Broj ljudi koji su registrovani kao tražioci posla u Agenciji za zapošljavanje Republike Kosovo za prvih pet meseci 2022. godine je preko pet hiljada ljudi, što čini prosečan broj ljudi koji se mesečno pojavljuju u ovoj agenciji za zapošljavanje preko 1000. Preko 40% ovog broja pripada starosnoj grupi do 25 godina. Ukupno, broj nezaposlenih na nivou zemlje je oko 70 hiljada, ali se ne javljaju sve osobe koje su nezaposlene u ovoj agenciji. Direktor Zavoda za zapošljavanje Špetim Kaludra je u intervjuu za KosovaPress ukazao da osim 2020. godine, u kojoj je došlo do velikog povećanja broja tražilaca posla zahvaljujući vladinoj podršci, broj od 1.000 tražilaca posla mesečno je kontinuiran. „Broj mladih koji traže posao prijavljenih na biroima za zapošljavanje u periodu ove godine, od januara do maja, iznosi 5.150 lica, dok je samo u maju registrovano 1.079... Ovaj broj je verovatno konstantan broj kao npr. druge godine pre pandemije, ali se veoma razlikuje od prošle godine, s obzirom na to da smo prošle godine u proseku imali manji broj registrovanih tražilaca posla, iako je 2020. godine bio veliki priliv prijava tražilaca posla zbog hitnog paketa gde je postojala veza da je osoba koja može imati koristi registrovana kao tražilac posla iu tom kontekstu iza nas stoji veliki broj registrovanih tražilaca posla. Međutim, u drugoj polovini 2021. godine ovaj trend rasta je počeo da se stabilizuje, pa je ulazak novih lica koja traže posao na tržište rada ili se evidentiraju kao nezaposleni konstantno oko 1.000 ljudi mesečno“, naglasio je Kaludra. Dok je rekao i o broju ljudi koji su prijavljeni kao nezaposleni, Kaludra je rekao da je većina onih koji traže posao starosti od 25 do 39 godina. „Ukupno imamo manje od 70.000 registrovanih na nivou Republike, ali to je jedan broj onih koji traže posao koji aktivno traže posao i nastavljaju da budu nezaposleni...Ako govorimo o kumulativnom broju lica koja traže posao, što je manje od 70.000 registrovanih lica, dominira srednja starosna grupa 25-39 godina, dok je u poređenju sa periodom ove godine broj registrovanih tražilaca posla u starosnoj grupi 15-24 godine oko 43 odsto prijavljenih... Jednom tražiocu posla koji dođe na biro za zapošljavanje da se prijavi kao nezaposlen, nakon registracije se profiliše i na osnovu svog profilisanja i interesovanja koje pokazuje pred savetnikom nudimo mu i druge usluge“ , nastavio je Kaludra. Kaludra je naglasio da Zavod za zapošljavanje nudi i karijerno vođenje, kako bi pomogao onima koji traže posao da se nađu tamo gde im je najbolje da posluju. „Ukoliko tražilac posla traži odgovarajuću profesiju ili nema veštine potrebne na tržištu rada, upućujemo ga u neki od centara za stručno osposobljavanje gde mu je najbliži po prevozu i drugim okolnostima da ode u neki od ovih centara da dobije zanimanje koje ga na neki način nudi ili usmerava ka sigurnom zaposlenju“, rekao je Kaludra. Takođe, Kaludra je saopštio da je povećana svest građana da traže posao u odnosu na prethodne godine. „Smatramo da smo na dobrom nivou što se tiče tražilaca posla koji na neki način posećuju biroe za zapošljavanje da bi dobili usluge, ali još uvek moramo na neki način da se promenimo u pogledu pružanja usluga, s obzirom na to da kada analiziram 2020. godine, u okviru tri meseca registrovano je preko 100.000 tražilaca posla, što znači da kada imate šta da ponudite ovim tražiocima posla, oni znaju gde da nađu biroe za zapošljavanje. Ali tada nije bilo interesovanja, zanimljivo je da čak i za nekoliko godina u zavisnosti od programa koji imamo. Ako pokrenemo program zapošljavanja ili druge programe koje imamo kroz naše politike zapošljavanja, onda je interesovanje mnogo veće i ovaj neaktivan deo se budi i posećuje biroe za zapošljavanje“, dodao je on. On je rekao da istražuju i obilaze tržište rada i da kroz sistem pokušavaju da ponude slobodna radna mesta tražiocima posla. Kaludra je dodao da su oblasti sa najvećom potražnjom one sa tehničkim veštinama, dok su društvene nauke veoma niske. „Poslovno, preko savetnika za zapošljavanje istražujemo tržište rada, obilazimo ove firme, registrujemo one druge poslove koje nam oni identifikuju i kroz sistem pokušavamo da tražiocima posla ponudimo konkurs za posao ali i biznisu tog tražilaca posla koji ispunjava kriterijume prema zahtevu tog biznisa... Što se tiče usaglašavanja ponude i potražnje na tržištu rada danas, preduzeća na Kosovu uglavnom traže osobe koje traže posao koji imaju tehničke i profesionalne veštine i ne toliko , ili u odgovarajućoj meri profesije koje potiču iz društvenih nauka... A jedna od profesija koja su verovatno najtraženija dolazi iz sektora inženjeringa zbog tehnološkog razvoja koji se danas dešava, ne samo na Kosovu već svuda i u tom pogledu kažemo da je možda najtraženiji program“, rekao je on.