Snabdevanje srpske države arsenalom oružja iz Rusije, za stručnjake bezbednosti na Kosovu smatra se pretnjom za region, a posebno rizikom od agresije na Kosovo. Zbog toga zahtevaju od kosovskih institucija da povećaju ulaganja u odbrambenu infrastrukturu. Pre nekoliko nedelja, srpska država je dobila kao donaciju od rusije tenkove T-72, a donacija uključuje šest borbenih aviona MiG-29 i 30 izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2. Nuredin Ibiši, stručnjak za bezbednosne okolnosti, smatra da je isporuka ovog oružja Srbiji kao prvo predstavljala pretnju za Kosovo, ali i druge zemlje koje nisu u dobrim odnosima. Ibiši kaže da bi država Kosovo trebalo da bude politički više pripremljena i u funkcionalnom smislu da što pre bude pod kišobranom NATO-a, jer će na taj način biti ugodnije protiv bilo kakve agresije iz Srbije. Ibiši: Ovaj arsenal oružja predstavlja pretnju za region „Imamo neravnotežu snaga u regionu, posebno sa velikim porastom od više od milijardu u poslednje vreme koji su proglasili kao investicije u naoružanje i vojnu opremu koje čine Srbiju pretnju za susede , kao prvo za Kosovo, ali i za druge zemlje koje nemaju dobre odnose s njima. Jedan od naših prioriteta je da ovde imamo međunarodno prisustvo KFOR-a i da je normalno za naše tendencije ili zahtevi da BSK imamo kao oružanu silu, I moramo biti i politički i funkcionalno ubrzani sa postupcima za integraciju u NATO i , kada budemo pod ovim kišobranom, biče nam mnogo ugodnije. Sa svim ovim arsenalom, naoružanje ugrožava I Hrvatsku i druge zemlje u regionu, a u stvarnosti ovo treba da nas tera da smo više politički i funkcionalno pripremljeni", rekao je Ibiši. A za stručnjaka za bezbednost, Drizana Šalja, opremanje Srbije vojnom infrastrukturom radi se namerno, jer srpska država pokušava da bude vođa u regionu sa vojnom snagom. Ali, prema njegovim rečima, ovo ugrožava Kosovo jer srpska država i dalje ima interes da destabilizuje Kosovo. Šalja: Srbija ima interese da destabilizuje Kosovo "Ovo direktno napada bezbednost zemlje, jer mi i Srbija imamo mnogo pitanja o kojima moramo razgovarati, jer nas srpska država ne priznaje kao nezavisnu i demokratsku državu, ima teritorijalne pretenzije na Kosovo. To mi ostavlja da razmem da srpska država ima direktne interese da destabilizuje Kosovo nekom neklasičnom intervencijom, ali intervencijom paralelnih struktura koje već ima na Kosovu aktiviranjem paravojnih, vojnih grupa koje je Rusija takođe koristila na Krimu. Zato što Srbija takođe uzima Krime kao model za izradu klasičnog plana invazije u smislu intervencija na Kosovu“, rekao je on. Šalja kaže da bi Kosovo, pored povećanja ulaganja u vojsku, trebalo da vrši pritisak i preko NATO-a i prijateljskih zemalja da Srbija ne koristi ovo oružje. Šalja: Kosovo bi trebalo da poveća ulaganja u vojsku „U međunarodnoj areni diplomatskim kanalima, zatražio je od prijateljskih zemalja NATO-a da vrše stalni pritisak da se to oružje ne koristi, raznim ekonomskim i drugim sankcijama, ali unutra Kosovo mora da prestane da ulaže u putne infrastrukturu. Dakle, moramo se fokusirati i okrenuti investicijama ka kolektivnoj odbrani, jer Kosovo zaostaje u ovom pogledu. Imamo sveobuhvatan desetogodišnji plan KBS-a i oružanih snaga, ali ovaj plan treba modifikovati i prilagoditi trenutnom razvoju u regionu. Mora da bude izuzetno veći budžet“, rekao je Šalja. Donacija oružja koja Srbiji dolazi iz Rusije deo je sporazuma koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić postigao sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom 2016. godine. Sporazum je kasnije odobrio ruski predsednik Vladimir Putin.