Mnogi pripadnici romske, aškalijske i egipćanske zajednice su zlostavljani, isključeni i maltretirani. To se u nekim slučajevima dešava i zbog dezinformisanja etiketiranja koje vrše mediji.

Organizacije koje štite prava nevećinskih zajednica kažu da su deca i žene najugroženije grupe koje su na udaru lažnih vesti. Takođe pominju slučajeve u kojima su bili dezinformisani, a članovi zajednica su napadnuti ili isključeni iz društva.

Senad Ibiši iz Glasa Roma, Aškalija i Egipćana (VoRAE) kaže da dezinformacije utiču na živote tri zajednice.

„Nažalost, na Kosovu smo imali ovakvih slučajeva dezinformacija, a najgori je slučaj jedne Romkinje u opštini Uroševac, gde kao rezultat dezinformacija na jednom portalu, deleći netačne informacije o tome da ista otima decu, maltretirajući je i manipulišući ovom informacijom, ista je napadnut tri puta tokom dana, pretučen od strane mladih većinske zajednice. To je problem gde bismo mi kao država morali drugačije da funkcionišemo na osnovu zakona, sprečavajući i proveravajući izvor informacija. Dok druga strana od koje su napadnuti su medije i loše upravljaju, nažalost, na Kosovu je aspekt nepoznavanja istorije i kulture zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu“, navodi on.

On dodaje da se pežorativni jezik i dalje koristi protiv tri zajednice.

„Upotreba pežorativnih reči od strane različitih medija narušava integritet i direktno diskriminiše romsku, aškalijsku i egipćansku zajednicu na Kosovu. A to je zbog nepriznavanja zajednica uopšte, ali i zbog različitih problema. Faktor koji se godinama dešava kroz različite medije je da svaki put kada se govori o negativnim temama, kada govorimo o problemima velikih gradova, kamere kroz medije snimaju najgore delove života zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. I to čini diskriminaciju većine još dubljom“, rekao je Ibiši.

Dok i Fatljum Krieziu iz organizacije „Roma Versitas Kosovo“ kaže da su dezinformacije dovele i do slučajeva nasilja.

„Vesti su se često dešavale i pratile nasiljem, kao i derivatima drugih problema, koji su direktno doveli do rasizma, odnosno predrasuda ili su ojačali predrasude u segregaciji i stigmatizaciji čitavih zajednica ili najosetljivijih grupa, poput dece i žene... Deca i žene su najugroženije grupe i malo teže doživljavaju vesti koje se dešavaju. Bilo je i nasilja ili su bili isključeni iz društvenih grupa“, kaže Krieziu.

Takođe, napominje kako je izveštaj uticao na dalju stigmatizaciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.

„Dato je saopštenje u kome se navodi da je za srednju sa zajednicom, i dalje je potrebna uvek velika cifra. To je takođe uticalo na stigmatizaciju zajednice i uticalo je da ona bude ismevana. Nažalost, i mi smo društvo koje stvara crni humor u komentarima, statusima na Fejsbuku, što u ovom slučaju stagnira zajednicu od procesa kojima pokušavamo da podignemo položaj zajednica u društvu“, rekao je on.

Diskriminacija se u velikoj meri promoviše na društvenim mrežama, kaže aktivistkinja Urma Menekše.

„Zbog pogrešnih informacija, oni nisu u stanju da pravilno obavljaju svoj svakodnevni život, a to utiče i na obrazovni sistem i druge aspekte, kao što je razvoj, kao zdrave osobe. Izveštavanje na različite načine, primetili smo na društvenim mrežama, razne komentare, koji promovišu dosta diskriminacije pripadnika romske, aškalijske i egipćanske zajednice i zbog toga smo mi kao zajednica reagovali“, zaključuje ona.

Projekat „Medijsko obrazovanje protiv dezinformacija za nevećinske zajednice na Kosovu“ podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini.