Svjetska Banka je predvidjela da će ekonomske posljedice zdravstvene pandemije dugo trajati u svim zemljama našeg regiona, pa će otpuštanje sa posla biti neizbježno, posebno u važnim sektorima koji su nnjome pogođeni, poput turizma, trgovine ili prevoza.   Međutim, Svjetska banka ističe da će, s obzirom na prolazni prirod  teškoča sa COVID-19, zadržavanje radnika na poslu če olakšati kompanijama da se oporave od nastale ekonomske krize, o čemu svjedoči prethodna kriza iz 2008. godine.   SvetskaBbanka objavila je izveštaj „Socio-ekonomski uticaj COVID-19, kao odgovor na socijalnu zaštitu od krize Covid-19 na zapadnom Balkanu, u kojoj je opisala kratkoročne i srednjoročne alternative porodičnoj ekonomskoj podršci tokom pandemija i narednog perioda ekonomskog oporavka.   "Ekonomske posljedice zdravstvene pandemije trajat će dugo vremena, tako da je neophodno dati prioritete intervencijama kao kod programa i u vremenu. Iako može biti primamljivo koristiti svu tešku fiskalnu artiljeriju na početku pandemije, važno je održati neku vrstu fiskalnog prostora kako bi se podržao dugoročni ekonomski oporavak. U oblasti socijalne zaštite, prednost treba dati mogućnosti finansiranja proširenog fonda štednje za siromaštvo, koji je poslednji bastion koji sprečava siromašne porodice da zapadnu u ekstremno siromaštvo. Koncepcija i zakonodavstvo programa socijalnog osiguranja se takođe mogu izmeniti da bi se zadržala sposobnost finansiranja značajnog povećanja broja nezaposlenih u srednjoročnom roku. Paralelno sa ukidanjem ograničenja zapošljavanja potrebno je poboljšati i proširiti programe zapošljavanja koji imaju za cilj povratak na tržište rada.U srednjem roku biće važno nastaviti podržavati programe protiv siromaštva i pružati podršku nezaposlenima. Programi aktivnog tržišta rada takođe bi trebalo da budu prošireni, jer će se potražnja za radom pomerati između sektora i mnogi zaposleni će trebati biti prekvalifikovani i podržani kako bi pronašli novo zaposlenje. • Jasno je da je potrebno napraviti finansijske kompromise između programa i na vreme i odrediti prioritete u trošenju. Važno je poboljšati centralizovano djelovanje, istovremeno garantujući dugoročno finansiranje socijalne zaštite, kao i ograničiti trajanje programa subvencionisanja plata, koji su skupi. Kriza neće uzrokovati samo masivna kretanja na radnom mestu i u inostranstvu, već će, utičući na sektore različito, dovesti i do preraspodjele radnih mjesta i ekonomskih aktivnosti između sektora. Poslovi koje su ljudi izgubili neće nužno biti isti oni koji će im biti dostupni, i biće potrebno intenzivirati aktivne programe na tržištu rada (PATP) kako bi se mnogi tražioci posla prekvalificirali i pomogli im da pronađe posao u novim sektorima “, navodi se u izveštaju