Prošle godine iz školskih banaka je izostalo oko 100 učenika osnovnih škola. Iako je obavezno obrazovanje, mnoge devojčice i dečaci nisu uspeli da završe ni devetogodišnju školu. Najveći broj napuštanja škole zabeležen je u višem srednjem obrazovanju. 900 kosovskih učenika nije pohađalo školu tokom 2020-2021. Štaviše, u ovom periodu Kosovo je upisalo 12 hiljada učenika manje. To se najčešće dešava zbog loših ekonomskih uslova, gde se deca teraju da rade, iako je to kršenje prava deteta. U drugim slučajevima, devojčice su prinuđene da napuste školu, što je veliki broj evidentiran u zajednicama. Od ministarstva se traži da radi na prevenciji ovakvih slučajeva, dok u samoj ustanovi kažu da su izradili politike za prevenciju i povratak učenika. Koordinatorka za ljudska prava u Ministarstvu prosvete Merita Jonuzi pokazuje da je smanjen broj slučajeva napuštanja školovanja, ali je poslednjih godina zabeležen i pad nataliteta. „Oko 100, ili procentualno je 1,05 napuštanja obaveznog obrazovanja, od 1. do 9. razreda. U međuvremenu, imamo visok nivo napuštanje u višem srednjem obrazovanju. Imamo 1,19, procenat dok smo prošlih godina imali 3 procenta, bio je veliki broj ili visoka stopa napuštanja škola na nivou obrazovanja. Sada imamo pad, ali brine nas svaka cifra, jer zakon na snazi, a posebno u obaveznom obrazovanju nalaže da sva deca budu u školskim klupama i da budu korisnici obrazovnog sistema... Imamo oko 900 učenika koji su napustili više srednje obrazovanje. Nije obavezna viša škola, ali naš fokus je da se na terenu vredno radi na prevenciji“, rekla je ona. Društveni i ekonomski faktori su glavni faktori koji utiču na napuštanje škole. Ali, ovo se menja u zavisnosti od opština na Kosovu. „Glavni faktori koji motivišu napuštanje škole su društveni i ekonomski faktori. Postoje i individualni, porodični faktori koji stvaraju problem napuštanja. Ali, uglavnom je ekonomski i socijalni faktor, ponekad i kulturni, taj koji uzrokuje glavni problem napuštanja školovanja... Opštine koje imaju najveći broj napuštanja škola su velike opštine, ali i male opštine. Imamo Đakovicu, Peć, Prizren, Mališevo, Vučitrn, Prištinu koji imaju nešto veće stope napuštanja“, dodaje ona. Pored ukupnog napuštanja škola, veliki broj izostanaka ostaje problem za mnoge učenike. Šef preduniverzitetskog kolegijuma u Asocijaciji kosovskih opština Samir Šahini kaže da je od pandemije bilo teškoća da se učenici vrate u normalu. „I dalje imamo mnogo slučajeva da učenici i dalje ne pronalaze potrebne adaptacije za povratak u obrazovni sistem i ima mnogo nedostataka. Mislim da kao fenomen još uvek imamo mnogo problema sa višestrukim izostankama, a ne sa totalnim izostankama. Međutim, u obaveznom obrazovanju, one koji imaju mnogo izostanka treba da im obezbedi škola, mi smo po zakonu obavezni, da im omogučimo da završe obavezno obrazovanje razrednim ispitima“, navodi Šahini. Sve je manje đaka u školama u zemlji, ali razlog su i migracije. „U obavezno školovanje često, glavni razlog napuštanja je odlazak sa Kosova, migracija. Od prošle godine u ovoj školskoj godini imamo statistički 12 hiljada učenika manje u sistemu preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu. Što je veoma alarmantno. Glavni faktor ostaje opadajući natalitet u našoj zemlji. Drugi faktor je migracija“, dodaje Šahini. Koalicija nevladinih organizacija za dečju zaštitu (KOMF) nemogućnost pohađanja škole smatra kršenjem prava deteta. „Mi kao koalicija smatramo da je ovo kršenje prava deteta, jer je pravo na obrazovanje pravo zagarantovano svim međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima. I sa zakonodavstvom na Kosovu i kroz ustav i sve druge zakone, nije samo pravo već i obaveza svih ljudi i društva da deci omoguće i garantuju besplatno obrazovanje. Prema podacima KAS-a u saradnji sa UNICEF-om, najnoviji izveštaj pokazuje da napuštanje škole i dalje predstavlja problem, posebno u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana. Gde 84 odsto dece u zajednicama pohađa osnovne škole... 64 odsto pohađa srednju školu, dok 31 odsto pohađa nižu srednju školu“, kaže Bukureza Surduli. Među ranjivim grupama u obrazovanju su i deca sa smetnjama u razvoju. „Posebno tokom pandemije bilo je napuštenje škole, ali su i oni ostavljeni po strani zbog nemogućnosti pohađanja škole. Zbog nedostatka infrastrukture, zbog nedostatka elektronske opreme. To je bila pojava koja je zabeležena 2020. godine u pandemiji, ali su i prethodnih godina deca sa smetnjama u razvoju imala poteškoća u pohađanju škole“, rekla je Surduli iz KOMF-a. Prema podacima ministarstva, školovanje je napustilo 63 muškarca i 46 žena u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju. Ali Savet mladih Kosova (KIC) kaže da su žene i dalje „najisključenije“ u obrazovanju. Hekuran Meta iz ove organizacije navodi da su iz izveštaja u njihovoj organizaciji identifikovali nekoliko faktora koji utiču na napuštanje škole. „Većina slučajeva koje smo imali da su primorani da napuste školu je u ruralnim područjima ili tamo gde je većina zajednica. Gde su zbog loših ekonomskih uslova prinuđeni da napuste školovanje i rade druge poslove koji mogu pomoći njihovoj porodici. Ali, imamo mnogo drugih slučajeva gde su učenici primorani da napuste školu kada su devojčice primorane da slede rodne norme i uloge. Dakle, umesto da idu na školovanje, oni su primorani da rade kućne ili porodične poslove. Imamo mnogo prijava koje su nam stizale u vidu prijavljivanja Savetu učenika Kosova gde smo, pored razloga koje ste naveli, imali mnogo slučajeva da su učenici bili primorani da napuste školu zbog loših uslova u Kosovski obrazovni sistem. Merita Jonuzi iz Ministarstva prosvete kaže da su napravili sistem za ranu identifikaciju problema napuštenja škola. Prema njenim rečima, terenske ekipe rade na sprečavanju i vraćanju učenika u školske klupe. „Ekipe rade, neko bolje, neko slabije. Mi blisko sarađujemo kao ministarstvo na izgradnji kapaciteta svih na terenu za dobro sprovođenje ovih politika, tako da sva deca na Kosovu, bez obzira na pol, etničku pripadnost ili druge okolnosti, budu korisnici obrazovnog sistema. I da se razvijaju u okviru punog potencijala, sve dok imaju potencijala“, zaključila je ona. Obrazovne ustanove zasnovane na Konvenciji o pravima deteta moraju da obezbede učešće i uključivanje kvalitetnog obrazovanja, obezbeđujući razvoj dece u okviru njihovog punog potencijala.