Još uvek nema rezultata, bar javno, za rasvetljavanje slučaja curenja dokumenata i njihovo slanje u kancelarije Ratne veteranske organizacije OVK. Zbog distribucije dokumenata za koje je Kancelarija specijalizovanog tužioca saopštila da su poverljive, dvojica bivših lidera OVL-UČK, Hisni Gucati i Nasim Haradinaj, osuđeni su na zatvorske kazne u Specijalnom sudu. O istrazi ovog slučaja ne govori predsednica ovog suda Ekaterina Trendafilova, koja se na pitanje o tome poziva samo na javne izjave Specijalizovanog tužioca da o tome vodi istragu, ali i dalje bez rezultata. Trendafilova kaže da su Specijalizovana veća i KST dva nezavisna tela i da se ne slaže sa izjavama na Kosovu da je ovaj sud etnički.

Predsednica Specijalnog suda boravila je ove nedelje na Kosovu iu utorak je govorila u intervjuu za KosovaPress, u Prištini, dan pre najavljenog sastanka sa civilnim društvom u Gnjilanu, koji je otkazala u utorak uveče, zbog najavljenog protesta protiv njene posete.

Trendafilova kaže da se Specijalni sud bavi individualnom krivičnom odgovornošću, a ne organizacijama, grupama ili etničkim grupama.

Trendafilova: Specijalni sud nije etnički

Vodeo

’’Prvo, mi nismo etnički sud, mi smo sud, imamo mandat koji je ustanovljen međunarodnim sporazumom, sporazumom iz 2014.godine. Zatim je ustavnim amandmanom dodat član 162 u Ustavu Kosova, koje se odnosi na osnivanje Specijalizovanih veća, kao i zakonom o specijalizovanim većima i specijalnom tužilaštvu, a bavimo se zločinima počinjenim u periodu januar 1998. decembar 2000.godine. Ovde je druga tačka uloge tužioca, specijalizovani Tužilac je da odrediti koje će istrage preduzeti, koga će smatrati odgovornim, a to je nešto što se stalno ponavlja u medijima. I ne razumem zašto postoji takva upornost u promociji ovakvog gledišta Specijalizovanih veća Kosova, mi se bavimo individualnom krivičnom odgovornošću, za zločine koji su navodno počinjeni, a naš mandat nema nikakve veze sa organizacijama, grupama ili etničkim grupama. Poslednja tačka, imamo žrtve koje su se do sada prijavile u postupcima u četiri slučaja pred Specijalizovanim većima Kosova i apsolutno su različitih nacionalnosti. Ima Albanaca, na primer u slučaju specijalnog tužilaštva protiv g. Mustafa, osam žrtava su kosovski Albanci. Zatim imamo i žrtve u predmetu protiv g. Šalje, imamo u predmetu protiv bivšeg predsednika g. Tačija, Krasnićija, Seljimija i Veselija. Dakle, ovo je moj odgovor. Mi uopšte nismo etnički sud,’ ’rekla je predsednica Specijalnog suda

Specijalni sud osudio je na zatvorske kazne dvojicu bivših čelnika Organizacije ratnih veterana OVK Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja.

Oni su optuženi da su radili protiv sprovođenja pravde objavljivanjem poverljivih dokumenata i imena svedoka.

Međutim, poreklo dokumenata i ko ih je poslao kancelarijama OVL-UCK još uvek nije razjašnjeno.

Na ovo pitanje, predsednica suda se poziva samo na javne izjave Specijalizovanog tužioca.

Trendafilova: Od istrage o curenju dokumenata nema nikakvih rezultata

Video

’’Sećam se šta je tužilac rekao u javnom intervjuu u Koha Ditore, da radi intenzivnu istragu o licu koje sve ove dokumente šalje u prostorije boračke organizacije u sred dana. I da je on takođe mnogo razmišljao o tome kako bi se to moglo dogoditi, ali od njegovih istraga trenutno nema rezultata. Ali mogu da se pozovem samo na ono što je javno poznato,’’ kaže Trendafilova

Iako je prošlo šest godina od osnivanja ovog suda i do sada je izrečena samo jedna presuda, Trendafilova smatra da je rad Specijalnog suda uspešan.

Trendafilova: Očekujem da ove godine počne suđenje Tačiju i ostalima

Video

„Dakle, za dve godine sam prilično pozitivna o intenzivnom radu koji su sudije radile, od strane veoma posvećenog pravnog tima. Za ove dve godine imamo presudu, a ova presuda je doneta za manje od tri meseca, samo dva meseca, a ceo slučaj pred sudom je trajao manje od 8 meseci, sedam meseci i nekoliko dana. Dakle, sada je ovo pitanje pred Žalbenim većem koje sam ja imenovala i očekujemo da ćemo do kraja godine imati konačnu odluku Žalbenog veća. Zatim drugi slučaj, onaj g. Mustafe, završava se presudom koju očekujemo od suda. Zatim će sutra biti pokrenut slučaj protiv g. Šalje biće prosleđeno istom sudskom organu koji se bavi slučajem g. Mustafa“, kaže ona.

Prošle sedmice pred ovim sudom završeno je prvo suđenje Saljihu Mustafi pod optužbom za ratne zločine.

Trendafilova očekuje da će presuda u ovom slučaju biti objavljena do kraja ove, odnosno početkom sledeće godine.

Specijalni sud je formiran sa prvim većim optužbama pod optužbama za trgovinu ljudskim organima, dok se u optužnicama nigde ne pominju sumnje za ova krivična dela.

Na pitanje o tome, predsednica Specijalnog suda kaže da se oni ne ograničavaju samo na ono što se ogleda u izveštaju koji je odobrila Parlamentarna skupština Saveta Evrope.

Trendafilova: Izveštaj Skupštine SE ne ograničava delatnost Specijalizovanih komora

Video

„Ovaj izveštaj, koji je 7. januara 2011. godine odobrila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, nije pravni instrument, nije pravno sredstvo, nije deo našeg pravnog okvira, a kao što je navedeno u čl. 1 zakona o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca, a kako je potvrđeno presudom Apelacionog suda, a potom potvrđeno od strane Specijalizovanog veća Ustavnog suda, postupamo samo za krivična dela koja se odnose u ovom izveštaju. Ali ovo nije izveštaj koji ograničava delatnost Specijalizovanih komora, već samo ono što se ogleda. Nakon ovog izveštaja usledilo je formiranje Specijalne istražne grupe koja je vodila istragu, a potom i Kancelarija specijalizovanog tužioca. Dakle, u zakonu je posebno izabrana formulacija koja govori o zločinima počinjenim u periodu 1998-2000, koji se odnose na ovom izveštaju, ali se ne ograničavamo samo na ono što se vidi u izveštaju“, kaže Trendafilova.

Povodom predmeta protiv Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Redžepa Seljima i Jakupa Krasnićija, predsednica Specijalnog suda kaže da je veoma obiman.

Međutim, njena očekivanja su da će suđenje početi krajem ove godine.

Trendafilova: Nije neobično da slučajevi poput Tačijevog dosijea i drugih oduzimaju više vremena

Video

’’Pa, kao što rekoh, očekivanje, nakon ročišta, nakon rasprave u sudnici, čak i odluke koje se donose su javne, veoma uporan pristupa veoma strogim rokovima koje postavlja sudija za prethodni postupak, očekivanja su od kraja ove godine, ili naj dalje poćetkom sledeće godine ovaj predmet će ići na suđenje. Ali ovaj predmet je veoma obimno pitanje, ne samo zbog broja optuženih, već i zbog toga što me na prošloj sednici impresionirao broj stranica koje je odbrana svima saopštila, naravno da je sednica bila javna. Takođe ne mogu da prisustvujem privatnim sednicama, ali broj stranica dokaza se penje na milion. Tužilac trenutno razmatra dovođenje oko 380 svedoka u sudnicu, a odbrana je, od objavljivanja dokaza od tužilaštvo koje namerava da iskoristi na suđenju, dobila na raspolaganje i odbrana vodi sopstvene istrage. Dakle, ovo je zaista veliki slučaj. I razuman standard vremena je veoma važan, ali u isto vreme nije neuobičajeno da tako veliki slučajevi traju malo duže. Ali moja nada je zasnovana na stručnoj proceni, koju sam godinama razvijala, da ćemo uskoro imati sudske postupke po ovim pitanjima’’, kaže predsednica Specijalnog suda.

Na konferencijama o napretku slučaja, advokati bivših čelnika OVK uputili su kritike KPT da isti ne izvodi oslobađajuće dokaze.

Na ovo pitanje, predsednica suda kaže da tužilaštvo mora da odbrani što pre obezbedi oslobađajuće dokaze.

Trendafilova: Tužilaštvo mora da obelodani oslobađajuće dokaze odmah nakon što je pre moguće

Video

’’Zbog drugih obaveza, naravno, nisam mogla da prisustvujem svakoj statusnoj konferenciji. Naravno, kada mogu, prosto pratim sednice o ovom i drugim pitanjima. I naravno, pokrenuto je pitanje koje vi upućujete na oslobađajuće dokaze, i ovde bih želela da istaknem kako smo se mi sudije odrazile na oslobađajuće dokaze, u dokazima Pravilnika o postupku. Ako uporedimo, na primer, pravni okvir za ovo pitanje, sa integracijom MKS, krivičnog suda u MKS, odredba o oslobađajućim dokazima je mnogo blaža za tužioca. Tužilac mora što pre da obelodani oslobađajuće dokaze odbrani. I kada smo pravili pravilnik o postupku i dokazima, a po mom iskustvu u MKS-u, gde je tužilac mogao da ima veliku korist od toga i da u velikoj meri proširi izradu što je brže moguće. Predlagao sam kolegama i bez oklevanja formulaciju koju sam predložio usvojile su sudije, a formulacija našeg pravila je da se oslobađajući dokazi moraju obelodaniti odmah, čim budu u saznanju i posedu tužilaštva. Isto tako, sudija za prethodni postupak je doneo odluke u kojima su veoma, veoma jake tačke kao što su ovi oslobađajući dokazi, i on je odredio rokove, kada ih treba obelodaniti’’, kaže ona

Trendafilova smatra da su sudije Specijalizovanih veća profesionalci visokog nivoa.

Ona kaže da ih ne može nadzirati ni Skupština ni Vlada jer postoji poseban zakon za specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo.

Trendafilova: Specijalne sudije ne mogu biti stavljene pod nadzor izvršne vlasti ili parlamenta

Video

Specijalni sud, je sud zakona i pravde u svakom demokratskom sistemu, nalaže da se sudije i sudovi ne stavljaju pod vlast, uticaj, nadzor, bilo izvršne vlasti ili parlamenta. Što se tiče Specijalizovanih veća Kosova, koje su, kao što sam rekla, sud, koji obavlja svoje dužnosti kako je predviđeno međunarodnim sporazumom, uz razmenu pisama, član 162. Ustava i Zakon o specijalizovanim većima, kancelarijom specijalizovanog tužioca. Sva ova pravna dokumenta na osnovu kojih obavljamo naše dužnosti su odobrena od strane Skupštine Kosova. Konkretno, u članu 162 stav 10 i stav 12, ovo su važni delovi Ustava Kosova koji se tiču specijalizovanih veća, naglašava se da je imenovanje sudija, nadzor nad sudijama regulisano posebnim zakonom i to je zakon za Specijalizovana veća i Kancelariju specijalizovanog tužiloca’’ , kaže ona

U međuvremenu, na Kosovu se pominje potreba za uspostavljanjem nezavisnog mehanizma koji bi nadgledao rad ovog suda.

Visoki državni zvaničnici, među kojima su i predsednik Skupštine Gljauk Konjufca i ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju, izjavili su da je ovaj sud zatvoren i da nikome ne odgovara.

Specijalni sud je osnovala Skupština Kosova, ali radi u Hagu, Holandiji, sa međunarodnim sudijama i tužiocima.

Ideja za njeno osnivanje potekla je nakon izveštaja senatora Dika Martija, odobrenog u Savetu Evrope, u kojem se tvrdilo da je počinjena trgovina ljudskim organima, ali tada te sumnje nisu uvrštene u optužnice podignute protiv bivših čelnika OVK. Albanija je pre mesec dana, rezolucijom usvojenom u njenoj Skupštini, zvanično zatražila od Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da preispita istu rezoluciju, onu 1782 (2011) i da proglasi neosnovanim optužbe za ilegalnu trgovinu ljudskim organima tokom rata za oslobođenje Kosova.