Doznake naših sunarodnika u prva četiri meseca ove godine dostigle su vrednost od preko 350 miliona evra. Centralna banka Kosova (CBK) očekuje da će doznake do kraja ove godine dostići nivo od 1,22 milijarde evra. Portparol CBK Kuštrim Ahmeti rekao je za KosovaPress da se očekuje da će rast doznaka ove godine biti sporiji u odnosu na prošlu, kada je zabeležen rast od 17,7 odsto. „Do aprila ove godine vrednost doznaka je dostigla iznos od 351,5 miliona evra ili godišnji porast od 5,4%. Za celu godinu se očekuje da će doznake dostići nivo od 1,22 milijarde evra, što će odgovarati godišnjem porastu od oko 6%. Očekuje se da će rast doznaka ove godine biti sporiji u odnosu na prošlu, kada je zabeležen rast od 17,7 odsto“, naveo je Ahemti u pisanom odgovoru. Ekonomski stručnjaci očekuju da će tokom ove godine doći do kontrakcije prihoda dijaspore zbog finansijske krize i visoke inflacije u zapadnim zemljama iz kojih dolaze sunarodnici. Čelnici Komore trgovine i Industrije Kosova (KTIK) očekuju da će usled globalne finansijske krize doći do pada prihoda sunarodnika. Predsednik Skender Krasnići očekuje da će usled finansijske krize doći do smanjenja prihoda sunarodnika, iako ocenjuje da će doznake imati pozitivan uticaj na privredu i zemlju u ovom trenutku. „Imaćemo kontrakcije iz svih evropskih zemalja. Verujemo i želimo da što više sunarodnika dođe na Kosovo, jer oni direktno utiču na naše opšte blagostanje. Verujemo da će doći, jer se i oni suočavaju sa istim situacijama, jer je reč o globalnoj krizi. Doznake će imati pozitivan uticaj, ali to je privremeno jer ovo traje najviše dva do tri meseca. Međutim, mi, svi građani koji ovde živimo, suočavamo se sa istim problemima već 12 meseci i bio bi potreban brži odgovor Vlade Kosova sa fiskalnom politikom, ponudama i boljom pravnom infrastrukturom od one koju trenutno imamo“, naglasio je Krasnići. I profesor Ekonomskog fakulteta Nagip Skenderi kaže za KosovaPress da bi bilo normalno da prihodi od doznaka budu manji u odnosu na prošlu godinu, zbog, kako navodi, globalne finansijske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu. „Smatram da će se i oni suočiti sa padom prihoda iz razloga što su inflacija i svetska kriza zahvatile zemlje u kojima imamo dijasporu koncentrisanu uglavnom u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i druge, jer je i tamo bilo inflacije posebno kog naftnih derivata... Verovatno, bilo bi normalno da imamo manji prihod u odnosu na prošlu godinu, s obzirom da smo prošle godine imali masovni dolazak sunarodnika na Kosovo, a ove godine se očekuje normalan dolazak. Dakle, troškovi koje će oni imati na Kosovu, verovatno u finansijskom smislu biće veći zbog cena koje su porasle u ukupnoj potrošnji. S druge strane, neće biti većeg 'trošenja', jer taj novac nema istu vrednost kao prošle godine”, kaže on. Smatra se da je značajan deo ovih prihoda od doznaka trajna infuzija za privredu Kosova. Profesor Skenderi je takođe rekao da bi u tom pogledu bilo dobro imati međusobnu saradnju između Vlade Kosova i dijaspore kako bi kroz različite fiskalne politike stimulisali da ulažu u osnivanje fabrika i otvaranje novih radnih mesta. Do sada su milijarde koje je dijaspora slila na Kosovo potrošene na porodičnu potrošnju. Podsetimo, sunarodnici koji su na Kosovo došli tokom 2021. godine, prema istraživanju koje su sprovele nevladine organizacije, potrošili su oko 2 milijarde evra, uključujući i doznake. Preko milijardu su doznake, a ostalo su rashodi sunarodnika u trenucima dolaska u domovinu, kako u letnjem periodu, tako i za godišnje odmore zimi. Broj sunarodnika koji su ušli na Kosovo 2021. godine procenjuje se na preko 1,5 miliona.