SAD su u teškoj poziciji od koje novoimenovani ne mogu da pobegnu. Novi američki ambasador u Beogradu, Kristoher Hil, posebno će zateći strateško okruženje transformisano u odnosu na poslednji put kada je radio na Balkanu, kada su SAD bile u jakoj poziciji sa velikim resursima, malo smetnji, malo izazova , i unutrašnjom podrškom za njihovu intervenciju, kaže Timoti Les, britanski stručnjak sa Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž. Kao bivši britanski diplomata u Bosni, a sada istraživač balkanskih pitanja, g. Les je u intervjuu za KosovaPress rekao da je Srbija jača nego što je nekada bila, posle stabilnog ekonomskog rasta, oživljavanja svoje vojske i negovanja odnosa sa Rusijom, Kinom i Turskom koje Beograd može da iskoristi protiv SAD. Intervjuisao: Fadil Miftari KosovaPress: Čini se da razvoji na Balkanu poprimaju drugačiju dinamiku od onoga što smo videli poslednjih godina. Predsednik Bajden je imenovao za ambasadore u nekoliko balkanskih zemalja najeminentnije američke diplomate koji su bili veoma aktivni na Balkanu tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Interesuje me vaše mišljenje, kako gledate na ova imenovanja i da li verujete da se priprema plan za okončanje problema koji su još uvek otvoreni na Balkanu? Les: Nova imenovanja vidim kao pokušaj Bajdenove administracije da ispuni ciljeve koje je Vašington postavio sebi 1990-ih – da smiri, modernizuje i integriše Balkan u zapadne strukture – ali da ne uspeva da to uradi. Region je i dalje napet, nedemokratski, siromašan i zatvoren van EU. Rusija ima teren i Kina postaje uticajna. Još ozbiljnije, revizionističke grupe kao što su bosanski Srbi oživljavaju svoj nedovršeni posao oko granica, rizikujući nestabilnost. Čini se da je pristup Vašingtonu, imenovanjem zvaničnika koji su posvećeni originalnoj politici, koji razumeju lokalnu politiku i imaju uspešnu priču na Balkanu, SAD mogu da vrate region u pravom smeru. Međutim, ne verujem da se priprema bilo kakav plan, odnosno neka značajna promena politike ili ciljeva. Naprotiv, zvaničnici su naglasili istrajnost pristupa Vašingtona, a čini se da imenovanja balkanskih diplomatskih veterana to potvrđuje. Ono što će se promeniti je snaga kojom SAD sprovode svoju politiku. Dajući sebi za pravo da sankcioniše pojedince, Vašington je signalizirao svoju nameru da kazni one koji osporavaju ciljeve njegove politike. KosovaPress: Mnogi analitičari kažu da će promena administracije u Vašingtonu ubrzati tempo rešavanja ključnih regionalnih pitanja, posebno kosovsko-srpskog spora i stabilnosti Bosne i Hercegovine. Međutim, i dalje vidimo mnogo problema, jer izgleda da EU nije imala kapacitet da reši probleme na Balkanu. Da li su ova nova imenovanja američkih diplomata za angažovanje na Balkanu pokazatelj da će SAD preuzeti vodeću ulogu u budućim dešavanjima? Les:Važno je napraviti razliku između onoga što SAD žele da postignu i onoga što mogu da urade u praksi. SAD očigledno misle da bi trebalo da igraju vodeću ulogu jer EU nije uspela da održi mir i napredak u regionu, o čemu su poslednji dokazi kriza u Bosni i eskalacija tenzija na Kosovu. Međutim, SAD su u teškoj poziciji od koje novoimenovani ne mogu da pobegnu. Hil će posebno pronaći strateško okruženje transformisano u odnosu na poslednji put kada je radio na Balkanu, kada su SAD bile u hegemonističkoj poziciji, sa velikim resursima, malo ometanja, malim izazovima i unutrašnjom podrškom za svoju intervenciju. Za razliku od tada, SAD danas moraju da se suočavaju sa snažnom Kinom i drugim regionalnim rivalima, dok se javno mnjenje okrenulo protiv američkog uplitanja u periferne regione sveta poput Balkana, gde je strateško opravdanje nejasan, a SAD moraju da se fokusiraju i na drugim resursima. To je bilo jasno iz američkog povlačenja iz Avganistana. Druga promena je slom procesa evropskih integracija, koji ostavlja SAD bez svoje jednokratne strategije izlaska sa Balkana, jer ne može lako da preda region EU da ga čuva. Kraj proširenja takođe uklanja glavni razlog koje su revizionističke sile poput Srbije ranije imale za prihvatanje postojećih granica regiona. U međuvremenu, Srbija je jača nego što je nekada bila, nakon perioda stabilnog ekonomskog rasta, oživljavanja svoje vojske i negovanja odnosa sa Rusijom, Kinom i Turskom koje bi Beograd mogao da iskoristi protiv SAD. Ovo je politička realnost u kojoj Vašington mora da deluje. On postavlja značajna ograničenja na ono što SAD mogu doneti Balkanu u smislu energije, resursa i uticaja i da li mogu da postignu svoje političke ciljeve. Test će biti da vidimo šta se dešava kada domaći akteri poput Milorada Dodika odbije da odstupi pred kaznom SAD. KosovaPress: Rekli ste da su nova imenovanja američkih diplomata na Balkanu međusobno povezana. Ali vi ste izneli mišljenje o mogućnosti promene granica. Recite nam, s tim u vezi, šta se može dogoditi, koje države mogu biti uključene u promenu granica? Les: Nema nijednog dokaza da SAD planiraju da promenu granice. Naprotiv, novi ambasadori u Bosni, na Kosovu i u Srbiji posvećeni su čuvanju postojećih granica i to je jedan od razloga zašto su imenovani. Međutim, ono što vidim jeste izrazita promena mape Balkana usled eskalacije paralelnih kriza u Bosni, gde Srbi prete nezavisnosti, i na Kosovu. gde Priština pokušava da ostvari svoju vlast nad severom. Čini se da su obe strane rešene da stvari teraju do kraja, a Srbija je signalizirala spremnost da upotrebi silu. Ovo će zaoštriti realnost srpskog nacionalnog pitanja: dve odvojene teritorije uz matičnu državu, od kojih jedna želi da bude deo Srbije, a druga ne. Na ovaj ili onaj način, i bez obzira na to koliko su SAD i drugi nevoljni, ja vidim krajnji rezultat kao razmenu teritorija između njih dve. Posledica će biti rešenje albanskog pitanja. Kosovo se približava Albaniji i ovaj proces će se verovatno ubrzati ako Srbija nastavi da preti Kosovu i ako stranci ne uspevaju u njihovoj podršci. S druge strane, formiranje albanske nacionalne države dovodi u pitanje i druge regione nastanjene Albancima na Balkanu. KosovaPress: Pre dve godine, kada se kao moguće konačno rešenje pominjala mogućnost promene granica između Kosova i Srbije, politička snaga premijera Kurtija bila je izrazito protiv ove ideje. Dok je sada premijer Kosova čovek koji se najviše protivio ovoj ideji. Šta mislite da gospodin Kurti može da uradi u vezi sa ovom idejom? Les: Mislim da on ne može mnogo da uradi jer je sputan svojim prethodnim stavom po ovom pitanju, kako kažete. Takođe mislim da on nema nameru da menja svoju poziciju, koja se pošteno drži. Uteha za premijera je što je malo verovatno da će zapadne sile u skorije vreme progurati ideju o podeli, tako da Kurti neće biti pod pritiskom da to prihvati. KosovaPress: U stvari, vrlo je jasno da američka administracija posvećuje više pažnje Balkanu, dok će Evropska unija takođe imati svoju ulogu. Ali želim da vas pitam, zašto se UK poslednjih godina nekako povukla iz učešća u dešavanjima na Balkanu. Istorijski gledano, Ujedinjeno Kraljevstvo je igralo, možda glavnu ulogu u razvoju događaja na Balkanu, da li je moguće da će biti uključena u budući razvoj događaja? Les: Odgovor je da je Britanija upravo prošla deceniju političkog usklađivanja i da počinje međunarodni proces repozicioniranja. Najznačajniji momenat u ovom procesu bio je referendum o Bregxitu 2016. godine. To se odrazilo i na Balkan. Kada sam bio diplomata, Britanija je bila vodeći evropski igrač u regionu, sa težinom EU iza sebe, promovišući jasnu politiku teritorijalnog integriteta i članstvo u EU i NATO za region kao dugoročno rešenje nerešenog pitanja granica. Nakon toga, Velika Britanija je izgubila svoje mesto za stolom EU i ne igra zvaničnu ulogu u inicijativama kao što je dijalog koji vodi Brisel. Ne može lako da odgurne politiku proširenja, posebno zato što je EU bez Velike Britanije efektivno povukla svoju prethodnu ponudu za članstvo u regionu. London, u međuvremenu, vidi kako EU raspravlja o ideji strateške autonomije i obezbeđivanju svoje bezbednosti u Evropi, u trenutku kada se Velika Britanija udaljava od Evrope ka Pacifiku, gde vidi najveće pretnje i mogućnosti. To ne znači da je Velika Britanija van igre. Ima moć i uticaj, posebno kada je u savezu sa SAD, a međunarodne i regionalne politike se stalno razvijaju. Definitivno postoje scenariji u kojima se Velika Britanija ponovo pojavljuje kao najmoćniji evropski igrač. KosovaPress: Želim da vam postavim poslednje pitanje u vezi sa imenovanjem gospodina Hila za ambasadora SAD u Srbiji. Ambasador Hil se smatra buldožerom napredovanja zapadne politike na Balkanu. Može li se očekivati da gospodin Hil da energiju da pregovarački proces između Kosova i Srbije dobije epilog? Les: Siguran sam da će gospodin Hil pokušati, ali sam skeptičan da on može da postigne bilo kakav napredak zbog ograničenja pod kojima deluje, koja sam ranije opisao, kao i zbog crvene linije Bajdenove administracije za reviziju granica koja će teško ubediti Srbiju da promeni stav o priznavanju Kosova. Moja najbolja pretpostavka je da će Hil pokušati da progura dugogodišnju ideju o sporazumu u kojem Kosovo daje autonomiju Srbima i da će Srbija priznati Kosovo, uz pojačavanje pritiska na obe strane da prihvate sporazum. Međutim, sumnjam da će rezultat biti formalni zastoj i jednostrani napori obe strane da se spor reše u svoju korist. / Timothy Less je vodeći istraživač na projektu Centra za geopolitiku na studijama disolucije. Njegovo istraživanje se fokusira na narušavanje postojećeg političkog poretka u Evropi, na sile koje pokreću ovaj proces i na novi politički poredak. Deceniju je radio kao analitičar, diplomata i kreator politike u britanskom Forin ofisu i Komonveltu, gde je, između ostalog, vodio Kancelariju Britanske ambasade u Banja Luci (Bosna) i Odeljenje za institucije EU u Londonu.