Mnoge mlade žene, muškarci, devojke i dečaci koji žive s bolom od rata još uvek imaju poteškoće o priznavanju statusa žrtve seksualnog nasilja. Takođe je teško raspravljati i nagovoriti članove porodice da se prijave za ovo njihovo pravo. Iako ih mart, april i maj podsećaju na „Krvavo Kosovo“ od pre dve decenije, mnogi od njih su tokom pandemije odustali od apliciranja za priznanje satusa žrtve seksualnog nasilja. U prvih devet meseci ove godine bilo je znatno manje zahteva za sticanje statusa žrtve seksualnog nasilja tokom rata. Komisija za verifikaciju do sada je primila samo 130 prijava, dok je ukupan broj prijava dostigao 1 322. Predsedavajuća Vladine Komisije za Priznavanje i Verifikaciju Statusa Žrtava Seksualnog Nasilja, u pisanom odgovoru za KosovaPress, kaže da je do sada status priznat za 865 osoba, dok je 260 zahteva odbijeno, a drugi su u postupku razmatranja. „Broj podnosilaca zahteva do sada je 1322. Status žrtve seksualnog nasilja steklo je ukupno 865 osoba, od čega 836 žena i 29 muškaraca. Odbijeno je 260 zahteva, od čega 221 žena i 39 muškaraca. Trenutno se razmatraju 66 slučajeva. U periodu januar-septembar, Sekretarijat Komisije primio je ukupno 130 novih prijava “, rekla je ona. Pandemija je dodatno pogoršala situaciju preživjelih seksualnog nasilja. Direktorka Kosovskog Centra za Rehabilitaciju Preživelih Torture, Feride Rušiti, kaže da su primetili smanjenje broja slučajeva koji su podneli zahtev za priznavanje statusa. Rušiti: Kratki rok ograničava osobu koja je doživela ovaj zločin da prima naknadu „ Primećuje se smanjenje broja slučajeva koji su podneli zahtev za priznavanje statusa. Vreme prolazi ovoj komisiji, koja ima vrlo kratak rok, što znači pet godina, zabrinjava ne samo nas kao organizaciju već i porodice žrtava. Nekim ženama, muškarcima i devojkama koje su doživele seksualno nasilje nije lako da donesu odluku i moraju mnogo da raspravljaju sa članovima porodice kako bi ih nagovorili da se prijave. Stoga, ovo kratako vreme značajno ograničava osobu koja je doživela ovaj zločin da dobije naknadu koja mu pripada prema važećim zakonima “, kaže ona. Mnoge žene tokom ovog perioda nisu imale ni hranu. Rušiti, dok govori o njihovim poteškoćama, naglašava da su preživeli suočeni sa traumom čak i dok čekaju razmatranje aplikacija . Prema njenim rečima, komisija bi trebalo da ubrza razmatranje aplikacija. Neke od ovih žena koje imaju hrabrosti da se pojave pred ovom komisijom, nikada nisu uspele da uzmu socijalnu pomoć. Bilo je slučajeva kada su, čekajući da se status prizna, čak i umrli. Rušiti: Ima i onih koji su umrli „Ima i onih koji su umrli. Nažalost, deponovali su svoje priče, čekajući da se slučaj razmatra, nisu doživeli odluku zbog hroničnih ili smrtonosnih bolesti koje su imali. Dakle, mislim da bi Vladina Komisija za Priznavanje i Verifikaciju Statusa Žrtava Seksualnog Nasilja trebalo da pronađe mogućnosti i preispita proces dinamičnosti razmatranja prijava, jer predugo traje, a ovo izaziva anksioznost kod preživelih“, rekla je ona. Direktor KRCT-a je prčala o broju slučajeva koji se razmatraju u ovom centru, a koji su se prijavili i u vladinoj komisiji. Rušiti: Ove godine su se prijavili 38 slučajeva „Iz Kosovskog Centra za Rehabilitaciju od 2018. godine, do sada, podneseni su oko 321 slučaja, od kojih 240 slučajeva već prima penziju. Dok se ove godine prijavilo 38 slučajeva, a 68 čekaju razmatranje“, naglašava direktorka KRCT-a. Ona kaže da je mandat komisije nepravedan i da je ovo pitanje adresirano nekoliko puta. Ona traži da se pronađu modaliteti kako bi ova komisija formirana pre dve godine trebalo da funkcioniše, ali ne sa petogodišnjim mandatom kao što je sada, jer prema njenim rečima, ratni zločini nemaju zastaru, dok se beneficije produžavaju za pet godina. Ona kaže da ovaj rok šalje signal žrtvama da se uopšte ne prijavljuju. Status žrtve seksualnog nasilja,  zakon je priznao 2014 godine. Osobe kojima je dodeljen ovaj status primaju pomoć od 230 evra mesečno. / KosovaPress /