano kao neprijavljivanje imovine ili odbijanje izjave za koju je predviđena blaža kazna. “, rekla je direktorka GLSP-a. Prema Hodži, to se dogodilo jer nije izvršeno pravilno zakonsko imenovanje krivičnog dela, u slučajevima kada visoki javni zvaničnici nisu pravilno prijavili podatke o svojoj imovini Agenciji za Borbu Protiv Korupcije (APK). Kako je rekla, amnestirani su zbog optužbi za manja krivična dela. Hodža je dodala da su u ovoj analizi analizirali i postupanje sudova prema ovim slučajevima. Hodža: Ni u jednom od ovih slučajeva nije izrečena efikasna kazna zatvora „Ni u jednom od ovih slučajeva nije izrečena efikasna zatvorska kazna. U 8 slučajeva izrečena je novčana kazna, u jednom slučaju uslovna osuda. U 8 slučajeva izrečena je kumulativna kazna (zajednički) novčanom i uslovnom kaznom. Dok je u 3 slučaja izrečena krivična sankcija „sudska opomena“. U 15 krivičnih slučajeva koji se odnose na neprijavljivanje imovine izrečene su novčane kazne od 200 do 600 evra, iznose koje Pravda Danas “Justice Today” smatra izuzetno minimalnim za višeg javnog zvaničnika. To uzimajući u obzir težinu krivičnog dela i upoređujući sa kaznom koja je za to delo bila predviđena u vreme kada je okvalifikovano kao prekršaj, sa minimalnom kaznom u iznosu od 1000 evra “, dodala je ona. Na ovoj konferenciji, Reze Hodža iz GLSP-a dodala je da na Kosovu nedostaje pravilan tretman ovih slučajeva. Ona je rekla da se novim Krivičnim zakonikom za ovo krivično delo ne može realizovati oduzimanje nelegalno stečene imovine, kako to predviđa stari Krivični Zakonik. Sada se može oduzeti samo neprijavljena ili lažno prijavljena vrednost imovine, ali ne i nelegalno stečena imovina, promena koja direktno utiče na nemogućnost borbe protiv kriminala i korupcije. Bilo je nekoliko preporuka za vladu u vezi s tim. Hodža: Treba dodati Krivični zakon Kosova „U okviru novih zakonskih rešenja u Krivičnom Zakonika Kosova, treba izvršiti izmene i dopune, tako da se oduzme imovina utvrdi ako se dokaže da je imovina službenika nezakonita, kako je predviđeno Krivičnim Zakonikom iz 2013. godine, a ne samo da oduzme neprijavljenu ili lažno prijavljenu vrednost imovine, kao što je to trenutno u Krivičnom Zakoniku iz 2019. Dok bi Zakon o Prijavljivanju Imovine trebalo da precizira punu kontrolu imovine za službenike sa visokim državnim i institucionalnim položajima “, zaključila je Hodža. U izveštaju se navodi da bi Državni Tužilac trebalo da poveća saradnju sa Agencijom za Borbu Protiv Korupcije, kako bi se mogli oslanjati na njihove izveštaje da pokreću krivični postupak protiv svih javnih zvaničnika za koje se sumnja da se nisu izjavili ili lažno izjavili o imovini. njihovi u ovoj agenciji. Pravda Danas“Justice Today” takođe je pružio preporuke sudijama od kojih se traži da budu ozbiljniji i da poštuju zakonske rokove za zakazivanje i održavanje pretresa., a tokom razmatranja slučaja da se procene sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti prilikom merenja vrste i visine kazne.