Odlučili smo da je nazovemo "Pčela" jer ne okleva da radi bilo koji posao koji joj se ponudi i tako se oseća dobro i čini joj se da vreme brže prolazi.
„U 07:00 ujutru idemo u pekaru na posao, nas je četvoro koje idemo, od 07:00 do 12:00 časova radimo u pekari, od 12:00 do 13:00 časova odmaramo u paviljonu, zatim dolazimo ovde do 16.00 časova, bavimo se i drugim aktivnostima, drugim kursevima... I u frizerskom salonu kad neko treba da dođe da obavi usluge, da se ošiša, tu smo.... Ovi poslovi se rade našom voljom i prolazi nam vreme ovim poslovima, ja sam i vani radila kao frizerka“, kaže ona.
„Pčela” kaže da se dok radi oseća mirnije i daleko od stresa.Nada se da će ono što će nauči iskoristiti u slobodi, jer kaže da namerava da nastavi svoju profesiju frizerke, ali zašto da se ne bavi još nekim drugim poslom za koji je obučena.
„Da nastavim svoju profesiju frizerke, naučili smo i neke stvari ovde, pohađalo smo mnogo kurseva, pohađali smo kurs krojenja, filigrana , dobili smo sertifikate, završili smo kurs računara, pekara, kuhinje, ovi kursevi su jako dobro za nas jer u budućnosti nešto drugo, čovek vidi sebe negde drugde, možda si bio u pogrešnoj profesiji, sada vidiš da ti je nešto drugo bolje, tako da su kursevi jako dobri... Veoma je važno jer sa poslom, radiš nešto dobro za nekoga, ali i za sebe jer prolazi vreme i kada radiš uvek si mirniji i manje pod stresom“, kaže ona.
Zajedno sa još tri žene tamo, "Bleta" je do sada uradila oko 1300 posteljina i jastučnica za sve kazneno-popravne ustanove.U periodu pandemije sašili su 22.000 maski koje su ponudili ne samo popravnim ustanovama, već i policijskim stanicama.
Takođe, napravili su 207 torbi za nošenje stvari od kantina .
Pored „Pčele”, u Kazneno-popravnom centru u Lipljanu trenutno se nalazi još 35 žena. Od toga 14 su osuđene, dok su 22 zadržane u pritvoru.One godinama žive u vaspitno-popravnom centru i bave se poslovima kako bi što bolje provele vreme i povećali mogućnost zaposlenja nakon isteka kazne.
Njih četvoro je zaposleno u pekari koju je 2021. godine donirao EULEX i tamo pripremaju hranu za tri popravne ustanove.
„Rano ujutru se budimo, sređujemo sobe i izlazimo da obavljamo poslove, radimo u pekari, radimo sa prijateljicama... Ovo mene ćini da se ja osećam dobro, da ne osećam mnogo zatvor iako mi se desila nesreća i sad smo tu, posao čini me da se osećam dobro... Sada idemo na kurs za kuvara, u ovim kursevima gde zatreba tu sam... Radim u pekari već godinu dana, dok u kuhinji od kada sam došla ovde već četiri radim u kuhinju“, kaže ona.Dok u kuhinji rade u dve smene, ukupno 8 zatvorenice, koje takođe pomažu iu čišćenju.
Pored toga, u ovom popravnom centru sprovedena je i obuka za filigrana gde je pet žena dobilo sertifikat.
Dok je obuku za informatiku i tehnologiju završilo pet osuđenica u četiri modula.Nakon tehnološke obuke, jedna od zatvorenica je osmislila projekat koji namerava da realizuje tokom boravka u centru.
„Već imam projekat, imam ideju, pošto smo već u vremenu digitalizacije i sve je danas digitalno, mislio sam da podelim deo svog života, svoje istorije, da to podelim sa drugim ženama da budem solidarna sa drugima, da ispričam deo svoje priče i da kažem drugim ženama da niste jedine, postoje i druge žene i da ohrabrim žene da nastave napred bez obzira šta se dešava u životu, da ne odustaju", rekla je ona.
Instruktorka krojenja Hasime Krasnići takođe ukazuje na interesovanje zatvorenica za razne obuke i aktivnosti.„Ima zainteresovanih koje i rade i odlično su angažovane, neke od njih zapravo rade i vani sada, nakon odsluženja kazne, neke od njih su se angažovale. Ovo je profesija koja vas nikada ne ostavlja bez posla ili bez novca. Dakle one su angažovane, dobro rade i žele da nauče stvari“, kaže Krasnići.
Za svu obuku koju pohađaju, zatvorenice u Lipljanu, opremaju se sertifikatima koja nadamo se da će im pomoći u slobodi, kako bi se snašle u nekom od profila. One su sertifikovane od strane centara za stručno usavršavanje i u tim sertifikatima nije naznačeno mesto gde je obuka pohađana.
Dok osuđenici koji nemaju završenu srednju školu, imaju mogućnost da nastave u okviru vaspitno-popravne ustanove i na diplomama kojima se opremaju, stoji da je školovanje završeno u srednjoj školi grada gde se nalazi vaspitno-popravni zavod.Zamenik direktora Kazneno-popravnog centra za žene u Lipljanu Dritan Bajramaj kaže da nameravaju da povećaju gamu profesija , ali trenutno nemaju dovoljno prostora za to.
„U okviru izdržavanja kazne, odnosno u Kazneno-popravnom centru za žene razvijamo nekoliko aktivnosti, ali ono što je najvažnije za rehabilitaciju osuđenica i njihovu pripremu za život na slobodi, fokusirani smo na njihovo zapošljavanje, ali i na profesionalno osposobljavanje kroz razne kurseve i obuke koje organizujemo u okviru našeg centra. Glavni fokus je u pekari, zaposleno je 4 zatvorenica, zatim u kuhinji 8 zatvorenica, u krojačnici četiri i tokom leta kada je letnja sezona imamo određen broj žena koje rade i u plastenicima’’ Kaže on .
Dok zamenik generalnog direktora Kazneno-popravne službe Kosova Ismailj Dibrani ističe da kao srednjoročni projekat imaju i izgradnju popravnog centra za žene.„Stupanjem na snagu Zakona o Kazneno-popravnoj službi Kosova, uspeli smo da uspostavimo ekonomsku celinu, koja će nam omogućiti da otvorimo više radnih mesta jer su nam kapaciteti do sada bili ograničeni. Najbolja terapija za osuđenika je svakako rad, naravno do sada smo imali blizu 50% zaposlenih osuđenika i cilj nam je da ove godine povećamo broj i da u vrlo kratkom roku angažujemo sve osuđenike koji se nalaze u KPZ. Naravno, nije samo posao, u okviru popravnih centara se razvijaju i mnogi programi rehabilitacije, ministarka pravde je nedavno donela rešenje, na šta nas je obavezala, ali je naravno pozvala i civilno društvo, na izradu programa za reformu programa rehabilitacije. Programe rehabilitacije smo već obogatili uz podršku nevladinih organizacija i naših strateških partnera, programi obuke i rehabilitacije se organizuju u popravnim centrima“, kaže Dibrani.
Misija Evropske unije za vladavinu prava je takođe pomogla Kosovskoj popravnoj službi, sa logističkom opremom, kao i obukom za osoblje i druge sektore za osuđenike.
Šefica Kazneno-popravne jedinice EULEX-a Ritva Vahakoski kaže da je važno imati različite aktivnosti i rehabilitacije posebno za žene koje se nalaze u popravnim centrima.„Rehabilitacija zatvorenika je jedan od prioriteta kazneno-popravnih centara, jer kako mi ovde radimo godinama, za KPZ Kosova su obezbeđenje i zaštita gotovo adekvatne, tako da smo se poslednjih godina dosta fokusirali na individualnu procenu rizika zatvorenika i potreba, kao i u planovima za izricanje kazni. Što se tiče planova izricanja kazne je zaista važno da se svi individualni zahtevi uzmu u obzir na najbolji mogući način, i zato je rehabilitacija i reintegracija veoma važna, jer naravno gde želimo da se fokusiramo je svaki recidivizam, a maloletnici i žene su veoma važan deo naših nadzornih savetodavnih obaveza i iz tih razloga imamo redovne sastanke sa njihovim šefovima popravnih centara za maloletnike i žene i pokušavamo da im damo neku obuku i savete o specifičnim programima rehabilitacije i različitim aktivnostima“, kaže Vahakoski.
Dok u Savetu za slobode i zaštitu ljudskih prava kažu da je rad, tokom izdržavanja kazne, jedan od ključnih elemenata za resocijalizaciju lica lišenih slobode.
Tamo ističu potrebu za dodavanjem više profila u Kazneno-popravni centar za žene u Ljipljanu.„Na sreću, najveći broj lica lišenih slobode radi u kazneno-popravnim ustanovama, ali nedostaju profili na kojima se angažuju, posebno za neke ustanove koje, recimo, imaju višegodišnje kazne ili su zatvorenijeg karaktera, to bi im pomoglo i rad je jedan od glavnih elemenata koji pomaže osobama lišenim slobode da se resocijalizuju. Srećom, poslednjih godina bilo je nekih donatora ili organizacija koje su se angažovale i pomogle Popravnoj službi Kosova u obezbeđivanju obuke, sertifikacije, i to je pomoglo samoj Kazneno-popravnoj službi , ali i licima koja su lišena slobode da steknu znanja iz određenih oblasti“, kaže Valentina Demoli.
Takođe i za „Pčelu ”obuke i drugi profili bi bili dobrodošli jer prema njenim rečima rad u centru vam pomaže da obezbedite bolji život na slobodi.„Prihvatam sve što mi osoblje nudi da radim, ne protivim se tome jer te rad čini vrednijim i sa većim privilegijama, ne dosađuješ se , imaš više poštovanja kada radiš, a nemaš problema, mnogo je bolje“, kaže ona.
