Pitanje nestalih, jedno od najosetljivijih tema u poslednje dve decenije na Kosovu, i dalje je na raskršću. Zastoj u ovom procesu dokazuje da je sudbina preko 1600 nestalih osoba, briga samo za članove porodica koji insistiraju na tome da kosovske institucije traže od međunarodne zajednice da izvrši veći pritisak na Srbiju, pošto Srbija zna mesta masovnih grobnica. Institucije koje se direktno bave pitanjem nestalih osoba i predstavnici porodica koji traže svoje najmilije, smatraju da je adresa rešenja Beograd, koji, prema njihovim rečima, ne sarađuje u pružanju informacija o lokacijama. Grajcevci: Beograd je adresa za pitanje nestalih osoba "Što se tiče procesa nestalih, adresa je Beograd, jer su ljude odvele žive, oni su živi negde u Srbiji. Za nas kao koordinaciono veće, kao članovi porodica, dobro je znatigde su odvedeni, njihovu lokaciju, i šta je bilo sa njima. Ovo najbolje znaju srpske okupatorske vlasti “, kaže Ahmet Grajcevci, predsedavajući Koordinacionog Saveta Udruženja Porodica Nestalih. Kuštrim Gara iz Vladine Komisije za Nestale Osobe kaže da se ovaj proces suočava sa izazovom nedostatka pouzdanih informacija. Prema njegovim rečima, ovo je povezano sa nedostatkom saradnje srpske strane, na otvaranju arhiva i razmeni informacija sa kosovskim institucijama. Rasa: Označene lokacije na teritoriji Srbije i dalje su zabrinjavajuće „Pitanje lokacija na teritoriji Srbije su zabrinjavajuće, govorim o već označenim lokacijama, vrlo brzo čekamo, na osnovu diskusija koje smo imali i sastanaka, da se uskoro vratimo na lokaciju u Kiževaku, u Raškoj regiji ... Na osnovu dokumenata koje smo dobili iz međunarodnih arhiva, u ovom slučaju govorimo i o nekim satelitskim snimcima, na osnovu tih slika locirano je mesto na ovoj lokaciji“, kaže on. Prema Gari, Srbija pruža informacije samo nakon međunarodnog pritiska. Gara: Srbija pruža informacije o nestalim osobama samo nakon međunarodnog pritiska. „Dosadašnje iskustvo, na četiri lokacije koje su do sada otkrivena na teritoriji Srbije, Batajnica, Petrovosello, Raška Rudnica, potvrdilo je da samo pritiskom međunarodne zajednice Srbija može da pruži informacije o sudbini 1640 ljudi koji se i dalje vode kao nestali“. Grajcevci nadu vidi i u međunarodnoj zajednici, ali prema njegovim rečima, međunarodna zajednica takođe ostavlja po strani pitanje razjašnjavanja sudbine nestalih na Kosovu. Grajcevci: Međunarodna zajednica može izvršiti pritisak na srpsku stranu za nestale "Čini se da je međunarodna zajednica zanemarila ovaj proces, jer je međunarodna zajednica ta koja može izvršiti pritisak na srpsku stranu i pronaći nestale gde su, dok je na Kosovu da vrši pritisak na njih. Međunarodna zajednica je mogla da reši ovaj problem odavno “, kaže Grajcevci. 16 jula, kosovski premijer, Avdulah Hoti, sastao se sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem u okviru razgovora o normalizaciji odnosa dveju zemalja, za koje je Hoti rekao da su razgovarali o nestalim osobama i ekonomskim pitanjima. Nakon toga, Hoti je izjavio da su principi o pitanju nestalih osoba u potpunosti u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom: rešavanje pitanja nestalih lica pružanjem svih informacija o nestalim osobama; sprovođenje pravde, i vođenje računa o porodicama žrtava. Ali poslanica Skupštine Kosova, Saranda Bogujevci, koja je takođe deo skupštinskog odbora za nestala lica, kaže da Kosovo ni na koji način ne bi trebalo da pregovara ravnopravno sa Srbijom o ovom pitanju, jer naglašava da je Srbija bila agresor. . Bogujevci: Kosovo ne može ravnopravno da pregovara sa Srbijom o nestalim osobama „Nedavno se spomenulo da će se razgovarati o pitanju nestalih, ali to nije dovoljno, mislim da je prekasno, i ne znam koliko će ozbiljno biti shvaćeno ovo pitanje, a drugo, ne možete sedeti sa Srbijom sami kako bi mogli rekli da govorimo o pitanju nestalih osoba, Kosovo bi trebalo da ima određenu agendu i zahteve što se tiče ovog pitanja. Kosovo ne sme ravnopravno sa Srbijom da pregovara o pitanju nestalih. Srbija bila agresor, ona mora da odgovara, da deli informacije sa nama", rekla je Bogujevci. Bogujevci je rekla da je dijalog sa Srbijom trebalo da bude uslovljen pitanjem razjašnjavanja sudbine nestalih, i dodaje da je nedostajalo međunarodno lobiranje Kosova za vršenje pritiska na Srbiju u ovom pitanju. Prema rečima Ljatfija Mehmetija, predsednika Udruženja za Nestale Osobe “ Përkorë “, već dve decenije pitanje nestalih na Kosovu se ne uzima ozbiljno. Mehmeti: Prva tačka konačnog sporazuma sa Srbijom trebalo bi da bude tema za nestale "Ako se postigne konačni dogovor, prva tačka konačnog sporazuma trebalo bi da bude razjašnjenje sudbine nestalih i naknada ratne štete", rekao je Mehmeti. Nezadovoljni radom lokalnih i međunarodnih institucija takođe su u Savetu za Slobode i Zaštitu Ljudskih Prava. Demoli: Neangažovanje institucija je neprihvatljivo „Osnovno je pravo svih članova porodice da imaju tačne informacije o tome gde se nalaze svi članovi porodice koji se vode kao nestali ... Za SZLjPS je neprihvatljivo neangažovanje kosovskih institucija o razjašnjenju sudbine nestalih. Nekoliko puta smo preporučili da se tema o nestalim osobama uključi u razgovore kosovskih institucija sa srpskom stranom. Stoga je neophodno konačno okončati zabrinutost svih onih porodica koje čekaju tačne informacije o njihovoj lokaciji ", kaže Valentina Demoli iz ovog saveta. Situacija stvorena pandemijom COVID-19 uticala je i na rad vladine Komisije za nestale osobe, međutim kažu da su ovaj period iskoristili za traženje dokumentacije. Tokom ovog perioda, iskopavanja su vršena na dve lokacije, u selu Polane u Istoku i muslimanskom groblju u Severnoj Mitrovici. U Mitrovici se očekuje da će se iskopine završiti sledeće nedelje, gde se takođe očekuje da će imati nekih rezultata. Posle Mitrovice, iskopavanja će se nastaviti na drugim lokacijama, ali na sastancima sa srpskom stranom zatraženo je da se kopa na nekim novim lokacijama na teritoriji Srbije, osim u Raškoj. Kosovo je takođe zatražilo da razmotri mogućnost povratka na neke lokacije u Srbiji koje su rezultirale posleratnim nalazima nestalih, poput slučaja Batajnice, i na neke lokacije na kojima iskopavanja nisu završena, iako ih je srpska strana predstavila kao zatvorene, ovo nije prihvatila kosovska delegacija. Sudbina preko 1600 ljudi nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu još uvek nije poznata na Kosovu. / KosovaPress /