Za projekat „Smart Ballkans – građansko društvo za zajedničke vrednosti na Zapadnom Balkanu“ biće na raspolaganju oko 18 miliona evra. Kosovo je među šest balkanskih zemalja, koji je deo ovog projekta za jačanje organizacija civilnog društva za jače i aktivniju ulogu u stvaranju miroljubivih i inkluzivnih društava za održivi razvoj. Institut za demokratiju i posredovanje u četvrtak je u Prištini predstavio ovaj regionalni projekat, koji podržava norveško Ministarstvo spoljnih poslova. Ambasador Norveške na Kosovu Jens Erik Grondal rekao je da je ovaj projekat četvorogodišnji projekat vredan 18 miliona evra. „U naredne četiri godine za ovaj projekat biće na raspolaganju oko 18 miliona evra. Projekat će ojačati društvo, organizacije civilnog društva i mreže organizacija civilnog društva koje se bave novim situacijama, predlozima za novi razvoj u regionu. I to radimo na Kosovu, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, moramo da reflektujemo o tome da je u Ukrajini rat i da imamo veliki uspon cene života. Takođe imamo i manjine i tako dalje koje su ranjivije od nas ovde“, rekao je Grondahl. Prema njegovim rečima, podrška Kosovu ne znači da je zemlja u lošoj situaciji. On je rekao da vidi dobar razvoj u oblasti borbe protiv korupcije, transparentnosti, vladavine prava. „Četiri strateška rezultata koje želimo da postignemo sa vama u narednim godinama kroz ovaj projekat – održivije civilno društvo u regionu Balkana. Razvoj partnerstava u regionu između organizacija civilnog društva u regionu i kolega iz EU i javnih vlasti. Treće, povećana efikasnost uticaja građana kroz OCD koje se kreću ka bezbednosti, stabilnosti i upravljanju u regionu i na Zapadnom Balkanu. Zatim imamo podizanje svesti za širu javnost da učestvuje u OCD“, dodao je on u predstavljanju ovog projekta. A programski direktor Instituta za demokratiju i medijaciju Đerđi Vurmo dodao je da projekat dolazi u trenutku kada se Zapadni Balkan suočava sa nizom zajedničkih izazova ka stvaranju mirnih i inkluzivnih društava. „Kosovo u ovom kontekstu ne samo da ima potrebu za podršku i kapacitete u oblasti mira, bezbednosti i dobrog upravljanja, već pokazuje i vredna iskustva koja treba da se promovišu kao dobra praksa širom našeg regiona, a zašto ne i šire. Građansko društvo na Kosovu je jedno od najživljih u regionu, kao i društvo i građani Kosova uopšte koji su znali da daju lekcije iz demokratije, ne samo političkoj kasti na Kosovu, već i celom regionu“, rekao je Vurmo. Za direktora Kancelarije za dobro upravljanje, Habita Hajredinija, ovaj projekat pojačava kritike institucija. „Za Vladu Kosova to je veliki prioritet i kontinuirano radi na povećanju i jačanju dijaloga, komunikacije sa civilnim društvom. Kao vlada razvili smo adekvatne politike, kao što je strategija saradnje između vlade i civilnog društva, koja sama po sebi obuhvata ključnu komponentu za povećanje učešća javnosti i transparentnosti i da volontiranje učini dostupnijim i efikasnijim. Veoma smo zahvalni norveškoj vladi na ovom projektu, institucijama“, rekao je on. Institut za demokratiju i medijaciju je organizacija odgovorna za implementaciju projekta u Albaniji i na Kosovu.