Od povratka iz Švajcarske na Kosovo, majku dve devojčice zlostavljao je bivši muž. Brak Ljuljete Aljiu trajao je 16 godina, dok je u poslednjih šest godina doživela i fizičko nasilje. Ona je javno, kao retkost, priznala i osudila svog bivšeg muža za fizičko, ekonomsko i psihičko nasilje koje je nad njom izvršila. Već pet godina ona se suočava sa teškim pravnim procesom. Ljuljeta Aljiu iz Prištine je 2017. godine pokrenula postupke za razvod i podelu imovine u ravnopravnoj formi. Aljiu: Pored fizičkog nasilja, bilo je psihičkog i ekonomskog nasilja „U mom slučaju, pored fizičkog, bilo je i psihičkog i ekonomskog nasilja. Prevara za imovinu, otuđenje imovine, promena plate tokom brakorazvodnog postupka. I sve ove stvari koje se dešavaju većini žena na Kosovu, sve doživljavaju skoro isto. Retki su slučajevi da muškarci razumeju ispravno i da su u pravu u odnosu na žene. Drugi problem je društvena stigma kada se u javnosti govori o nasilju u porodici. „Ovo sam preduzela da bih prekinula tišinu“, rekla je za KosovaPress. Za sve ove teškoće kroz koje prolazi, Aljiu krivi same institucije. Aljiu: Imam 15 različitih postupaka na sudovima „Trenutno imam 15 različitih postupaka u sudovima i tužilaštvima. Imam neke druge u policiji, neke slučajeve. Postoji 15 različitih postupaka za koje je tokom pet godina morala da preduzme preko 100 sudskih radnji, dokumenata, a da ne govorimo o ročištima i sastancima za razvod braka. 2017. godine zahtevala sam podelu imovine i izrečena je mera bezbednosti za jedinu imovinu koju je ostavio na svoje ime. Od 2017. godine do sada nema sednice za podelu imovine, nije održana nijedna sednica. Zato što su me sudovi, uprkos donošenju rešenja o meri obezbeđenja imovine, 2020. godine pozvali da ponovo govorim o meri bezbednosti. U koje je i sama Kosovska katastarska agencija uključena za prevaru“, kazala je Aljiu. Iako još uvek ne uživa imovinu koja joj pripada, nastavila je sa zalaganjem za izmene i dopune Zakona o porodici, gde je uspela da izmeni neke članove u kojima su žene bile zakonski diskriminisane na Kosovu. Nakon realizacije ove zakonske izmene 2018. godine, osnovala je organizaciju Inicijativa za pravdu i jednakost – Inject. Institucija ombudsmana tokom godine dobija mnogo pritužbi žena koje se suočavaju sa nepravdom u ostvarivanju svojih prava. Rukovodilac ove institucije Naim Čeljaj ističe za KosovaPress da ono što je definisano zakonom i prava koja garantuju obe strane nije uvek lako postići. Čeljaj: Najkomplikovaniji slučajevi kada je imovina na ime trećih lica „Najkomplikovaniji su slučajevi kada je imovina upisana na ime trećih lica, što u ovom slučaju izuzetno otežava proceduru i mogućnost da supružnik ostvari svoju mogućnost u skladu sa zakonom. Pitanje neformalnosti je problem na Kosovu, s obzirom na činjenicu da veliki broj porodica godinama nastavlja da ne završava ostavinske postupke i prenos imovine u ime lica koja im pripadaju, u ovom slučaju u ime zakonski nosilac.koji uživa to pravo svojine. „Obično su velike porodice, imovina se upisuje na ime lica, zatim se prave porodične deobe i imovina se deli, ali u katastarskim knjigama ostaje ponovo upisana na ime lica koje je upisano“, kaže on. U ovim dugotrajnim postupcima, Erza Kurti iz Ženske mreže Kosova kaže da su žene najviše oštećene. Kurti: To su procedure koje dugo traju „To je postupak koji dugo traje i u momentu kada dođe do psihičkog pritiska bivšeg muža ima slučajeva da odustanu. Međutim, ima slučajeva da odustanu jer to traje godinama. To je ogroman umor koji zatim prati žene. A važnost sticanja udela u bogatstvu je veoma velika, jer se često ustručavaju da nemaju gde da žive i da preuzmu starateljstvo nad decom. To ih gura da se ne razdvajaju ako imaju problema“, rekla je ona za KosovaPress. Zakon obavezuje žene da im se priznaju doprinosi, bez obzira na prihode koje donose kući. Ali tako nešto se skoro nikada ne dešava. Čeljaj: Ima slučajeva da se narušava dostojanstvo žene „Nije bitno ko je doneo veći ili manji prihod, bitno je da su radili drugi. Postojalo je pravilo da su sudovi odlučivali na osnovu procene veštaka, koji su potom u svojim mišljenjima zaključili na osnovu prihoda i prihoda koje je svaki supružnik imao i obavljenog posla, određivao vrednost doprinosa. Ovim slučajevima je takođe povređeno dostojanstvo Žene. Znam konkretan slučaj da je preko 42 godine braka veštak procenio na pet hiljada evra“, kaže on. Ombudsman međutim, očekuje da izmenama Krivičnog zakonika neće biti povređeno dostojanstvo žene prilikom podele imovine. Kosovski pravni institut prati sudske postupke, u principu one u porodičnim slučajevima, ali koji su retko otvoreni. Istraživačica Arrita Reznići naglašava da se ovi slučajevi odlažu i da su žene prinuđene da napuste dom, uprkos doprinosu koji su dale. Reznići: U toku godine lečimo na desetine slučajeva ove prirode „Tokom godine lečimo na desetine slučajeva ove prirode. U stvari, mi se stalno trudimo da putem kratkih promocija, kroz razne pozive koje objavljujemo, pozivamo sve one ljude kojima je potrebna besplatna pravna pomoć da dođu kod nas. Naime, smatramo da je potrebno raditi na podizanju svesti svih ovih osoba, posebno u ovom slučaju žena, o načinima na koje mogu da koriste besplatnu pravnu pomoć“, dodaje ona. Iz Osnovnog suda u Prištini su saopštili da je do kraja 2019. godine ostalo nerešeno 345 brakorazvodnih predmeta. Takođe, u odgovoru ove institucije za 2021. godinu navodi se da zbog prekida ručne obrade statističkih podataka ne mogu da daju podatke. Predsednik Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda Bedžet Šalja kaže da neke žene i dalje imaju tradicionalan pristup, koje ne žele da uzmu bogatstvo ni porodice ni muža. Šalja: Žena mora da insistira na ostvarivanju ovog prava „Žene moraju insistirati na tome da ostvare ovo pravo. E sad zašto ima prepreka, nema prepreka zašto neko ne želi da sprovodi zakon, ali procedure su dugotrajne i postoji mogućnost posebno u građanskim sporovima da ti procesi dugo traju. A ovo je nemogućnost kada se žena umori jer joj se uskrati tužba i odustane. Inače, što se tiče pravne infrastrukture, to je vrlo jasno i nema dileme da se prava žena i muškaraca na podelu imovine dele 50 prema 50“, rekao je on. Mnogo je slučajeva na Kosovu kada se imovina ne može podeliti. U svim ovim slučajevima zakon dozvoljava novčanu naknadu na osnovu stručne procene. I ovde nastaju prepreke, jer kada se imovina upiše na ime trećeg lica, realizacija cilja je otežana. Institucija ombudsmana je preporučila institucijama da otklone neformalnost u registraciji imovine.