Vlada Kosova, u slučaju sveobuhvatnog sporazuma sa Srbijom, odrediće rok od 18 meseci da ona naznači lokacije masovnih grobnica za nestale. U okviru ovog sporazuma, izvršna vlast namerava da uzme obečanje Srbije da če se suočiti sa svojom kriminalnom prošlošću. U izveštaju ministra Pravde, Seljima Selimija i drugih institucionalnih zvaničnika pred parlamentarnom Komisijom za Ljudska Prava u vezi za pitanje nestalih osoba u dijalogu sa Srbijom, rečeno je da su postignuti osnovni principi za pitanje nestalih. Ali, kritike su uputili opozicioni poslanici zbog nedostatka transparentnosti u ovom procesu i zatraženo je da se uslovi dijalog bez bavljenja pitanjem nestalih. Ministar Selimi rekao je da će i dalje biti protiv tehničkog dijaloga i da će se to pitanje rešavati na svakom sastanku sa Srbijom. Selimi: Posle konačnog sporazuma, Srbija seobavezuje da pokaže masovne grobnice Albanaca “Ja kao izaslanik AAK-a u dijalogu, protiv sam i biću protiv tehničkog dijaloga. Ne treba da vodimo tehnički dijalog. Pitanje nestalih nije tehničko, već pravno pitanje pravde. Mislimo da će ove rasprave koje se vode i koje će biti određene u konačnom sporazumu, u nadi da će se pitanje nestalih postići između Kosova i Srbije, jednom zauvek preuzeti. I da če Srbija preuzeti svoju odgovornost za svoju kriminalnun prošlost . Pokušaćemo da predstavimo u ovom sporazumu i išli smo da to tražimo. Srbija da otvori zemlju gde su  te masovne grobnice i vratiti ta tela. Ali mi smo tamo da tražimo pravdu ... 31:09 Imamo za cilj da postignemo sveobuhvatan sporazum sa Srbijom da imamo rok od 18 meseci kojim će Srbija uzeti obavezu da če poštovati ovaj sporazum o pitanju nestalih osoba. Da će pokazati lokacije nestalih osoba i tokom 18 meseci da imamo odgovore na pitanja koja imamo ", rekao je. Kritikama vlade Hoti na vašingtonski sporazum obratila se članica komisije iz LVV Saranda Bogujevci koja je zatražila dodatna pojašnjenja u vezi sa tačkom u kojoj je rekla da je izvršeno izjednačavanje nestalih i raseljenih. Bogujevci: Kakve veze tema nestalih ima sa pitanjem raseljenih lica? “Kakve veze tema nestalih ima sa pitanjem raseljenih lica?“ Šta podrazumeva pitanje raselenih lica, jer ovde govorimo o unutrašnjem preseljenju. Da li se slažemo da smo i dalje teritorija Srbije ili Republike. Da li to znači da bi trebalo da postoji razmena između nestalih i raseljenih. Kako je moguće da mi kao delegacijia da dozvolim da uđemo u ovaj paragraf i u ove dve teme kao ravnopravane “, rekla je. Ovu kritiku je prihvatio ministar Selimi, ali rekao je da je uvrštavanje ova dva pitanja u paragraf došlo kao rezultat odraza razgovora koji su se odvijali u Briselu. Selimi: Legitimno je da je pitanje izbeglica i raseljenih lica u istom paragrafu “Videli smo pitanje sporazuma koji je ušao u Vašingtonski sporazum. Razumem i legitimno je da je pitanje izbeglica i raseljenih lica u istom paragrafu. To je odraz toka razgovora koje smo vodili u Briselu. Neka vrsta protoka koji se manifestuje u sporazumu potpisanom u Vašingtonu. Iako sporazum ima uglavnom ekonomske elemente, insistirali smo da pitanje nestalih uvek bude prva tema o kojoj razgovaramo sa Srbijom. Nemamo šta da izgubimo jer su sve te masovne grobnice u Srbiji. Verujemo da srpska država i srpska administracija znaju gde su ta groblja. Što se identifikuje izjavama srpskih zvaničnika“, rekao je on. Deo ovog izveštaja bio je i šef  delegacije Kosova u radnoj grupi za pitanje nestalih Ibrahim Makoli, koji je rekao da su osnovni principi sporazuma o nestalim licima postignuti u Briselu. Naglasio je da se pitanje nestalih neće konzumirati dok se ne dobije zaslužena kazna Makoli: Pitanje nestalih neće se potrošiti dok se ne dobije zaslužena kazna “Pitanje nestalih biće potrošeno ne samo kada se poslednja osoba pronađe na Kosovu, već kada poslednji počinilac zločina koje je počinio na Kosovu dobije zasluženu kaznu“, rekao je on. Optužbu protiv vlade Hoti izneo je i poslanica PDK Besa Ismaili, rekavši da ova vlada ima izraženi nedostatak transparentnosti. Ismaili: Mislim da je nedostatak transparentnosti alfa i omega rada ovog premijera “Mislim da je nedostatak transparentnosti alfa i omega rada ovog premijera i ove vlade. To me zabrinjava, mislim da za tehničke grupe treba da budu dobro pripremljene i profesionalno. Pretpostavljamo da teme koje tamo pokrećete nisu na nivou za koji premijer misli da ne mogu predstaviti javnosti. Stoga ste ovde da nam date konkretne podatke. O čemu ste razgovarali u Briselu tri puta uzastopno ste išli, o kom principu ste razgovarali“, rekla je poslanica Ismaili. Dok je poslanica AAK-a, Teuta Hadžiu tražila da se nastavak razgovora uslovi dok se ne razjasni sudbina nestalih. Hadžiu: Da se uslovi nastavak razgovora, dok se ne razjasni konačna sudbina nestalih “Da se uslovljava nastavak razgovora, dok se ne razjasni konačna sudbina nestalih. Kada se to dogodilo, od koja vlada, koja je učinila jedini korak u ovom pravcu. Ko je ignorisao jednu od rezolucija, koji ni tri dana, ni trideset, ni trista. Stoga bi ova tema trebalo da beži od politike“, rekla je ona. Izveštavanje u ovoj  komisije u poslednjim trenucima odbio je premijer Avdulah Hoti, delegirajući svog ministra Selima Selimija