Na širenje lažnih vesti utiče i porast broja medija na Kosovu. Smatra se da je pisanje i objavljivanje lažnih članaka ili sadržaja učinjenih radi koristi u različitim aspektima, bilo zbog klikova ili čak povećanja broja publike.

Nevećinske zajednice su takođe izložena dezinformacijama i dep fake propagandi. Kažu da stalno nailaze na lažne članke dok istražuju medije i društvene mreže.

Razgovori o ovim sadržajima odvijali su se u okviru projekta „Medijsko obrazovanje za učenike nevećinskih zajednica na Kosovu“, gde je učestvovalo oko 20 učenika zajedno sa svojim profesorima srednjih škola u Štimlju.

Patriot Iljazi iz zajednice Aškalija, učenik XI razreda srednje škole "Zavod za stručno osposobljavanje i obrazovanje" u Štimlju, kaže da se otvara sve više novih mogućnosti za širenje lažnih vesti. On pominje dezinformaciju koju je nedavno pročitao, gde se govori da je devojčica u Štimlju izbola svog oca, ali ističe da je drugi medij preneo da je ta informacija neistinita.

Iljazi je naglasio da je naučio nove stvari na obuci za medijsko obrazovanje i da će od sada biti oprezniji u autentičnosti vesti.

Iljazi: Ima mnogo lažnih vesti

„O lažnim vestima znam da u poslednje vreme se pravi mnogo lažnih vesti, jer sada postoje prilike, mogu lakše da lažu. Na primer, na društvenoj mreži Fejsbuk postoji mnogo platformi za vesti i tamo prave mnogo lažnih vesti, koje teraju naš mozak da veruje. Nedavno se pojavila vest da je devojčica ubila svog oca u Štimlju, ali nas je (drugi medij) obavestio o tome da je laž. Da su otišli i pitali oca te devojke, a on je rekao da 'nemam ništa'. Onda mi je mozak nametnuo da ne verujem (svim) vestima. Od tog dana retko sam verovao vestima. Ako vidim neku vest na jednoj platformi, idem na druge platforme, da li su slične, ako nema razlike, verujem im... Obuka mi se dopala jer sam stekao nova znanja o medijima, kako da pronađem da nam nameću (lažne vesti), neke stvari nisam znao o medijima“, rekao je Iljazi.

Isto tako, učenik srednje škole "Naim Frasheri" Ismailj Emruši iz iste zajednice kaže da je pre nekoliko dana pročitao vest da će od 1. juna cena hleba biti snižena na 25 centi.

Pored toga, rekao je da je na društvenim mrežama video duboki lažni video na kojem se pojavljuje fudbaler Kristijano Ronaldo koji govori na albanskom jeziku. Emruši je rekao da je pre obuke medijskog obrazovanja verovao u sve što mu je bilo izloženo u medijima, ali da će od sada biti oprezniji.

Emruši: Ispostavilo se da je sniženje cene hleba lažno

„Lažna vest koju sam pročitao je da će od 1. juna cena hleba biti 25 centi. Dok još jedna vest (video) koju sam video nešto ranije je da Kristijano Ronaldo govori albanski, koji imaju preko veštačke inteligencije. Sa ove obuke smo dobijali informacije o medijima, šta su oni, o novim stvarima koje ranije nismo znali... Ranije su pisali različite vrste vesti, često smo im verovali i u tinejdžerskim godinama i govorili smo „Šta se desilo evo'“, rekao je Emruši.

Prema rečima učenika Behara Osmanija, najveći broj lažnih vesti u medijima bio je tokom pandemije korona virusa. Prema njegovim rečima, tada su mediji dezinformisali, povećavajući broj obolelih i umrlih od ovog virusa. Osmani je rekao da postoji potreba da se održi ovakva obuka, na kojoj su naučili mnogo o istinitosti vesti.

Osmani: Postoji potreba za više informacija o lažnim vestima

„Za lažne vesti koje su od COVID-19, zatim 2020, 2021, kada se proširio 2019. Kada se COVID širio 2020. godine, nije postojao određeni broj, da se broj (zahvaćenih COVID-om) povećao. Ali, kada se to najviše širilo i kada je bilo slučajeva koji su umrli, mediji su se povećavali (broj) više da bi se širili... Kada sam čitao vest u jednom mediju pisalo je drugačije, u drugom je bilo drugačije. Ne treba previše verovati društvenim mrežama... Ponekad vidim mnogo lažnih vesti, ali ne verujem u mnogo stvari... Trening mi se jako dopao, trebao mi je ovaj trening u vezi sa medijima“, rekao je Osmani.

U međuvremenu, profesor engleskog jezika na "Institutu za stručno osposobljavanje i obrazovanje" u Štimlju, Haki Hisenaj, rekao je da je svrha širenja lažnih vesti da koristi medijima. Prikazuje slučajeve u kojima se naslov u vestima ne poklapa sa sadržajem.

Hisenaj kaže da se pojavljuju članci sa naslovima u kojima piše da je „premijer Kosova podneo ostavku“, ali kada se ubacite u tekst, sadržaj je nešto sasvim drugo.

Između ostalog, Hisenaj je naglasio da su ovakve obuke neophodno za nevećinsku zajednicu.

Hisenaj: Štampani mediji više dezinformišu

„Verujemo da su vesti zasnovane na onome što vidimo prave vesti, ali ako analiziramo izvor iz kog dolaze i na osnovu onoga što vidimo unutar vesti, možemo razumeti da li je lažna ili prava vest. Obično se lažne vesti ili dezinformacije rade sa jednim ciljem, da se javnost ubedi da je vest istinita... Dezinformisanje se radi da bi se povećala gledanost ili klikovi na tom mediju. Obično štampani mediji imaju više dezinformacija, u javnim medijima ili na televiziji su ređe... Slučaj Rite Ore je fotografisana sa teniserom Đokovićem, dok je realnost bila sasvim drugačija, više nisu bili na istom mestu, oni su bili u različitim uglovima da su ih slikali. Iz tog ugla oni se vide kao veoma blizu jedni drugom, ali u stvarnosti je bilo drugačije... Ima i drugih vesti gde kažu da je 'premijer Kosova podneo ostavku', a u stvarnosti je nešto drugo... Verujem da ove zajednice moraju da znaju više o medijima, kako oni rade, o razlikama između pravih i lažnih vesti. Iz tog razloga je ova obuka veoma uspešna i dobrodošla“, naglasio je Hisenaj.

Projekat „Medijsko obrazovanje protiv dezinformacija za nevećinske zajednice na Kosovu“, podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini.