Savet za Zaštitu Ljudskih Prava i Sloboda usprotivio se bilo kakvim ograničenjima na poslovanje, bez razlike, osim ako Vlada Kosova ne obezbedi razumnu kompenzaciju za gubitke nastale u poslovanju tokom zatvaranja ili ograničenja. SZLPS kaže da do sada Vlada Kosova to nije učinila i na taj način postaje groblje većine preduzeća, kao i osiromašenje građana Kosova. Što se tiče novca Penzijskog Fonda, SZLPS smatra da novac pripada građanima Kosova koji su ga sačuvali, a ne Trustu i oni moraju da odluče koliko novca žele da povuku. Odgovor SZLPS-a: ZATVARANJE PREDUZEČA BEZ ODOBRENJA PROGRAMA EKONOMSKOG OPORAVKA, KORAK PREMA ANARHIJI I STEČAJU! Vlada Kosova, odnosno Ministarstvo Zdravlja, u pokušaju da se bori protiv pandemije izazvane COVID-9, napravila je „kreativno“ zatvaranje sedam gradova na Kosovu, uključivši ih u delimičnu karantinu i utvrdivši raspored i profil preduzeća kojima je dozvoljeno da rade tokom ove karantine. U stvarnosti, broj zaraženih i umrlih na Kosovu se uveliko povećao, ali se uopšte ne razlikuje od trendova u drugim zemljama. SZLPS je i ranije zatražio od vlade Kosova da preduzme neke restriktivne mere kako bi držala pod kontrolom ili sprečila eskalaciju situacije, uzimajući uvek u obzir interese građana. Zatvaranje sedam Kosovskih gradova ne samo da nije postiglo očekivani cilj, već je imalo suprotan efekat, kako u povećanju broja zaraženih, tako i žrtava. Čak i nedeljski izveštaj pokazuje da je broj zaraženih bio preko 700 i da, ako se uporedi sa brojem testiranih, ispada da je 50% testiranih imalo pozitivan test. Današnji izveštaj odražavaće konačni efekat karantina sedam gradova na Kosovu, koji bi trebalo da posluže donosiocima odluka za korake koji će se preduzeti u budućnosti. Gastronomi, koji su bili najviše pogođeni, protestovali su protiv mera Vlade Kosova i zbog toga su njihovi predstavnici kažnjeni sa po 500 evra, što je za SZLPS koliko neprihvatljivi doliko i nepravedno, i protivi se svakoj logici, štaviše vlada umesto da pomogne preduzećima koja su dotrajala ili su na ivici propasti. Sredstva iz Paketa za Vanredne Situacije koje je nedavno dodelila Vlada Kosova, SZLPS ih smatra palijativnim merama ili intervencijama koje se daju onima koji su na ivici smrti, ne da bi ih spasili, već da bi im umanjili bol pred neizbežnom smrću. Jer, zatvaranje preduzeća, kakva god da su, koja plaćaju porez, a da ih ne podržavaju, ustvari je doprinos njihovom bankrotu, sa mnogim izgubljenim radnim mestima, ekonomskom krizom i socijalnim tenzijama koje će neizbežno dovesti i treba da dovedu do protesta. to moraju podržati svi. Iznad svega, to je pre svega kršenje ljudskih prava, prava na rad. Za SZLPS je potpuno nemoralno i neprihvatljivo da poslanici Skupštine Kosova ne glasaju za program Ekonomskog Oporavka čim moraju da zastupaju i štite interese građana (birača) bez obzira na entitet koji predstavljaju. Igranje igara u političke svrhe u trenutku kada velika većina Kosovskih građana galopira ka ekstremnom osiromašenju nema nikakve veze sa ljudskim moralom, pre svega političkim moralom, toliko da zarade previše dobre za poslanike koje dobijaju od onih koji su sve siromašniji i ulažu napore, ne za bolji život već za opstanak. Država bi trebalo da obezbedi olakšice za sva preduzeća u nastojanju da ih povrate, jer ti porezi takođe pune Kosovski budžet. Na primer, Srbija je do sada dodeljivala 5 plata zaposlenima, dok je Kosovo dodeljivalo samo dve plate, kao u svim zemljama u regionu. Paket za vanredne situacije trebao je imati koristi od svih onih koji su redovni učesnici, bez obzira da li se radi o preduzećima, medijima, nevladinim organizacijama ili bilo kojoj drugoj aktivnosti. Paket za vanredne situacije nepravedno je diskriminisao određene kategorije poreskih obveznika. SZLPS se protivi bilo kakvim ograničenjima za poslovanje, bez razlike, osim ako Vlada Kosova ne obezbedi razumnu kompenzaciju za gubitke koji su nastali tokom poslovanja tokom zatvaranja ili ograničenja. Do sada Vlada Kosova to nije učinila i na ovaj način postaje groblje većine preduzeća, kao i osiromašenje građana Kosova. U međuvremenu, u vezi sa novcem Penzijskog fonda, SZLPS smatra da novac pripada građanima Kosova koji su ga sačuvali, a ne Trustu i oni moraju da odluče koliko novca žele da povuku. Dozvoljeni iznos od 10% je toliko diskriminatoran da građani za novac položen u Trustu nemaju koristi ni od čega, čak ni od zakonske kamate, dok Trust trguje novcem građana na međunarodnim tržištima, ne pitajući stvarne vlasnike tog novca, a to su građani Kosova.​