Ove nedelje je Evropski parlament objavio studiju „Utvrđivanje lažnih vesti i dezinformacija na zapadnom Balkanu i utvrđivanje efikasnih načina za borbu protiv njih“. Studiju je pokrenuo Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta kao nastavak napora institucija EU na jačanju demokratskih procesa i borbi protiv lažnih vesti i kampanja dezinformacija na Balkanu. Studijom je koordinirao Generalni direktorat za spoljne poslove EP-a, a autori su akademici i istraživači sa Kraljevskog Univerziteta u Londonu. Prema institutu EPIK, studija identifikuje da region karakterišu 3 izazova dezinformacija, dezinformacija o kredibilitetu EU; dezinformacije o pandemiji COVID-19; i dezinformacije usmerene na manipulisanje izbornim rezultatima i referendumima. „Od 74 kampanje dezinformacija sprovedenih na zapadnom Balkanu tokom 2018-2020, više od polovine sprovele su Rusija i Srbija. Iako su Kina i Turska takođe aktivne u regionu, nijedna od njih nema ruski infrastrukturni kapacitet za širenje dezinformacija i manipulisanje javnim mnjenjem širom regiona. Kineske i turske operacije uticaja na javno mnjenje na Balkanu su po prirodi usmerene na oblikovanje percepcije Kine i Turske. S druge strane, Ruske operacije su mnogo sistematičnije i imaju za cilj oblikovanje percepcije o širokom spektru socijalnih pitanja u regionu. S tim u vezi, Ruski pristup operacijama dezinformacija usmeren je na svrgavanje ideoloških neprijatelja širenjem političkih, ekonomskih i ideoloških podela na protivnike, podela koje kasnije podrivaju političku, ekonomsku i vojnu koheziju. Ruske kampanje dezinformacija sprovode se kombinacijom javnih i tajnih kanala. S tim u vezi, Srbija služi kao ruska odskočna daska za kampanje dezinformacija u regionu. Jedan od najjavnijih načina na koji Rusija deluje u regionu je beogradska državna novinska agencija Sputnik. Sputnjik proaktivno pokreće dezinformacije širom regiona sa ciljem diskreditacije EU i NATO-a. Studija identifikuje brojne slučajeve ruskog i srpskog mešanja u unutrašnje stvari svih zemalja zapadnog Balkana“, navodi se u saopštenju instituta. S tim u vezi, institut EPIK smatra da bi izveštaj trebalo da služi kao osnova za Kosovske institucije da preduzmu koordiniranu diplomatsku kampanju u okviru multilateralnih struktura kako bi se razotkrile aktivnosti dezinformacija Rusije i Srbije u regionu. „U tom kontekstu, vlada bi trebalo da koristi službu za inostranstvo kako bi pokrenula bliski diplomatski dijalog sa zemljama regiona kako bi se bavila dezinformacionim aktivnostima Rusije i Srbije u regionu. S tim u vezi, vlada bi trebalo da sarađuje sa institucijama EU i državama članicama na unapređivanju nalaza i preporuka izveštaja kako bi se Rusija i Srbija pozvale na odgovornost.Kosovska skupština treba da pokrene poseban dijalog sa Parlamentom Evrope da proširi nalaze studije o slučaju Kosova i da se bavi nalazima studije u okviru parlamentarnih struktura zapadnog Balkana“, navodi se u saopštenju.