Švedski ambasador Jonas Westerlund izrazio je razočarenje zbog situacije na severu. Vesterlund je u intervjuu za KosovaPress rekao da je situacija koja je stvorena u tom delu zemlje nepotrebna. On je naveo da postoji potreba za mnogo bližim dijalogom između vlasti i srpske zajednice na severu. Takođe, komentariše apliciranje Kosova u Evropsku uniju, kao ambasadora zemlje koja će za nekoliko nedelja preuzeti predsedavanje EU.

Westerlund se oseća kao kod kuće na Balkanu. Bio je deo misije OEBS-a 1999 godine na Kosovu, dok je dve godine radio za UN 1996-1998 i u Hrvatskoj.

I pored pominjanja velikih promena na Kosovu koje su se desile od 1999 godine, on ne krije razočaranje što je jedno ostalo isto, a to je situacija na severu zemlje.

Westerlund: Isti je osećaj prelaska mosta preko Ibra

„Razočaran sam u smislu da, sećam se da sam prešao most u Mitrovici 1999 godine, i sećam se da sam prešao sa južne na severnu stranu i odmah su došli neki kosovski Srbi da provere ko smo, proveravali su moj pasoš. Nisam mogao da zamislim da ću 23 godine kasnije imati isti osećaj dok prelazim most. Tako da sam razočaran što Balkan nije mogao više da napreduje“, rekao je za KosovaPress.

Sever je ponovo u epicentru razvoja događaja. Postavljanje barikade su ušle u deveti dan i ambasador Westerlund ne krije zabrinutost onim što se trenutno dešava u tom delu zemlje.

Westerlund: Situacija na severu je zabrinjavajuća

„U ovom trenutku je veoma uznemirujuća situacija. Naravno, pozivamo sve strane na deeskalaciju situacije. To se uglavnom radi preko izaslanika EU Lajčaka, koji je upravo posetio Kosovo zajedno sa američkim izaslanikom Escobarom. Švedska naravno podržava njihove napore, a tu je veoma opasna situacija, mali nesporazum može imati ozbiljne posledice, pa pozivamo obe strane, Prištinu i lokalnu zajednicu, da deeskaliraju situaciju“, nastavlja on.

Westerlund, u intervjuu za KosovaPress, izjavljuje da je situacija na severu nepotrebna, jer bi u fokusu trebalo da budu agresija Rusije na Ukrajinu i energetska kriza u Evropi.

Ističe potrebu za bližim dijalogom između Vlade Kosova i srpske zajednice na severu zemlje, uprkos tome što je rekao da daje pravo izvršnoj vlasti u nastojanjima za vladavinu prava na celoj teritoriji.

Westerlund: Postoji potreba za dijalogom između vlade i srpske zajednice

„Mislim da je to veoma nepotrebno, mislim da je razočaravajuće što smo došli u ovu fazu i postoji potreba za mnogo bližim dijalogom između zajednice i vlasti. Sa kim se konsultovala vlada kada je odlučila da postupi na ovaj način za registarske tablice? Sa kim se konsultovala Lista Srbija kada je odlučila da napusti konsultacije i saradnju sa institucijama Kosova? Dakle, ovde mora biti mnogo jači dijalog. Naravno, sever Kosova je deo Kosova. Vlada Kosova ima pravo da pošalje pojačanja i vladavina prava se mora poštovati u ovim oblastima, ali je ipak, kada se odlučuje u određenom regionu, uvek treba dobro voditi dijalog sa lokalnim zajednicama“, rekao je on.

Ove nedelje Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Sledeće predsedavanje EU počev od 1. januara za prvih šest meseci 2023. godine imaće Švedska, a ambasador Westerlund obećava da će se prema zahtevu baviti profesionalno.

Westerlund: Švedska će se profesionalno baviti aplikacijom Kosova za EU

„Švedska u potpunosti podržava težnje Kosova da postane članica EU. Pozdravljamo aplikaciju Kosova... Kao što znate, Švedska će preuzeti predsedavanje EU početkom januara, posle Češke... Švedska će se ovim (aplikacijom) baviti tokom svog predsedavanja u narednih šest meseci, a mi ćemo to učiniti na profesionalan način, ali naravno u dijalogu sa svim ostalim članicama EU, posebno sa pet država članica koje nisu priznale Kosovo“, izjavio je Westerlund.

Upitan da li će pet nepriznatih država EU zakomplikovati put ka članstvu, Westerlund to potvrđuje, ali dodaje da će i trenutna situacija na severu doneti poteškoće.

Westerlund: Pet nepriznatih zemalja i sever komplikuju stvari

„Mislim da to, naravno, komplikuje stvari (situacija sa pet zemalja koje nisu priznale). Mislim da i trenutna situacija u severnom delu Kosova komplikuje stvari“, dodaje Vesterlund.

Premijer Aljbin Kurti izjavio je na sednici vlade da bi priznanje Španije, Grčke, Rumunije, Kipra i Slovačke olakšalo ubrzanje procesa članstva u Evropskoj uniji.