Povodom 20. godišnjice poslovanja na finansijskom tržištu na Kosovu, Raiffeisen banka je danas organizovala dvodnevni samit „Životna sredina, društvo i upravljanje“, fokusiran na temu „Tranzicija na zelenu ekonomiju“.

U okviru ovog samita, kroz panele se razgovaralo o različitim aspektima promovisanja održivosti, rešavanja klimatskih promena i mobilisanja resursa za podršku zelenim inicijativama.

Izvršna direktorka Rajfajsen banke na Kosovu Anita Kovačić rekla je da su se poslednjih godina kao banka fokusirali na uticaj koji portfolio banke ima na očuvanje životne sredine i kružnu ekonomiju.

Prema njenim rečima, zajedno možemo promovisati pozitivne promene i utrti put ka zelenijoj budućnosti.

„Rajfajsen banka ove godine obeležava 20 godina postojanja na Kosovu. Ovo je bilo neverovatno putovanje, koje smo pokušali da opišemo jednostavnim sloganom: Podrška. Odgovornost. Inovacije... Naročito tokom poslednjih godina, intenzivno smo se fokusirali na uticaj koji portfolio banke ima na očuvanje životne sredine i kružne ekonomije. Verujemo da zajedno možemo pokrenuti pozitivne promene i utrti put za zeleniju budućnost. Nadam se da će ovaj događaj doprineti istraživanju izazova i mogućnosti tranzicije ka održivijoj i prihvatljivoj ekonomiji sa klimom na Kosovu. Nadam se da će poslužiti kao platforma za saradnju i razmenu znanja između zainteresovanih strana iz vladinih institucija, organizacija privatnog sektora, finansijskih institucija i civilnog društva“, rekla je ona.

Članica Odbora Centralne banke Kosova Nora Ljatifi - Jašari je, čestitajući 20. godišnjicu Raiffeisen banke, rekla da Centralna banka Kosova radi na izradi strategije koja će sadržati nadzorne zahteve za upravljanje rizicima koji se odnose na klimatske promene i životnu sredinu.

Ljatifi-Jašari je izrazila optimizam da finansijski sektor na Kosovu ima dovoljno kapaciteta da doprinese ovoj tranziciji ka zelenoj ekonomiji.

„U okviru Zapadnog Balkana, na samitu u Sofiji u novembru 2020. godine, Kosovo je izrazilo svoju posvećenost da podrži Zelenu agendu za Zapadni Balkan... Bankarski sektor predstavlja glavnu komponentu finansijskog sistema Kosova i ima važnu ulogu prelaska na zelenu ekonomiju. Dužnost je CBK-a, kao nadzornog organa, da obezbedi da banke pod njenom supervizijom na adekvatan način adresiraju ove rizike. Verujemo da finansijski sektor na Kosovu ima dovoljno kapaciteta da apsorbuje neophodne reforme i da doprinese ovoj tranziciji ka zelenoj ekonomiji“, rekla je Ljatifi-Jašari.

U okviru Samita „Životna sredina, društvo i upravljanje“, sa temom „Tranzicija na zelenu ekonomiju“, na panelima je bilo reči o uticaju koji bankarski krediti imaju na zaštitu životne sredine i kružnu ekonomiju.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBOR) na Kosovu Sergiy Maslichenko istakao je da je za EBOR ključno da podrži vladu, preduzeća i narod Kosova da budu zeleni.

Govoreći o investicijama ove banke u oblasti obnovljivih izvora energije, Maslichenko je istakao da Vlada treba da bude smelija u pogledu pokretanja drugih aukcija.

„Za Kosovo smo izdvojili 33 miliona evra za finansiranje 1.500 kuća sa fokusom na obnovljivu energiju, tako da je svaki treći projekat vezan za obnovljivu energiju, bilo za solarne panele, toplotne pumpe, bilo korišćenje biomase. Što se tiče konkurencije, dosta smo postigli, finansirali smo kreditima i projektima za obnovljivu energiju, tako da je 5 miliona iznos za 50 projekata... Već 6 godina smo uključeni u podršku Vladi i regulatorima za različitim okvirima za obnovljivu energiju, naknada je bila adekvatna za finansiranje dva velika projekta, a pokrenuli smo i novi program podrške. Podržavamo vladu aukcijama, vidimo da postoji interesovanje stranih investitora i Vlada treba da bude smelija i da uradi više. Vlada bi trebalo da krene brže u ovom pravcu kako bi pokrenula još jednu aukciju kako bi se omogućilo investitorima da koriste zemljište. Kao EBOR, spremni smo da više podržimo vladu, preduzeća, komercijalne banke i stanovništvo, konsultanti su spremni za ove aukcije“, rekao je on.

U međuvremenu, predstavnik Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda na Kosovu, Seljim Tači, rekao je da su rešavanje klimatskih promena i promovisanje održivog razvoja hitni prioriteti koji zahtevaju napor i saradnju.

Prema njegovim rečima, MMF je visoko postavio zeleno finansiranjena u njenom dnevnom redu i sada postoji novi instrument finansiranja od kojeg je i Kosovo korisnik.

„MMF je stavio zeleno finansiranje veoma visoko na svoju agendu kako u delu za praćenje tako i u delu finansiranja koje se pruža zemljama članicama u ovoj instituciji. U tu svrhu, tokom 2022. godine, MMF je kreirao novi instrument koji se fokusira na finansiranje projekata zasnovanih na obnovljivoj energiji, fond koji do sada ima veliku potražnju od svih zemalja članica da koriste ovaj instrument.... S tim u vezi, Kosovo je bilo među prvim zemljama koje su imale koristi od ovog instrumenta, a Odbor MMF-a je 25. maja odobrio ARSF sporazum koji obezbeđuje finansiranje od oko 80 miliona evra, koji se fokusira na obnovljivu energiju“, rekao je on.

Ovom ESG Samitu prisustvovao je i zamenik ministra privrede Getoar Mjeku, koji je izjavio da će energetska strategija utrti put zelenoj tranziciji i energetskoj transformaciji do 2031. godine.

Prema njegovim rečima, energetski sistem na Kosovu i dalje je krhak, a naglasio je da do 2050. godine ciljaju na neutralnost ugljenika.

„Kosovo namerava da implementira energetsku strategiju u skladu sa Sofijskim sporazumom i zelenim planom na Zapadnom Balkanu i postepeno se kreće ka neutralnosti ugljenika do 2050. godine. Ovom trilemom energetske strategije biraćemo sredstva da ostvarimo ciljeve i naš fokus biće tamo gde su najveći nedostaci, odnosno na obnovljive izvore koji još uvek nisu dovoljni u odnosu na energetske potrebe i efikasnost. Strategijom ciljamo na 1300 MGV novih kapaciteta od ukupno 1600 u toku 2031. godine, što će dostići do 35% sastava ukupne potrošnje iz obnovljivih izvora. Da bismo unapredili ove resurse, po prvi put na Kosovu završavamo zakon o obnovljivim resursima, ali takođe radimo na konkretnim projektima posebno na aukciji za solarni park od 100 MGV koji će biti otvoren do kraja ovog leta“, rekao je.

Generalni direktor Kosovskog kreditno-garantnog fonda Besnik Beriša rekao je da su strateške investicije strateški segment za Fond.

Prema njegovim rečima, već su pokrenuli GROW prozor koji ima za cilj da podstakne ulaganja u zelenu ekonomiju.

„Zelene investicije su jedan od strateških segmenata definisanih i identifikovanih kako od strane donatora, tako i od strane Odbora Kosovskog kreditno-garantnog fonda. Prošle godine smo pokrenuli prozor GROV. Prozor GROV odnosi se na podelu kreditnog rizika u partnerskim bankama u cilju stimulisanja zelenih investicija. Počeli smo sa pilotiranjem ovog prozora u junu 2021. godine, dok smo sada u procesu partnerstva sa još dve finansijske banke za ovaj prozor. Do kraja godine planirano je da sve banke sa kojima sarađujemo imaju ugovore o garanciji za omogućavanje podela kreditnog rizika za zelena ulaganja“, naglasio je on.

Prvog dana Samita „Životna sredina, društvo i upravljanje“, predstavnici Raiffeisen banke su izrazili spremnost da kao bankarski subjekt finansiraju 10% svog portfelja u projektima obnovljive energije.

Raiffeisen banka na Kosovu je filijala Raiffeisen Bank International AG (RBI). RBI je došao na Kosovo krajem 2002. godine kupovinom većine akcija Američke banke Kosova. U junu 2003. godine, Banka je preimenovana u Raiffeisen Bank na Kosovu.​