Samo 70 ljudi se ove godine prijavilo za priznavanje statusa seksualne žrtve tokom nedavnog rata na Kosovu. Manji je broj muškaraca koji su za to vreme doživeli užas. Više od 1.400 slučajeva podneto jevladinoj komisiji tokom tri godine, što je dokaz ratnih zločina. Ova adresa je u većini slučajeva prvo mesto gde žrtve uspevaju da priznaju zločin koji su doživele. Zbog stigme sa kojom supreživeli, dokumentacija često nedostaje, a to komplikuje tretiranje slučajeva. U trećoj godini formiranja ove komisije nema velikog broja slučajeva koji se podnose na lečenje. Predsedavajuća Komisije za Verifikaciju Statusa Žrtava Seksualnog Nasilja, Minire Begaj kaže za KosovaPress da je ukupan broj prijava preko 1400 slučajeva.  Begaj: Ukupan broj prijava od 1463 predmeta (Video) “Ukupan broj prijava je 1463 . Tokom ove godine imamo 70 prijava. Od njih, do sada obrađenih, prepoznali smo status 943 osoba. Komisija je na kraju obradila 1.290 slučajeva. Od ovih slučajeva ima i onih kojima je su prijave odbijene, od čega smo 35 muškaracima prepoznali status žrtve seksualnog“, izjavljuje ona. Begaj poziva sve preživele rata da se prijave za beneficije od 230 evra, ona dodaje da je na pad broja prijava mogla uticati pandemija. Begaj: Postoje različite okolnosti koje su došle do ovde (Video) “Verovatno su drugačije okolnosti koje su došle do ovde. Ali verujemo da bi tokom ovih nekoliko meseci, svi koji su doživeli seksualno nasilje, trebali dobiti snage i obratiti se komisiji. Vlada i Kosovske institucije donele su ovaj zakon u ovom formatu zbog njih, kako bi im se priznao status“, dodala je ona. Suočavanje sa ovim slučajevima smatra se teškim, jer žrtve retko poseduju potrebnu dokumentaciju koju zahteva komisija. Begaj: Povratak posle 20 godina takođe predstavlja problem preživelima (Video) “Bez obzira da neki nisu mogli da se prijave ili prijave traumatični događaj ili opis te naracije, većina razloga koje znamo je zbog mentaliteta, zbog okolnosti, stigme u porodici, nisu čuvali medicinska dokumenta. Bilo pravni ili dokument koji je on možda imao u to vreme. Povratak posle 20 godina takođe predstavlja problem za preživele“, naglašava Begaj za KosovaPress. Iako su nevladine organizacije koja su licencirane za ovaj proces nekoliko puta kritikovale komisiju zbog kašnjenja u bavljenju tim događajima, Begaj kaže da je bilo slučajeva koji su obrađeni po šest puta. Begaj: Šest puta smo obrađivali više od 50 posto slučajeva (Video) “Rešili smo ih preko 50 posto slučajeva, možda pet puta, šest puta. Sa jedinom svrhom da se ne dođe do odbijanja. Ali u određenim okolnostima čitav proces koji smo pratili dolazi do zaključka, da se određeni slučaj odbija, jer komisija nije uspela da se uveri u sav taj administrativni postupak koji smo pratili“, izjavila je Begaj. Rok za podnošenje zahteva za priznavanje i verifikaciju statusa žrtve seksualnog nasilja je pet godina od početka i formalizacije rada Vladine Komisije za priznavanje i verifikaciju statusa lica oštećenih tokom rata. Ova komisija je zvanično počela sa radom u februaru 2018 godine.