Na Liderskoj konferenciji na Balkanu „Mir, bezbednost i razvoj na Zapadnom Balkanu“ koja se održava u Prištini bilo je reči i o povećanju kredibiliteta novinarstva na Balkanu. Predstavnici medija u regionu i profesori novinarstva navode aktuelne medijske izazove, ističući konkurenciju, pritisak politike, brz razvoj interneta i lažne vesti. Profesor novinarstva Ljutfi Derviši rekao je da je trenutno pozitivno što postoji mnogo medija.   „Danas imamo problem, vesti I glasnik su postale jedno, vreme koje imamo danas je mnogo izazovnije jer nismo sami na tržištu. Ako će me neko pitati kakvo je stanje medija u Albaniji, jednom rečju bih rekao dobro, a dvema ne dobro. Zašto je dobro, dobro je u smislu da ima mnogo medija, ništa ne ostaje nedorečeno, po kvantitetu ne moramo da se žalimo, nije dobro jer nemamo mnogo kvaliteta, dobro je jer svi televizije i agencije su javne, nije dobro jer nije da pripadaju 100% javnosti, to je više sledeća vlast", rekao je on. Emilios Perdikaris iz grčke novinske agencije ANA rekao je da je rat u Ukrajini izazvao strah od šireg sukoba i neizvesnost u pogledu budućnosti.   „Rat nas podseća na nešto drugo, da su mir, stabilnost i bezbednost neophodni uslovi za sve balkanske zemlje. To smo iskusili u prošlosti i danas znamo da se ovi principi mogu obezbediti kroz evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Naša uloga novinara je veoma važna. Naša saradnja je za naše dobro. Imamo mnogo razloga da pojačamo saradnju. Čvrsto verujem da to možemo da uradimo, sa ciljem da ublažimo naše protivrečnosti. Živimo u istom kraju, imamo zajednički stil života, suočavamo se sa istim problemima. Zbog toga moramo imati zajednički cilj: ostaviti prošlost iza sebe i raditi za bolju budućnost“, rekao je on. Govoreći o razvoju interneta i društvenih mreža, Branka Gabrijela Vojvodić, generalna direktorka hrvatske novinske agencije HINA, rekla je da je brza digitalizacija donela izazove novinarstvu kao profesiji.   „Kakva je danas uloga medija, onda ću pomenuti samo dve rečenice o ulozi agencija i ta uloga treba da bude dvostruka. I mi smo žrtve ovog procesa, ali smo i mi deo problema, pa su mediji uključeni u sva zla koja se dešavaju, s obzirom na to da platformama danas dominiraju digitalne reklame. Mediji su primorani da razvijaju druge poslovne modele kako bi održali održivost i bili relevantni. U ovom procesu se prati imperativ brzine, ona je važnija od tačnosti, uredničke odluke se više zasnivaju na ekonomičnosti pažnje na veb analitiku, a ne na pouzdanosti i proverenom sadržaju. Ovaj proces deprofesionalizacije novinarstva i nesposobnost medija da adekvatno i brzo reaguju na tehnološke promene, otvorio je potrebu za formiranjem posebnih organizacija za proveru informacija, a ovde je reč o softverskim programima i vrstama različitih ‘Fake-checkers’, rekla je ona. Dok je Erman Juksel iz Anadolijske agencije Turske rekao da su posvećeni povećanju kvaliteta i borbi protiv dezinformacija.   „Jaka strana su zaista samo prave vesti, sve ovo objavljujemo na 13 jezika za sve naše pretplatnike, a naši proizvodi imaju više od 3 hiljade fotografija i hiljade drugih medijskih izvora koje svakodnevno radimo za naše redovne pretplatnike i za preko 100 različitih zemalja širom sveta. Radujemo se povećanju broja naših pretplatnika i povećanju kvaliteta i sadržaja ne samo na Balkanu već i šire. Posvećeni smo tome da budemo tačni, uprkos informacijama koje imamo, i da se borimo protiv lažnih vesti i pogrešnih tumačenja, i mislim da ćemo kao agencija sigurno raditi više“, rekao je on. Haljit Hajdini iz novinske agencije MIA Severne Makedonije govorio je o uslovima u kojima rade novinari, ali i istakao potrebu za naprednijim sistemom obrazovanja.   „Imamo izuzetno loš sistem obrazovanja, a novinari koji završe novinarstvo imaju ogromne probleme sa osnovama novinarstva. Nemamo profesionalne novinare za medicinu, nemamo za ekonomiju, imamo velike mane u školama i koje su pokrivale novinarstvo. Veliki teret koji se daje novinarstvu je teži nego što može sebi da priušti. Imamo profesionalne institucije i novinske agencije, medije uopšte, kao i društvo. Nažalost, po mom mišljenju, naše društvo na Balkanu nije mnogo, da ne kažem lenja, ali ne vidim da smo na nivou koji se traži u svim oblastima, uključujući i novinarstvo“, rekao je on. Konferenciju organizuje Univerzalna federacija mira (UPF), u partnerstvu sa novinskom agencijom KosovaPress, fondacijom Vashington Times, Međunarodnom asocijacijom medija za mir (IMAP) i Međunarodnom asocijacijom za mlade i studente za mir (IAISP).