Kosovo i Srbija održaće sledeći sastanak za dijalog sutra u Briselu. Sa sastanka u Vašingtonu, Kosovo je izašlo sa priznanjem države Izrael, ali još uvek ne znamo šta će se dogoditi u sutrašnjem sastanku. Međutim, premijer Avdulah Hoti izjavio je danas da će se o konačnom sporazumu o međusobnom priznavanju razgovarati u Briselu. Politički stručnjaci traže od šefa izvršne vlasti da bude oprezan sa izjavama i da ne stvara iluzije u javnosti sa idejom priznanja, jer po njima trenutno nema pokazatelja uzajamnog priznavanja. Univerzitetski profesor, Milazim Krasnići kaže za KosovoPress da su svi radoznali da vide kako će se nastaviti briselski proces, jer je, kako naglašava, sastanak u Vašingtonu je izvukla Kosovo iz blokade u kojoj se već dugo nalazilo. A sada će potpisani ekonomski sporazum biti referenca i impuls za briselski proces. Krasnići: Očekujem da će EU promeniti svoj pristup prema Kosovu „Ono što prvo očekujem je da bi zvaničnici Brisela, odnosno Evropske Unije, trebalo da promene svoj pristup prema Kosovu, shvatajući je mnogo ozbiljnije kao stranku, nego što su je shvatali do sada, jer je istina da je do sada Kosovo nije tretirana kao potpuno ravnopravna stranka u Evropskoj Uniji “, rekao je Krasnići. Između ostalog, prema njegovim rečima, sastanak u Briselu ima velike sličnosti sa bečkim procesom Ahtisarijevog plana iz 2007 godine. Prema Krasnićiju, ovaj proces mogao bi da predstavlja opasnost za Kosovo, jer bi Srbija mogla da dobije usluge. „I tamo i ovde tretirana su posebna, konkretna pitanja. Pa su sve pakovane u konačni dogovor, što je Ahtisaarijev plan. I sada ista stvar. A ovo u stvari predstavlja opasnost za Kosovo, jer Srbija može dobiti usluge iz odvojenih sporazuma, a zatim neće prihvatiti konačni sporazum, kao što je to učinila u Ahtisarijevom planu. I u tom slučaju, Kosovo bi izašlo izdato sa obavezama koje bi imala prema Srbiji, ali bez usluga koje bi dobilo sporazumom “, rekao je Krasnići. Na sastanku stručnjaka, kojem će prisustvovati premijer zemlje Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom dana je izvesćeno da će biti otvorena tema udruživanja opština sa srpskom većinom na Kosovu. U vezi sa ovim pitanjem, univerzitetski profesor Milazim Krasnići smatra da o pitanju osnivanja udruženja opština, Kosovo ima međunarodne obaveze, ali zasnovane na preporukama Ustavnog Suda. Deo delegacije su Sćiprime Dervišoli, Muhamet Mustafa, Ibrahim Makoli, i Gazmend Koraj, koji su u petak otišli ​​u Brisel kako bi se pripremili za sastanak između Hotija i Vučića u ponedeljak. KosovaPress kontaktirao je neke od njih, ali nisu želeli da razgovaraju o dnevnom redu sastanka. U međuvremenu, tokom dana premijer Avdulah Hoti najavio je da će se u ponedeljak sastati sa Srbijom u Briselu kako bi razgovarali o konačnom sporazumu o uzajamnom priznavanju. I, prema njegovim rečima, neće biti posrednog ili kreativnog sporazuma koji ne rešava problem. „Na osnovu obaveza koje smo preuzeli na samitu u Parizu 10. jula 2020. godine, kao i podrške koju smo dobili od predsednika Makrona i kancelarke Merkel, u ponedeljak u Briselu ćemo se sastati sa srpskom stranom radi dijaloga o konačnom sporazumu o međusobnom priznavanju i normalizaciji odnosi između Kosova i Srbije. Do sporazuma se dolazi samo uzajamnom priznavanjem. Neće biti posrednog, delimičnog ili kreativnog sporazuma koji problem neće rešiti zauvek“, napisao je Hoti. Ove Hotijeve izjave kritikovao je univerzitetski profesor, Milazim Krasnići. Od potonjeg traži da u javnosti ne stvara iluzije o ideji priznanja. „On mora disciplinovati svoju retoriku, jer ima odgovornosti kao premijer. I nije korektno u javnosti stvarati iluzije sa idejom priznanja. Jer trenutno nema pokazatelja za uzajamno priznavanje. Nije bilo ni na sastanku u Vašingtonu, a još manje može se tako nešto dogoditi u briselskom procesu. Stoga bi se trebalo usredsrediti na ono što je stvarno-političko i ne trošiti svoj autoritet u izjavama koje nisu razumne“, rekao je on. Između ostalog, Krasnići za KosovaPress kaže da priznanje od strane Srbije nije u toku, međutim, prema njegovim rečima, u Srbiji bi trebalo da bude veliki politički i nacionalni zemljotres da bi Kosovo bilo priznato kao država. Prema srpskim medijima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da će se razgovori fokusirati na tri važna pitanja, pitanje nestalih, raseljenih, i ekonomije. Što se tiče ovog procesa, politički analitičar Dorajet Imeri za KosovoPress naglašava da kosovska strana ima slabu poziciju u odnosu na Srbiju. Dodajući da će Srbija tražiti dodatnu teritorijalnost. „U stvari, od početka pregovora razgovara se samo o sporazumu, u principu verujem da će se pregovarati o takvom elementu, odnosno o varijantama, scenarijima, planovima, idejama, projektima, modelima dok se strane ne dogovore o jednom od njih. Kosovska strana ima slabu poziciju u odnosu na Srbiju, verovatno u odnosu na sve dosadašnje razgovore, jer će morati da pregovara o kompromisu, odnosno Ahtisarijevom paketu. Srbija će nastojati da iskoristi svoju superiornost, kao što će kroz crkvu tražiti dodatnu teritorijalnost, kroz asocijaciju opština treću vlast, dok demografskom dominacijom na severu traži pristup velikim resursima tamo“, rekao je Imeri za KosovaPress. Prema njegovim rečima, Srbija neće prihvatiti sporazum koji joj ne odgovara. „Srbija neće prihvatiti sporazum koji joj ne odgovara, jer je bila pametna u suočavanju sa pritiskom, protiv Kosova je uvek vodila politiku produžavanja konteksta, čekajući promenu okolnosti svetske politike i njenih aktera. Ovo je uspelo “, dodaje Imeri u pisanom odgovoru. Univerzitetski profesor, Milazim Krasnići, kaže da bi članovi kosovske delegacije trebalo da budu skromniji u svojim izjavama i upoznatiji sa procesima na Balkanu. Prema njegovim rečima, kosovska delegacija treba da pozicionira sebe i državu koju predstavljaju u liniji strateških partnera, poput NATO-a, SAD-a i EU. Sastanak na nivou stručnjaka i na visokom nivou dolazi nakon sastanka na kojem su Kosovo i Srbija imali u petak u Beloj kući u Vašingtonu, gde je bio i predsednik SAD Donald Tramp. /KosovaPress/