Novinarstvo, kao moćno sredstvo informisanja i edukacije javnosti, ima potencijal da pozitivno utiče na odnose između različitih etničkih zajednica. Novinari mogu doprineti izgradnji pravednijeg i otvorenijeg društva kroz uravnoteženo i nepristrasno izveštavanje. Predstavljanjem priča koje naglašavaju saradnju i međusobno poštovanje, one mogu pomoći u ukorenjivanja kulture dijaloga i razumevanja.

Štaviše, mediji treba da promovišu glasove svih zajednica, dajući prostor ravnopravnoj zastupljenosti i baveći se brigama i izazovima sa kojima se suočavaju. Ovo pomaže u razbijanju stereotipa i jačanju solidarnosti među građanima Kosova.

U podeljenom društvu, novinarstvo ima odgovornost da pomogne u izgradnji mostova i podstakne klimu mira i razumevanja.

U 2023. godini, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu razvio je posebnu inicijativu sa ciljem da angažuje mlade novinare iz svih zajednica na Kosovu. Ovaj program je imao za cilj da podstakne pozitivan narativ i deluje kao suprotstavljanje govoru mržnje koji se često može širiti u medijima.

Eduart Krasnići, mladi novinar pridružio se ovom programu, koji je u ključnom aspektu imao stvaranje mreže mladih novinara iz različitih zajednica, koji su zajedno radili na stvaranju zajedničkih priča koje odražavaju kulturnu raznolikost Kosova.

Ovaj projekat im je, kaže, pomogao i da se uključe na tržište rada, jer je šest meseci bio na praksi na jednoj od lokalnih televizija.

„Očekujem da ću sutra kada počnem da radi imati šestomesečno iskustvo koje će mi pomoći u poslu koji će obavljati, tako da je to bilo veliko iskustvo, kada bi imao priliku ponovo bi to uradio, verujem da bih počeo isto.... Pre početka rada i tokom rada imali smo obuku kako se suočiti sa slučajem ili šta izveštavati, a šta ne izveštavati. Ono što smo naučili na fakultetu, ali i ono što sam naučio od kolega i urednika u T7, jeste da govor mržnje uopšte ne treba eksponirati. Ako je neko u govoru upotrebio bilo kakav govor mržnje ili nešto drugo što je podstaklo govor mržnje ili tako nešto, onda je taj deo samo isečen (uređen) i nije objavljen, tako da smo nastavili priču na redovan način. Posle objavljivanja, osetio sam da je moja lična dužnost zbog projekta da kažem osobi „ne znam, ali ovim delom podstiče jezik mržnje“, kaže on.

U okviru programa, Krasnići dodaje da su se sastali i sa mladima iz drugih zajednica, gde su razgovarali o borbi protiv jezika mržnje koji se širi u medijima.

I Ivan Miljković, koji je profesionalni novinar, smatra da mediji mogu doprineti izgradnji pozitivnog narativa na Kosovu.

„Mediji mogu mnogo da doprinesu izgradnji pozitivnog narativa na Kosovu, ali je osnovno pitanje da li mediji to žele, uglavnom mediji prate i prenose poruke političkih elita i na osnovu toga grade neku vrstu narativa. Dok ne sazre volja i želja za pozitivnim promenama i u društvu tako i u političkim subjektima, pozitivnih promena neće biti, mediji mogu da pričaju koliko hoće, ali ako želja za tim nije sazrela u društvu, onda ostaje samo prazno slovo na papiru, samo priča, što je prazna reč koju je vetar negde oduvao i kod nikoga ne stiže, znači da se rat mora voditi podjednako na svim frontovima, naravno da mediji igraju odlučujuću ulogu, ali u stvari i oni koji donose odluke moraju preuzeti odgovornost u svoje ruke i zaista učiniti ono što samo najavljuju ili govore o tome.

Od mladih novinara, kaže, očekuje da budu odgovorni u izveštavanju, iako će se suočiti sa velikim izazovima i iskušenjima.