Zakon o Ravnopravnosti Polova se odobrio u Skupštini Kosova pre pet godina, ali poslanici ga ne poštuju. To je zato što je zastupljenost žena u odborima javnih preduzeća, institucija i nezavisnih agencija za koje one glasaju i dalje veoma niska. Poslanica poslaničke grupe Pokreta Vetevendosje, Mimoza Kusari-Ljilja, kaže za KosovaPress, da će nakon nedavnih slučajeva u Skupštini, gde je sedmoro muškaraca došlo da glasa za dva neizvršna mesta u odboru CBK, insistirati da tela koja biraju kandidate regrutuju žene, tako da na taj način poštuju Zakon o Ravnopravnosti Polova. Kusari-Ljilja: Neprihvatljivo je prihvatanje spiskova za tela koja se glasaju u skupštini u kojima ne postoji rodna ravnopravnost „S obzirom na to da govorimo o zakonu koji je odobrila Skupština Kosova, smatram da je potpuno neprihvatljivo prihvatanje spiskova tela koja se glasaju u Skupštini, u kojima ne postoji rodna ravnopravnost. To je razlog zašto sam ovo pitanje pokrenula nekoliko puta do sada u ovom zakonodavnom telu, nadam se da ćemo u koordinaciji i sa predsednicomSkupštine i sa Predsedništvom imati podršku za tela koja biraju kandidate koji moraju da dođu za izglasanje u Skupštini, tako da imamo potpunu rodnu ravnopravnost i da insistiramo na regrutovanju žena ... Poslednji slučaj je bio u CBK, imali smo 7 muških kandidata za dve funkcije u odboru i drago mi je što se proces vratio na tačku 0 “, kaže Kusari. Izvršni direktor Pokreta FOL, Medžide Demoli-Nimani, takođe smatra ovu situaciju zabrinjavajućom. Demoli-Nimani: Žene se ne prijavljuju zbog politizacije odbora „Nažalost, u mnogim konkursima koje smo nedavno videli, broj prijavljenih žena je veoma mali u poređenju sa kandidatima muškog pola. Ovde mislim da to ima veze sa hrabrošću žena da se suoče sa muškarcima, s obzirom da su u svim odborima u prošlosti dominirali muškarci. Uprkos činjenici da postoji mnogo žena koje odgovaraju profilima ovih preduzeća ... Da bi se ovaj zakon u potpunosti primenio, postupci nadmetanja i zapošljavanja moraju biti vrlo transparentni i mora započeti apolitičnost svih ovih preduzeća. Zbog činjenice što su odbori veoma politizovani, ovo je možda jedan od razloga zašto se mnoge žene ne konkurišu", kaže ona. A oni koji se zalažu za ženska prava kažu da su žene nedovoljno zastupljene. Gresa Sermadžaj iz Mreže Ženskih Grupa skeptična je da se situacija rodne ravnopravnosti može promeniti na bolje. Sermadžaj: Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u javnim preduzećima „Što se tiče zastoa ovog zakona postoje dve važne stvari. Prva je da ovaj zakon nije ukinuo druge zakone koji su u suprotnosti sa njim, kao što je zakon o opštim izborima, a druga je nedostatak izveštavanja o primeni ovog zakona, kao i nedostatak sankcija ili kazni za one institucije koje ne primene ovaj zakon po potrebi ... Tokom 2017/18. godine, Mreža žena Kosova sprovela je analizu pravnog okvira nekih sektora iz rodne perspektive, dokument jasno pokazuje da su žene i dalje nedovoljno zastupljene u javnim preduzećima, bilo kao liderke, bilo kao učesnice, u to vreme je iz 31 javnog preduzeća bilo ukupno 159 članova odbora, 85% muškaraca i 15% žena “, kaže ona. A poslanica Kusari-Ljilja kaže da će se osigurati da MTI takođe izradi podzakonske akte, koji predviđaju sankcije za one kompanije koje ne primenjuju rodnu ravnopravnost, za neizvršne odbore. Kusari-Lila: Postaraću se da postoje sankcije „Kao poslanica, postaraću se da Ministarstvo Trgovine i Industrije, kao izvršitelj zakona o preduzećima, izradi podzakonske akte koji predviđaju sankcije za ona preduzeća koja ne primenjuju rodnu ravnopravnost za neizvršne odbore“, rekla je ona. Inače, član 7. Ustava Kosova predviđa rodnu ravnopravnost kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj društva, jednake mogućnosti za učešće žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom i drugim oblastima društvenog života.