Kosovo se suočava sa visokom stopom emigracije (odlaska stanovnika iz zemlje) kao rezultat nedostatka stabilne socio-ekonomske perspektive i političke nestabilnosti. Prema zvaničnim podacima, od dve hiljade dvadesete (2020) do dve hiljade dvadeset četvrte (2024) godine, preko sto pedeset hiljada (151 hiljada i 700) građana Kosova napustilo je zemlju i otišlo u razvijenije zemlje u potrazi za boljim životom, izveštava KosovaPress.

U međuvremenu, samo u dve hiljade dvadeset četvrtoj (2024) godini, preko trideset sedam hiljada (37 hiljada i 451) stanovnika je napustilo zemlju. Dok se samo devet hiljada trideset osam (9 hiljada i 38) stanovnika doselilo (vratilo). U međuvremenu, u poslednjih pet godina, samo četrdeset jedan (41 hiljada i 217) stanovnik se doselio (vratio) u zemlju.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, 2021. godina je dostigla najveću brojku emigracije u poslednjih pet godina. Ova brojka je dostigla 42 hiljade 728.

Grafikon: br. 1

Pad stanovništva se smatra uzbunom, takođe i zbog činjenice da je ova pojava donela značajne posledice, ne samo u pogledu demografije, već i u ekonomiji zemlje, kako u pogledu potrošnje, tako i štete po imidž stranih investitora.

Sociolog Genc Xerxa objašnjava neke od razloga koji primoravaju ove građane da napuste svoju domovinu.

Xerxa naglašava za KosovaPress da su nizak prihod po glavi stanovnika, nezaposlenost, pad kvaliteta obrazovanja i stagnacija u zdravstvenom sektoru neki od razloga koji su uticali na mlade ljude da napuste zemlju zbog boljeg života.

„Pre svega, zbog nedostatka socio-ekonomske perspektive ili boljeg života, znajući da imamo visoku nezaposlenost... Većina susednih zemalja je udvostručila svoj BDP, dok u našoj zemlji imamo neku vrstu stagnacije i inflacije, što ne daje dobru socio-ekonomsku perspektivu. S druge strane, plate su niže u poređenju sa drugim zemljama, zatim nemamo životno osiguranje koje čini život boljim. Zatim, mladi nemaju odgovarajuće obrazovanje na Kosovu, a to čini sektor ili veliku grupu faktora koji ih teraju da odu. Najgore je što u nekim slučajevima odlaze kadrovi, što znači odliv mozgova gde su ljudi zaposleni... S druge strane, znajući političku stabilnost koju imamo, a ne sigurnost, uvek imamo neku vrstu pretnje od Srbije“, kaže on.

Neki od građana takođe kažu da su spor ekonomski razvoj i nedostatak političke stabilnosti uticali na veliki broj stanovnika da napuste zemlju.

Postoji mnogo razloga koji primoravaju građane da napuste svoju domovinu zbog boljeg života, kaže građanin Prištine, Ćazim Imeri, koji ističe da mladi ljudi nisu u mogućnosti da pronađu stabilne poslove na Kosovu.

Čak kaže da „Kosovo ima slabu ekonomiju“. Zato opravdava odlazak mladih ljudi iz zemlje.

„Pre svega mislim na ekonomsku situaciju, nemogućnost zaposlenja. Mladi ljudi razmišljaju o budućnosti, ako je ekonomska situacija slaba, onda normalno imaju pravo da odu i potraže bolje mesto za život, da stvore bolji život. Ali politička situacija uvek definitivno utiče, pogledajte situaciju koju imamo, zato je veliko nezadovoljstvo. Mladi ljudi su razočarani i imaju pravo da traže bolje mesto“, naglašava Imeri.

Građanin Hajruš Fazliu izražava svoje razočaranje programima obrazovnog sektora, kojim je, prema njegovim rečima, svaka vlada sprovodila „eksperimente“ tako što nije obezbedila kvalitetno obrazovanje za mlade ljude da doprinesu na Kosovu, a ne u zemljama EU.

„Pošto dolazim iz oblasti obrazovanja, to znači da ono ima svoje probleme nakon oslobođenja, samom činjenicom da se sa obrazovanjem mnogo eksperimentiše. Svaka vlada koja dođe počinje od nule, pa čak i poslednja sa eksperimentima koje rade u obrazovanju sa programima, sa nastavnim planovima i programima koji su zaista otežali rad nastavnicima, ali i učenicima... Čineći obrazovanje atraktivnijim i voljenim, naša omladina ne mora da beži, nema potrebe da napušta zemlju... Kosovo je veoma lepa zemlja, veoma voljena zemlja i zaista dugujemo Kosovu da vratimo zdravu omladinu... Jer nemamo luksuz da se Kosovo prazni“, naglašava Fazliju.

U međuvremenu, drugi građanin Islam Emini oseća nostalgiju za svojom decom koja žive i rade u inostranstvu. Objašnjava zašto ostaju u jednoj od zemalja Evropske unije.

„Ali mladi ljudi su generalno lišeni zaposlenja, obrazovanja, lekova i ličnih prihoda ..... Ima mnogo slučajeva, imam dva sina u inostranstvu, otišli su u Austriju kao studenti, nastanili su se i sada žive tamo... Uvek su im srca ovde... Ali život tamo nije dobar, jer osećaju nostalgiju za svojom domovinom, za svojom porodicom, ocem i majkom i rođacima“, rekao je Emini.

Prema istraživanju Instituta GAP, Nemačka je glavna destinacija emigranata i ekonomski uslovi su među glavnim razlozima koji podstiču građane da emigriraju.​