Predsednik Progresivno demokratske stranke (PDS) Nenad Rašić kaže da je poseta specijalnog izslanika SAD za zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i specialnog predstavnika EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslava Lačjeka Prištini s namerom da se kosovski premijer Aljbin Kurti privoli da prihvati formiranje Zajednice Srpskih opština (ZSO).

Rašić je u intervjuu za KosovaPress ocenio da će u cilju napretka dijaloga Kurti morati da napusti poziciju „bunkerizacije“ i pokaže spremnost za nove ideje i inicijative kako bi se iz „bunker“ pozicije prešlo na polje stvarnog političkog dijaloga. Tema razgovora dvojice zvaničnika sa predstavnicima kosovskih institucija biće i održavanje i organizacija izbora Republike Srbije na Kosovu, smatra predsednik PDS – a i ocenjuje da je vrlo skeptičan po pitanju delovanja EU. „To je jedna vrlo velika birokratija koja u stvari samo prebacuje odgovornost sa jednih na druge, a rezultati su vrlo limitirani“, kaže Rašić. Naglašava da je jedna od poruka koju će Eskobar direktno preneti, potvrdili ili možda čak i obećati premijeru Kurtiju biti da buduća koncepcija ZSO neće imati izvršna ovlašćenja što će biti korak napred koji bi mogao da doprinese nastavku i razvoju dijaloga. Rašić: Kurti se politički bunkerizovao „Ja stvarno smatram da je apsolutno zabrinjavajuće čak i iritirajuće to što se premijer Kurti politički bunkerizovao i ne pokazuje nikakvu spremnost za bilo koje ideje, neke novine i inicijative koje bi mogle da rezultiraju time da dođe do nekog zajedničkog razumevanja ili da polje te bunkerizacije pređu na neko drugo polje stvarnog dijaloga koje bi moglo da rezultira promenama ili bar promenama ideja kako bi ta Zajednica srpskih opština trebala da izgleda. Smatram da to ne ide u prilog nikome, dugoročno pogotovu ne kosovskim Srbima, a takođe sam siguran da ni kosovskim Albancima, pa ni premijeru Kurtiju ne ide u prilog ta, kako sam je nazvao, politička bunkerizacija“, rekao je Rasić. Eskobarova poseta će verujem podići želju za konkretne koraku u formiranju ZSO Rašić takođe navodi da ne postoji niti se pokazuje spremnost da se primeni preporuka Ustavnog suda Kosova iz 2015. godine koja ističe da ZSO mora da bude formirana po Ustavu i zakonima Kosova. Kaže da je siguran da bi mogao da se nađe način kako da se sugeriše kako bi takav dokument trebalo da izgleda kako bi bio prihvatljiv za obe pregovaračke strane. Rašić: Eskobarova poseta biće konkretnija „Ali, opet se vraćamo na početak. Ne postoji volja ni sa jedne ni sa druge strane. U ovom slučaju mislim da, opet ponavljam, ta „bunkerizacija“ ne ide nikome u prolog i mislim da će sam Eskobar, upotrebiću onaj termin naš narodni, malo da nagazi i premijera i one druge iz tog pozicionog miljea iliti ljude na pozicijama, počevši od predsednika parlamenta i ostale kako bi im čisto stavio do znanja da je to jedna ozbiljna situacija i da je verovatno krajnje vreme da se nešto preduzme u tom pravcu, jer verujem da je Bajdenova administracija, koja je sada nova, a ovo je prva poseta Eskobara i verujem da će biti konkretnija od onih pređašnjih. Nadam se da će to doprineti i bar podići želju za neke konkretnije korake u daljem pravcu za formiranje ZSO“, ocenjuje Rašić. Treba raditi na očuvanju zajednica koje su najslabija karika Lider PDS-a podseća da kosovski srbi i po Ustavu Kosova i po planu Martija Ahtisarija o dvojnom državljanstvu imaju pravo da politički učestvuju i u jednom i u drugom sistemu te da je jedno od osnovnih prava čoveka da glasa na izborima u zemlji čiji je državljanin. Ocenjuje da referendum Republike Srbije 16. januara nije dovoljno pripreman da bi moglo da se dogodi njegovo ostvarivanje na Kosovu ali da bi povodom predstojećih aprilskih izbora trebao da postoji širi kontekst razumevanja koji bi srbima omogućio da glasaju. Rašić: Videćemo koliku moć EU i SAD imaju nad premijerom Kurtijem „Ali ostavimo to po strani, sada ćemo videti koliku imaju moć i EU i SAD kod premijera Kurtija jer bi tu bar trebalo da imamo neki širi kontekst razumevanja šta bi u stvari trebalo da znači glasanje četvrtog aprila. Do sada ja tu širinu razumevanja nisam video. Mislim da je to takođe dugoročno pogrešno. Mislim da bi pre svega trebalo raditi na očuvanju zajednica koje su u ovom slučaju takozvana najslabija karika u celom ovom društvu i ako premijer ne želi da čuva zajednice onda stvarno smatram da je to u suprotnosti sa težnjama EU da ljudska prava, a pogotovu prava zajednica budu jedan od prvih prioriteta svih zemalja a pogotovo onih koje teže da budu deo EU“,naglasio je Rašić. Ocenjuje da poseta Lajčaka i Eskobara daje momentum inicijativu i energiju dijalogu i da ostaje da se vidi da li će to biti prihvaćeno od institucija. Komentarišući informaciju da su pojedina lica bliska vladajućoj SNS u Srbiji stavljene na crnu listu, Rašić kaže da su SAD bolje informisanije od svake druge vlade te da nema razloga da sumnja da su se pre donošenja odluku podrobno analizirali. Rašić: Voleo bih da se ovim bavi Trezor „Ja ću govoriti samo o onima čija sam delovanja imao priliku da vidim i bilo je to više nego očigledno da se tu dešavaju neke mutne radnje da je to na neki način namešteno da određene grupacije stalno dobijaju tendere i stalno dobijaju milionske iznose ali što je još bitnije ja bih baš voleo da se i time bavi Trezor. Da vidimo koje su evropske institucije koje su takođe finansirale te iste firme, a sada ćute i ne prijavljuju da su oni finansirali takve grupacije ljudi koji su u ovom slučaju na listi trezora SAD“, kaže Rašić. Dodaje da bi visokom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku postavio pitanje da li zna koliki su novčani iznosi pod okriljem EU dati firmama na severu bez kompletirane dokumentacije. Rašić: Znate li koliko su i koje kompanije su date pod okrilje EU na severu „Da li znate koliki su iznosi i kojim firmama dati pod okriljem EU na severu, a za koje ni zatvaranje dokumenata ni završetak projekta nije bio obavljen“, rakao je na kraju za KosovaPress Rasić.​