Specijalno tužilaštvo Kosova ulaže maksimalne napore da do kraja ove godine podigne optužnicu za masakr u Račku, onaj u zatvoru Dubrava i za proterivanje albanskih civila sa Kosova.

U međuvremenu, kako bi se garantovalo efikasnije postupanje u slučajevima ratnih zločina, od ove institucije se traži da uspostavi nekoliko međunarodnih standarda, uključujući usvajanje posebnog zakona i stvaranje posebnog sudskog veća za postupanje u ovim slučajevima unutar zemlje.

Šef Odeljenja za ratne zločine u okviru Specijalnog tužilaštva Kosova, Ilir Morina, u intervjuu za KosovaPress, izjavio je da je ova jedinica u poslednje četiri godine značajno konsolidovala svoje funkcionisanje.

Specijalni tužilac je naglasio da su za jedan od najvećih masakra, onaj u Račku, istrage na teritoriji Kosova već završene.

Prema njegovim rečima, obezbeđivanje materijalnih dokaza koji se nalaze u Srbiji, uključujući i one koji se čuvaju u bivšem Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, ostaje izazov. Morina je naglasio da nedostatak saradnje sa srpskim vlastima onemogućava obezbeđivanje dokaza.

Morina je takođe izjavio za KosovaPress da se uskoro očekuje podizanje optužnice za slučaj proterivanja albanskih civila sa Kosova, što je opisao kao jedno od najvećih pitanja kojima se ovo tužilaštvo bavi.

„Otvorili smo istrage za masakr u Račku, sproveli smo istrage u vezi sa teritorijom Kosova, sproveli smo sve potrebne proceduralne radnje. Sada se polovina dokaza, odnosno najvažniji dokazi u ovom slučaju, nalaze u Srbiji u bivšem Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, koji se sada naziva rezidualni mehanizam, u tim institucijama nažalost moramo da ojačamo saradnju. Sa Srbijom nemamo nikakvu saradnju i stoga je nemoguće dobiti konkretne materijalne dokaze. Ulažemo maksimalne napore da obezbedimo te dokaze kako bismo podigli optužnicu za Račak do kraja ove godine. Radimo i očekujemo da ćemo vrlo brzo završiti slučaj proterivanje civilnog stanovništva, proterivanje je jedan od najvećih slučajeva koje ovo tužilaštvo razvija, očekujemo da će optužnica za taj slučaj biti podignuta u toku ove godine. Identifikovali smo mnoštvo slučajeva na kojima radimo i očekujemo da ćemo neke od njih završiti u toku ove godine“, rekao je on.

Sada kada je za jednog optuženog uključenog u masakr u Dubravi prvo stepeni sud doneo oslobađajuću presudu, za ceo masakr koji se dogodio u ovom zatvoru tokom rata, ispitano je 400 svedoka od 700 svedoka koji su predviđeni da svedoče o ovom masakru, gde je poginulo više od 117 zatvorenika Albanaca, a 300 drugih je povređeno.

Specijalno tužilaštvo Kosova takođe ima za cilj da podigne optužnice protiv počinilaca ovog masakra u roku od ove godine.

„Istrage su u toku. ... slučaj u celini je još uvek pod istragom i očekujemo da ćemo ga uskoro završiti... Ulažemo napore da završimo slučaj masakra u Dubravi u toku ove godine i da podignemo optužnicu u odsustvu, pošto se svi optuženi ne nalaze na teritoriji Kosova, barem koliko je policija mogla da proveri, ali to je veliki posao koji treba da se uradi, identifikovano je 700 svedoka i svaki od njih treba da bude ispitan. Do sada je policija došla do 400 njih, svaki... Imamo velike nade da ćemo povećati saradnju sa bivšim Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u Hagu i i odatle da obezbedimo nekoliko važnih materijalnih dokaza u vezi sa komandnom odgovornošću u konkretnom slučaju”, istakao je tužilac Morina.

Departman za ratne zločine u okviru STRK-a, zaključno sa 2021. godinom, podiglo je ukupno 37 optužnica za ratne zločine, od kojih je 12 za suđenje u odsustvu.

Međutim, specijalni tužilac, Ilir Morina, smatrao je uspostavljanje međunarodne pravne saradnje sa državom Srbijom veoma važnim.

„Od 2021. godine do marta 2025. godine, podigli smo 37 optužnica za ratne zločine, govorimo o periodu od 4 godine, dok su međunarodne organizacije za 20 godina imale 19 optužnica, mi smo podigli prilično značajan broj ovih slučajeva. Samo u 2023. godini, podigli smo 15 optužnica za 63 osobe, a u 2024. godini, podigli smo 14 optužnica za 25 osoba i jednu optužnicu za 53 osobe koja se odnosi na masakr u Meji. Za tromesečni period 2025. godine, podigli smo četiri optužnice protiv 6 osoba. Ukupno imamo 14 optužnica u odsustvu, od kojih imamo i 12 optužnica koje smo nasledili od međunarodnih misija i koje se nalaze na sudu i mora se obavezno započeti suđenje u odsustvu, tako da ukupno dolazimo do 26 optužnica", naglasio je on.

Morina procenjuje da nije dovoljno urađeno na izgradnji profesionalnih kapaciteta sudija koji se bave slučajevima ratnih zločina.

Morina je naglasio potrebu za specifičnim pravnim okvirom i posebnim sudskim većem koje bi se bavilo samo slučajevima ovih zločina.

Jedan od glavnih izazova, prema njegovim rečima, jeste prihvatanje starih dokaza iz 1999, 2000. ili 2001. godine u krivičnim postupcima, što zavisi od odluka suda.

„U ovih poslednjih pet godina dobijali smo ovlašćenja od međunarodnih misija, imali smo kontinuirane napore da izgradimo profesionalne kapacitete policajaca i tužilaca, ali koliko sam primetio, sudija je mnogo manje i na kraju sav ovaj posao koji radimo na kraju odlučuju sudije. Stoga, fokus treba da bude i na sudijama, kako bi se povećao njihov profesionalni kapacitet u primeni međunarodnih standarda... Tražimo specifičan pravni okvir samo za ratne zločine i u pogledu strukture, tražimo sud, departman i jedinicu koja se bavi samo ratnim zločinima. U pogledu pravnog okvira, nastavljamo da ističemo da dok većina međunarodnih država ima posebne zakone za ratne zločine, mi ratne zločine sprovodimo po Krivičnom zakoniku, koji je opšti i za terorizam i za korupciju i organizovani kriminal. Jedan izazovan standard koji može biti u ovom slučaju je da li će sud u Kosovu prihvatiti izjavu data 1999. ili 2000, 2001. godine kao dokaz u krivičnom postupku”, izjavljuje specijalni tužilac.

Šef Odeljenja za ratne zločine, Ilir Morina, naglašava potrebu da pravosudni sistem zemlje poštuje međunarodne standarde u ovim slučajevima, posebno u pogledu izjava svedoka.

„Važno je da kosovski sudovi, kao i svaki međunarodni sud, postave standarde... za ove dve poslednje odluke čekamo pisane presude kako bismo razumeli šta se dogodilo, kakav je bio stav suda u ove dve poslednje presude. Ali, ipak, radi se o tome da li treba ostaviti utisak iz onoga što je sudija pročitao tokom objavljivanja da nije poverovao izjavama svedoka. Dok, Haški tribunal u trećem standardu kaže da teškoće sa pamćenjem nisu neuobičajene zbog traume i to ne znači da su njihova svedočenja nevažeća. Stoga se od naših sudova zahteva da stvore standarde u slučajevima ratnih zločina, posebno u vezi sa izjavama svedoka, ne može se svakoj izjavi svedoka ne poverovati, ali se može primenjivati i ispitati u duhu standarda koje su utvrdili međunarodni sudovi. Još jedan kriterijum koji naši sudovi moraju da imaju, a koji još uvek nemamo kao standard u pravnom sistemu Kosova, jeste odgovornost lica kada deluje u grupi“, izjavio je Morina.

Šef Odeljenja za ratne zločine u okviru Kancelarije specijalnog tužioca, Ilir Morina, ističe potrebu za povećanjem broja specijalnih tužilaca u ovom odeljenju, kao i pomoćnog osoblja.

Trenutno je u ovom odeljenju angažovano pet specijalnih tužilaca, od kojih se samo jedan bavi slučajevima seksualnog silovanja.

Prošle nedelje je počelo suđenje za masakr u Meji, jedan od najvećih masakra nad albanskim stanovništvom od strane srpskih snaga. Ovo suđenje obuhvata 53 optužena i zbog nedostatka bezbednosti optuženih, suđenje će se održati u odsustvu.

U poslednjem ratu na Kosovu, ubijeno je i masakrirano preko 13 hiljada civila, 20 hiljada žena i muškaraca je seksualno silovano, dok se preko 1600 ljudi koji su nasilno nestali i dalje vodi kao nestalo.​