Krajem decembra ove godine navršava se dve godine od kada je prijavljen prvi slučaj novog korona virusa u Vuhanu u Kini. Do danas je širom sveta prijavljeno preko pet miliona smrtnih slučajeva i miliona ostalih zaraženi. Posledice ove bolesti se nastavljaju i nakon procesa izlečenja u psihološkom smislu, posebno kod osoba koje pate od anksioznosti i depresije. Psiholog Petrit Tači kaže u intervjuu za KosovaPres da oko 5,8 odsto ljudi može da pokaže anksiozne poremećaje ili depresiju kao rezultat nastalog stanja. On ističe da su najviše pogođene starosne grupe između 20 i 30 godina. Pored njih od ovih poremećaja, pate i starosna grupa dece, srednja i one starije. Psiholog Tači kaže da se kod ovih ljudi javljaju poremećaji anksioznosti i depresije, postoji nelagodnost, ali i zatvorenost iz društvenog kruga. Tači: Ljudi sa anksioznim poremećajima imaju neku vrstu nelagode „Kod osoba sa anksioznim poremećajima često se javlja neka vrsta nelagodnosti, sklonost neke vrste hiperaktivnosti, bez koncentracije. Dakle, u njima preovladava strah, unutrašnji strah, koji nije jasno preciziran, koji se manifestuje nesigurnim ponašanjem. „Dok kod depresivnih osoba nalazimo pasivnost, osećaj umora i umoran pogled, bez interesovanja, dakle potpunu zatvorenost u sebe čak i kada su prisutni u društvenim krugovima i privučeni su unutar zidova kuće“, rekao je on. Postoje dugoročne studije u vezi s tim, koje pokazuju da je nakon karantina veće intenziviranje briga kao što su strah, nesanica ili posttraumatski stresni poremećaj, ali psiholog Tači kaže da nema razlike između starijih i mladih, između muškaraca ili žena. Tači: 5,8 odsto ljudi ima anksiozne poremećaje u celini „Statistika nikada nije mogla da govori o određenom broju tačnih procenata, ali negde u rasponu od 5,8 odsto do anksioznih poremećaja u celini, verovatno postoje izvori u literaturi gde se depresija može proširiti i do 17 do 18 odsto u obliku opšte populacije, ali još uvek nema tačnost i u poslednje vreme možemo primetiti trend rasta posebno anksioznih poremećaja. Verovatnije je da će ovaj period od 20 do 30 godina biti više uključen i sa depresivnim poremećajima i sa anksioznim poremećajima, ali ne postoji starosna granica da se kaže da je samo ovo doba pogođeno. Dakle, imamo anksiozni poremećaj u detinjstvu, srednjim godinama i poodmaklim godinama, ali kao da su najveće tendencije od 20 do 30 godina gde počinju prve faze zrelosti, ulazak u svet analize života i sebe, rekao je Tači. Tači govori i o predrasudama koje mogu imati osobe sa anksioznošću i depresijom, od kojih se, prema njegovim rečima, sami ljudi više plaše da će imati predrasude, nego šta će se zaista desiti kao čin. Tači: Strah od predrasuda drugih je preuveličan više nego što postoje predrasude „Ponekad je najveći utisak kada smo u stanju depresije i anksioznosti da ćemo imati predrasude. Dakle, strah od predrasuda od drugih je preuveličan više nego što takva predrasuda zaista može imati, ali u stvarnosti postoji tendencija da se to zove i stigma. Dakle, u momentu kada se uoče čudna ponašanja, mogu postojati teze tipa 'nije bio dobar u nečemu', 'njegovo se ponašanje promenilo', 'šta mu se desilo', pa može biti takvih etiketa, ali je više preuveličan i etiketiran od strane osobe koji prolazi kroz situaciju nego što svet vidi šta se dešava“, rekao je Tači. Međutim, ovaj period anksioznosti i depresije može se prevazići društvenim, ali i fizičkim aktivnostima. Tači: Društvene aktivnosti pomažu osobama sa depresivnim poremećajima „Više se uključiti u društvene, fizičke aktivnosti, koje podrazumevaju koncept rada koji se ispunjava tim delom, što sam ja uradio nešto, bi bio svojevrsni spektar aktivnosti koji bi pomogao osobi sa depresivnim poremećajima, bilo da se sa anksioznim poremećajima, da poveća koncept samopoštovanja i suočiti se sa emocijama koje su ometale. Međutim, neretko se ovi predlozi i saveti čine i ostaju nevažeći ako klijent ne uđe u psihoterapijski tretman“, naglašava on. Psiholog Tači kaže da je period pandemije bio uzrok negativnog uticaja na ljude koji su imali anksioznost i depresiju. Tači: Pandemija, veoma moćan faktor koji je promenio psihičko stanje „Nesumnjivo je da je pandemija bila veoma moćan faktor koji je kolebao psihičko stanje svih bez razlike, ali kao najskloniji da trpe posledice i negativne efekte ovog perioda bili su ljudi koji su imali problem poremećaja emocionalne i psihičke prirode,a najviše su pogođene osobe sa poremećajem anksioznosti, pošto je pandemija period u kome je uticala na koncepte bezbednosti, stabilnosti I o tome šta će se dešavati u budućnosti“, rekao je Tači.