Telo Vegima Kasima Ćerkezija, kojeg su srpske snage otele u martu 1999 godine koji je identifikovan pre nekoliko dana,koji je 21 godinu bio sahranjen u selu Dodaj u Kukesa, od danas će poćivati na groblje mučenika u Ćabratu Đakova. Ceremonija sahrane u početku je započela odavanjem ćasti pored sanduka sa bez životnim telom Vegima, kojem je prisustvovao veliki broj članova porodice, prijatelja i građana iz cele države, kao i institucionalni zvaničnici. Među emocija i suza, Vegim, koji je otet kad je imao 18 godina, bio je upamćen i počastvovan memorijalnom akademijom. Zamenik ministra Pravde Florijan Duši rekao je da dan poput ovag današnjeg nas podsećaju kako bi vlada trebalo da se angažuje u dva pravca da izvrši pritisak na srpsku stranu da pruži informacije o ostatku nestalih i suđenju i kažnjavanju onih koji su počinili ove zločine. Duši je rekao da se ne moše  postići mirovni sporazum sa Srbijom bez pronalaska svih tela koja su nestala tokom rata na Kosovu. Duši: Nema sporazuma sa Srbijom bez obelodavanja sudbine nestalih „Bićemo posvećeni rasvetljavanju sudbine drugih ljudi, čije porodice sigurno ćekaju sa velikim bolom i patnju. Ni u kojem slučaju ne možemo razgovarati o bilo kakvom sporazumu i ne možemo raspravljati o stabilnom miru bez pojašnjenja svih slučajeva i bez povratka naših najmilijih od tud, oteti  najbizarnijim formama poslali su ih tamo i ne daju informacije ... da nastavimo ovu bitku koja uopšte nije laka i da se ujedinimo za razjašnjenje i presudu ovih slučajeva ", rekao je. Dok se, predsednik Đakova, Ardian Djini, prisjećajući se Vegima, rekao je da bol prouzrokovan nad albanskim narodom nije bio nenameran. Djini je rekao da je albanski narod uspeo da  bol  gubitka svojih najmilijih pretvori u snagu za sve. Djini: Obnavljamo ratne rane "Ljudi ne znaju da li treba tugovati da  21 godinu nakon pogubljenja ponovo sahranimo mladića koji bi danas trebao imati 40 godina. U ovom delu imam i svoj lični deo, pošto je bio kod mene više puta, ali nažalost moramo ponovo da otvorimo ratne rane, izuzetno duboke rane koje se za većinu onih koji su izgubili svoje najmilije nikada ne zatvaraju ", rekao je. A pošto je bol za porodicu Ćerkezi bio veliki, reči i sećanje za svog sina su napisali u jednom pismu koju je pročitala Arta Stavileci. Pod zvucima violine, roditelji mučenika Vegima Ćerkezija, kroz ove stihove su pokazali da su za 21 godinu čekali  da se njihov sin vrati živ. Stavileci čita pismo roditelja "Za tebe sine Vegime, ova knjiga je otvorila stranice i svaki red koji ćitamo u njoj podseća nas na vreme mladosti koje se u 18 godini ugasilo zbog slobode koju danas uživamo. Bol, čežnja i nada nisu se gasili 21 godinu. Kad smo se setili nevinih godina kada te je krvava ruka zgrabila i ostvorila ranu u našem srcu, ostavila nas je otvorenih očiju prema vratima u mislima da će se jednog dana ta vrata otvoriti i da ćeš se pojaviti pred tim vratima plavim očima poput mora sa dugom lepom žutom kosom ", napiano je u pismu. Nakon spomen-akademije, beživotno telo Vegima Kasima Ćerkezija  sahranjeno je verskom ceremonijom kojo je nestao od marta 199 godine . On je zajedno sa rođacima I njegovim stricem otetih od srpskih snaga koji su ujedno  sinovi i muž majke  Ferdonije Ćerkezi.