Bosna i Hercegovina se suočava sa najvišim nivoom političkih tenzija od kraja krvavog rata u zemlji 1995. godine. Dejtonski mirovni sporazum stabilizovao je zemlju, ali sada, nakon mnogo godina, postoje napori koji ugrožavaju mir i postojanje Federacije Bosne i Hercegovine. Krizu su izazvali uglavnom napori lidera bosanskih Srba Milorada Dodika da vrati državnu vlast na etničkom nivou. U početku se činilo da zapadne sile nisu ozbiljno shvatile pretnje, ali sada su brojne zapadne vlade i diplomate krenule u akciju. Sead Turcalo, eminentni profesor Univerziteta u Sarajevu, rekao je u intervjuu za KosovaPress da bi kriza mogla biti prevaziđena ako se probosanske političke opcije koordiniraju sa međunarodnom zajednicom kako bi se izolovao Milorad Dodik. Štaviše, kaže on, potrebna je jača posvećenost SAD i ključnih zemalja EU da bi se obuzdao maligni uticaj Rusije i ograničile srpske aktivnosti koje izazivaju podele u regionu. Intervjuisao: Fadil MIFTARI KosovaPress: Profesore Turcalo, najte]a politička kriza od završetka rata u Bosni i Hercegovini nastala je pretnjama Milorada Dodika da će državnu vlast vratiti na entitetski nivo. Da li je ovo pokušaj da se uništi Dejtonski mirovni sporazum? Turkalo: Milorad Dodik intenzivno nakon 2006.godine nastoji kontinuiranim opstrukcijama urušiti državu Bosnu i Hercegovinu i dostignuti napredak u okvirima Dejtonskog ustava. Posljednjih mjeseci doživljavamo kulminaciju tih Dodikovih nastojanja koja idu u smjeru razvlašćivanja države, ugrožavanja njezinog suvereniteta, a konsekventno tome i teritorijalnog integriteta. KosovaPres: Ako bi Dodikov najavljeni potez imao epilog, to bi značilo nezakonito uklanjanje nadležnosti državnih institucija BiH, koje su formirane tokom više od dvadeset godina implementacije Dejtonskog mirovnog sporazuma i poslednično zvuči kao scenario iz 90-ih. Kakva bi mogla biti reakcija bosanskog dela? Turkalo:Trenutna reakcija političkih partija koje imaju probosanskohercegovačku agendu je limitirana na ukazivanje da se radi o antiustavnim potezima, koji imaju tendenciju ugrožavanja mira. Pored toga, ne postoji neka jasna zajednička aktivnost koja bi izolirala Milorada Dodika na unutrašnjem planu, i jasna agenda snažnije koordinacije i lobiranja kod međunarodnih aktera da se međunarodnom izolacijom i ciljanim sankcijama Dodikov politički projekat dovede do implozije, što bi ujedno okončalo i njegovu političku karijeru. Ono što je pak definitivno jasno jeste da postoji opredeljenost, ali i obaveza da se institucionalno štiti suverenitet i teritorijalni integritet države od ovakvih nasrtaja. KosovaPress: Međunarodni eksperti upozoravaju da je Bosna u opasnosti. S Vaše tačke gledišta, da li je vjerovatno da će se Bosna uključiti u oružani sukob? Turkalo: Činjenica da se sve češće govori o ratu jest već zabrinjavajuća iako on u ovom trenutku nije izgledan. Međutim, treba imati u vidu da u uvjetima kada vlasti i politički predstavnici entiteta Republika Srpska koriste vokabular koji svakodnevno eskalira postojeću političku krizu, a u Srbiji se u opticaj ubacuju ideje koje snažno podsjećaju na neku ažuriranu verziju Velike Srbije – mislim na “Srpski svet” – onda čak i najmanji, trivijalni incident može dovesti do situacije koja ne samo zemlju, nego i regiju može gurnuti u konflikt. KosovaPress: Kako tenzije u Bosni eskaliraju, do sada nismo videli da vlasti Beograda šalju sadržajne poruke. I stvorila se percepcija da iza Dodikovih upozorenja stoje Rusija i Srbija. Kakva se reakciju može očekivati od Zapada, SAD, NATO-a i Evropske unije? Turkalo: Milorad Dodik i vladajući režim u entitetu Republika Srpska nema niti hrabrosti niti dovoljno instrumenata i sredstava da bez podrške Srbije i Ruske Federacije poduzima aktivnosti koje vode ka narušavanju suvereniteta Bosne i Hercegovine te sljedstveno tome celokupnog pravno-političkog poretka uspostavljenog Dejtonskim mirovnim sporazumom. Srbija – iako deklarativno govori o podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne I Hercegovine – sadržajem svoje politike i dalje predstavlja destabilizirajući i disruptivni faktor u regiji. I dalje je prisutna institucionalna podrška osuđenim ratnim zločincima, dio je vidljivo ovih dana u događaju oko murala Ratka Mladića u Beogradu. Otvoreno se govori o ideji Srpskog sveta koja po svojem sadržaju djeluje kao ažurirana verzija velikosrpske ideje, s tim što je implementacija u prvoj fazi nešto sofisticiranija i uključuje eksploataciju podrške jednog od ključnih malignih aktera u regiji – Ruske Federacije. Zbog toga je u suštini u ovom trenutku partnerstvo EU i SAD krucijalno u suzbijanju disruptivnih djelovanja i odvraćanja malignih utjecaja. Očekivati je, barem u slučaju Bosne i Hercegovine, da će neke zemlje EU u saradnji sa SAD krenuti u ciljano presijecanje financijskih tokova prema pokretačima krize te njihovu političku marginalizaciju. NATO hipotetički na raspolaganju može imati i tzv. Over the horizon snage, ali nisam siguran da će biti bilo kakvog angažmana u tom smislu. KosovaPress: Videli smo predsednika Bajdena kako vraća na Balkan neke od najuspešnijih američkih diplomata devedesetih godina. Mislite li da će ovi ambasadori morati da se suoče sa sličnim problemima kao 1990-ih? Turkalo: Kriza u regiji je permanentna kategorija još od kraja agresivnih ratova koje je Savezna Republika Jugoslavija, odnosno Srbija vodila u regiji. Unutar krize varira samo intenzitet konflikta. Ovoga trenutka se u Bosni i Hercegovini nalazimo u najozbiljnijom situaciji od kraja agresije na državu. Vrlo je jasno iz sadržaja akcija i dokumenata koje usvaja politička pozicija u entitetu Republika Srpska da su spremni na potpunu destrukciju i guranje države u nasilje. Upravo zbog toga se čini da bi zadatak nove diplomatske ekipe Bidenove administracije u regiji mogla biti prevencija konflikta umesto rada na progresu u regiji. KosovaPress: Posle ovih tenzija, Zapad je skrenuo pažnju ka Bosni i Hercegovini. Američki izaslanik za zapadni Balkan Gabriel Escobar boravio je ove sedmice u Sarajevu. Diplomata Eskobar je održao sastanak sa gospodinom Dodikom i ovaj se čini da je odustao od svog poteza. Vidite li ovo kao licemerje ili će Dodik zaista odustati od svojih prijetnji? Turcalo: Sudeći po potezima nakon Eskobarove posete Bosni i Hercegovini, samo je retorika Milorada Dodika izgubila na intenzitetu, ali je pristup ruske ambasade koja podržava njegove napore da ruši državni suverenitet i izgradi predinstitucije intenzivnije i agresivnije. Iako se trenutno taktizira za zakazivanje sednice Narodne skupštine Republike Srpske za donošenje zakona o uspostavljanju predinstitucija, prvi korak je već napravljen usvajanjem Zakona o Agenciji za lekove RS. KosovaPress: Veliki broj nevladinih organizacija pozvalo je turske vlasti da intervenišu kako bi pomogli Bosni i Hercegovini. Ne znam da li ovaj zahtev treba da privuče pažnju Evropske unije, koja nekako nije bila baš čvrsta u svojim pozicijama. Koliko je verovatno da će se Turska uključiti u ovu krizu, s obzirom da se Turska već oseća uticajnom? Turkalo: Nisam siguran da će se Turska pojavljivati u nekoj većoj ulozi od one posredničke koja podrazumijeva okupljanje bosanskohercegovačkih, odnosno regionalnih lidera i neku vrstu posredovanja. U pogledu kapaciteta moći i uticaja ipak su SAD i EU presudni akteri koji mogu voditi deeskalaciji krize. KosovaPres: Ali, z. Dodik je pozvan i u Tursku, gde ga je primio najviši državni nivo, uključujući predsednika Erdogana. Kakvi su Vaši utisci sa ove posete i poruka Ankare Turkalo: Turska može da deluje kao posrednik, ali ne vidim da može da ima kapacitet da utiče i eskalira trenutnu situaciju. Poruke se kreću ka stabilizaciji i ovde je od suštinskog značaja potreba za pritiskom da se ponište dosadašnje odluke Skupštine i etničke vlade i da se onemogući vladajuća struktura u entitetu RS da se takvo delovanje obnovi. KosovaPres: Često vidimo da lideri tri etničke grupe u Bosni trče, na primer, Milorad Dodik u Beogradu, gospodin Izetbegović u Ankari, Dragan Čović u Zagrebu, a čini se da od nijednog od ovih centara se ne dobija poruka za održavanje i jačanje mira. Za nas koji posmatramo dešavanja spolja, koncentracija ovih lidera u ova tri centra je signal da žele da mere snage na druge načine, odnosno sa distance, van stola. Zanima me vaše mišljenje? Turkalo: Uloga pomenutih država u recentnoj bosanskohercegovačkoj historiji je bila različita. Iz te perspektive ih treba promatrati i danas. Susedne države i dalje nastoje da ostvaruju nesrazmeran uticaj na unutrašnju politiku Bosne i Hercegovine, i vrlo često, kao što je to posljednjih meseci, taj uticaj vodi ka pokušajima daljnje polarizacije, fragmentacije i etnicizacije države i društva u Bosni i Hercegovini. S druge strane, mislim da uloga Turske zasad ne možemo promatrati izvan okvira prijateljske države. Ono što je zametno jeste da su odnosi između Turske i Bosne i Hercegovine često snažnije ispunjeni emocijama i personalnom odnosi između političkih lidera, dok u drugim segmentima i turski privrednici ipak promatraju stabilnosti i profit kao presudan faktor u ulaganjima. Iako je Turska dala niz povoljnosti Bosni i Hercegovini u ekonomskoj razmjeni, ipak je vidljivo da je znatno prisutnija na većim tržštima u regiji. KosovaPress: I moje poslednje pitanje, kako se kriza može prevazići? Turkalo: Kriza se može prevladati ukoliko probosanskohercegovačke političke opcije koordinirano sa međunarodnom zajednicom izoliraju Milorada Dodika i njegov vladajući režim u entitu Republika Srpska na unutrašnjem I međunarodnom planu, a međunarodna zajednica kroz ciljane sankcije dovedu do njegove implozije. Nadalje potrebno je snažnije angažovanje SAD I ključnih zemalja EU na odvraćanju malignog uticaja Rusije I ograničavanju destruktivno delovanja Srbije u regiji. U suprotnom ovo je samo prvo poluvreme krize koja bi se u narednim mesecima mogla dodatno zaoštriti I imati negativan efekt na cijelu regiju. / Sead Turcalo je eminentni profesor Geopolitika i međunarodne sigurnosti i dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu /