Kosovo i Albanija više ne treba da potpišu nove sporazume, već da sprovedu ono što je do sada postignuto. To kažu predstavnici biznisa dan uoči zajedničkog sastanka albanskih vlada. Na sastanku dve albanske vlade, koji je šesti po redu i koji bi trebalo da bude održan sutra u Tirani, očekuje se potpisivanje 15 sporazuma među sobom. Direktor Kosovskog kluba proizvođača Panđa kaže da bi uprkos dogovoru u Beloj kući da Kosovo bude deo minišengena za regionalnu integraciju, Kosovo trebalo da ima posebne odnose sa Albanijom. Panđa: Na sastancima albanskih vlada samo pompozni govori „Ne treba gledati na minišengen u kontekstu odnosa između Kosova i Albanije. Minišengen je regionalni projekat gde su se Albanija i Kosovo obavezale da će biti uključene u minišengen. Bez obzira na regionalne integracije, odnose između Kosova i Albanije treba posmatrati kao odnose dve nezavisne države, koje imaju zajedničku istoriju, zajednički jezik, zajedničku nacionalnost. Sada je problem što stalno potpisujemo nove sporazume, memorandume o saradnji dve zemlje, ali postojeći se ne sprovode, pa su u većini slučajeva ovi sastanci imali karakter gde smo imali lepu dekoraciju, pompozne govore „ali poželjan je praktični aspekt olakšavanja poslovanja između dve zemlje“, kaže Panđa. Panđa je rekao da Kosovo u ekonomskom smislu ima mnogo više poteškoća da prodre na albansko tržište nego albanska preduzeća na Kosovu.Predsednik odbora BKK, Skender Krasnići, rekao je da bi Kosovo i Albanija trebalo da budu otvorenije za integrisanije albanskog tržišta. Krasnići: Mnogi sporazumi između Kosova i Albanije nisu sprovedeni „Kosovo treba da primeni mnoge sporazume, čak i one ranije potpisane, koji nisu sprovedeni obavezama prethodnih vlada. Postoji potreba za sprovođenjem mnogih sporazuma kako bi se albansko tržište integrisalo i imalo liberalizaciju, jer Kosovo i Albanija imaju više liberalizacije sa drugim zemljama nego ove dve zemlje. To je zbog neprimenjivanja mnogih problema kojima se i dalje bavimo. Postoji nepoznavanje dokumentacije ... nažalost, ovi problemi se nastavljaju “, kaže Krasnići. Takođe, šef BKK rekao je da je Republika Kosovo stvorila zakonske prepreke za liberalizaciju tržišta rada sa Albanijom, koje bi, prema njegovim rečima, trebalo rešiti što je pre moguće. Krasnići: Pored sporazuma, trebalo bi liberalizovati i tržište rada „Danas smo se obratili dvojici premijera uoči sutrašnjeg sastanka, gde smo tražili liberalizaciju tržišta rada, jer građanin iz Tirane da se zaposli u Prištini ili građanin iz Kukeša u Prizrenu gotovo je nemoguće s papirima, pa većina njih radi na crnom tržištu kao rezultat pravnih prepreka koje je Kosovo u ovom slučaju stvorilo više od Albanije“, kaže on. Ekonomski stručnjak Safet Gerđaliu rekao je da je dobro što se dve albanske vlade sastaju, međutim, prema njegovim rečima, Kosovu i Albaniji ne nedostaju sporazumi već njihova primena.Sutrašnji sastanak u Tirani, prema Gerđaliuu, više je politički spektakl nego politička i ekonomska supstanca. Gerđaliu: Sutrašnji sastanak više politički spektakl „To se dešava u trenutku kada je političko jedinstvo u svojoj najkritičnijoj tački. Danas vlada ima najviše 60 poslanika i sve ovo ovom sastanku daje mnogo više medijskog epiteta, političkog spektakla nego sa političkom i ekonomskom suštinom. S tim u vezi, verujem da je najbolji način da se preuzme odgovornost za primenu, a ne samo potpisivanje i fotografisanje ... Treba shvatiti da je bilateralno partnerstvo od nespornog značaja i u tom pogledu treba ukloniti barijere ... Usled mnogih sporazuma koji treba primeniti, trebalo bi da bude i ono za liberalizaciju radnih dozvola, jer smo dve ekonomije koje se međusobno dopunjuju ... Stoga bismo u tom pogledu trebali biti konkretniji, ukloniti barijere a ne održavati politički marketing i probleme nositi iz godine u godinu “, kaže Gerđaliu. Povodom liberalizacije tržišta rada Kosovo-Albanija, direktor Kluba proizvođača, Astrit Panđa rekao je da bi kretanje radne snage trebalo da bude prioritet obe albanske vlade.Kaže da je besmisleno da građani obe države mesecima čekaju radnu dozvolu. Panđa: Pokretanje radne snage treba da bude prioritet obe vlade „Kretanje kapitala i kretanje robe kao i kretanje radne snage moraju biti prioritet obe vlade, ne sme biti prepreka. „Ne samo prepreke, već i sagledavanje modaliteta onoga što je olakšano i podsticaji treba dati ovim trima faktorima kako bi se što lakše integrisali jedni s drugima“, naglašava Panđa. Do sada je održano pet zajedničkih sastanaka i potpisano je preko 70 sporazuma, u rasponu od ekonomije do obrazovanja