Pošta Kosova sa milionskim gubicima, dugovima i uzurpiranom imovinom
Javno preduzeće Pošta Kosova, pored toga što ne uspeva da pokrije sopstvene troškove, ona je takođe produbila dugove gde su više od 2 miliona evra obaveza prema različitim dobavljačima.
Ovo je nalaz revizorskog izveštaja za Godišnje Finansijske izveštaje za 2019. godinu Pošte Kosova, da je Nacionalna Služba za Reviziju dala suprotno mišljenje, da se mišljenje protiv oslanja na činjenicu da finansijski izveštaji ne predstavljaju istinito i pošteno stanje finansijskog položaja Pošte Kosova.
Poslanica LVV, Arta Bajraljija, predstavila je glavne podatke godišnjeg izveštaja o reviziji za 2019. godinu za Poštu Kosova, gde je rekla da je Nacionalna Služba za Reviziju za 2019. godinu dala suprotnu opciju.
Bajraljija: Postoji 2 miliona 304 hiljade 190 evra obaveza prema različitim dobavljačima
„Pored činjenice da kompanija ne pokriva svoje troškove, ona je produbila i dugovanja, u izveštaju se navodi da su 2 miliona 304 hiljade 190 evra obaveza prema različitim dobavljačima. Za izmirenje obaveza kompanija je zatražila pomoć od Ministarstva za Ekonomski Razvoj, koja je tom prilikom subvencionisana sa iznosom od 720 hiljada evra i da su ta sredstva obezbeđena za izmirenje obaveza prema PAK-u, sredstva koja nisu korišćena za namenjenu svrhu, nisu pravilno prijavljeni u računovodstvu i deo njih u iznosu od 123 hiljade 569 evra nije opravdano kako su ta sredstva naknadno potrošena. Troškovi osoblja u koje su uključene plate radnika je največa kategorija potrošnje preduzeća . Sa 1.022 zaposlenih, kompanija troši ne manje od 9 miliona 121 hiljadu 891 evra, ili drugim rečima, 75 odsto prihoda troši se samo na plate“, rekla je ona.
Predsednik Borda Pošte Kosova, Ljeonard Šabanaj, rekao je da se ovo javno preduzeće suočava sa godinama nagomilanim dugovima i da su milionski gubici evidentni iz godine u godinu.
Šabanaj: Očigledni su godišnji gubici miliona iz godine u godinu
„Kao predsednik Privremenog Borda, na prvim sastancima sa upravom suočio sam se sa ozbiljnom poslovnom situacijom, godinama nagomilanim dugovima prema PAK-u i operaterima. Suočio sam se sa naslednim nezadovoljstvom u svim sektorima, stanje poštanskih objekata je užasna. Informaciona tehnologija je zastarela i ne odgovara savremenim trendovima. Šalterima je potrebna hitna intervencija tamo gde se usluge pružaju sa poteškoćama i kašnjenjima koja ne odgovaraju zahtevima kupaca. Problemi upravljanja osobljem, organizacionih struktura, linije izveštavanja, diskriminacija i favorizovanje bivših uprava dostigli su vrhunac nezadovoljstva, a demotivacija osoblja je na najvišem nivou, što u velikoj meri utiče na pružanje usluga. Bivši bordovi i uprave tolerisali su sa ili bez svesti o akumulaciji duga, kapitalna ulaganja već dugo nedostaju i shodno tome modernizacija pošte i prilagođavanje inovativnom poštanskom tržištu već godinama zaostaju. Očigledni milionski godišnji gubici iz godine u godinu su evidentni“, rekao je.
Šabanaj je rekao da nakon početka rada zatražio od menadžmenta da se pozabavi sprovođenjem preporuka Državne Službe za Reviziju, za šta je rekao da je od dosadašnjih 25 preporuka njih 11 sprovedeno, dok je 14 preporuka u procesu primene.
Vršilac dužnosti izvršnog direktora Pošte Kosova, Dževdet Smakići, govorio je o nalazima izveštaja o nedefinisanom vlasništvu nad imovinom, gde je napomenuo da su im 19 nekretnina zauzeta od Pošte Srbije na severu zemlje.
Smakići: Imamo 19 slučajeva uzurpiranih od strane Pošta Srbije.
„Nasleđe dokumentacije napravljene od podela sa PTK je iz godina '59, '70 i samo njih 9 smo uspeli da definišemo ili su nam opštine priznale, iako je vlada u to vreme davala preporuke opštinama i Nacionalnom Zavod za Katastar da nam prenesu tu imovinu, ali s obzirom na to da u dokumentaciji stoji da zgrada pripada pošti, dok zemljište pripada opštini. Mnogo opština ili 58 slučajeva nas je odbilo, 19 slučajeva su uzurpirani od Pošte Srbije. Međutim, u ostalom delu je tačno da to nije definisano, ali Pošta Kosova posluje, kontroliše, posluje, stranke nemaju potraživanja na toj imovini, što znači da je njihov kapacitet ili funkcija normalana. Zbog toga smo preduzeli druge radnje, podneli smo i tužbe protiv opština koje su odbile da prenesu našu imovinu“, rekao je on.
Smakići je rekao poslanicima da kosovski Telekom duguje Pošti 1,9 miliona evra.
Smakići: Telekom duguje Pošti Kosova 1,9 miliona evra
„Telekom duguje Pošti Kosova 1,9 miliona evra i sada javno preduzeće ne može da odloži javnom preduzeće dug kao odlažu u privatnom sektoru ili privatni operatori blokiraju njihove račune, mi moramo moliti jedni druge. Danas, kada razgovaramo, nismo izvršili plate većini radnika, datum je 15“, rekao je on.
Predsedavajući Komisije Bedri Hamza rekao je da je zabrinjavajuća loša situacija u javnim preduzećima u zemlji.
Hamza: Sva javna preduzeća došla su u situaciju da traže subvencije
„Gotovo sva javna preduzeća su došla u situaciju da traže subvencije. Polazeći od ovog pozitivnog, impresionirao sam se da je sproveden značajan broj preporuka iz preliminarnog izveštaja Revizije, jedan broj je u toku i vrlo je mali broj koji još uvek nije adresiran. Veliki broj preporuka za 2019. godinu takođe me je zabrinuo“, rekao je.
Zahtevao je da vlada što pre imenuje upravni bord kako bi mogao biti imenovan izvršni direktor. Prema njegovim rečima, situacija u ovoj kompaniji ne može da se promeni držanjem mesta u privremenim bordovima i vršiocima dužnosti.
Poslanica LDK Besa Gadžeri rekla je da je situacija u Pošti Kosova gora nego što je predstavljeno u izveštaju Revizije za 2019. godinu.
Gadžeri: Kažem da je situacija gora od one koja je predstavljena u izveštaju Revizije
„Kažem da je situacija gora nego što je predstavljeno u Revizorskom izveštaju. Iako nisam tamo već dugi niz godina, Pošta je institucija, javno preduzeće kojem svako od nas posećuje, a osim toga, kada vidimo izveštaj, situacija je zaista zabrinjavajuća. Tačno je da nisu nam dobro javna preduzeća na Kosovu, ali što se tiče Pošte ili Telekoma, koja se zvala do 2011.godine kada je izvršena podela, žalosno je što se ova kompanija degradira i ne uvede u funkciji njene mogućnosti “, rekla je.
Dok je poslanik AAK-a Ali Beriša zatražio od borda i uprave da zna kakav je njihov plan u smislu povećanja prihoda kompanije.
Beriša: Bankrotirat ćete ako ne poduzmete konkretne korake
„Postoji razlika između prihoda koje imate u vašoj organizaciji i troškova, šta ćete raditi, da li ćete smanjiti plate?“ Budući da se vidi ili bi trebalo da povećavate prihode, ako nemate konkretan plan za povećanje prihoda organizacije, onda koji vam je plan? Bankrotiraćete ako ne preduzmete konkretne korake da povećate prihode ili smanjite troškove, gde je gotovo 90 procenata troškova na platama“, rekao je on.
Povodom ovog pitanja, predsedavajući Borda Pošte Kosova, Leonard Šabanaj, rekao je da se radi na usklađivanju koeficijenata za zaposlene, pri čemu je iz ovoga rekao da će uštedeti 250 hiljada evra godišnje.
Šabanaj: Koeficijenti od 1 do 8 neće biti pogođeni ni za jedan cent
„ Koeficijenti od 1 do 8 neće biti pogođeni ni za jedan cent, što znači da će plate ostati kakve su bile. „Kod koeficijenarta od 8 do 17 uradi če se hijerarhija, naravno, prema planiranju koje smo uradili, ali biće i smanjenje za one koji imaju visoke plate preko hiljadu evra“, rekao je on.
Na ovom sastanku komisije razmotren je izveštaj revizije za Godišnje Finansijske Izveštaje za 2019. godinu, za Regionalno Vodovodno Preduzeće ‘’Hidroregjioni Jugor’’ d.d. Prizren.