Bivši specijalni izaslanik Evropske unije za Kosovo tokom 1998-1999. godina, ambasador Volfgang PETRIČ, kaže da Balkan više nije u fokusu američke spoljne politike, već Kina i Rusija. U ekskluzivnom intervjuu za KosovaPress, ambasador PETRIČ je rekao da je kriza u Ukrajini direktan izazov za predsednika Bajdena i Evropu, jer dovodi u pitanje iskustvo i odlučnost predsednika Bajdena. Ambasador PETRIČ je govorio i o tenzijama na Balkanu i njihovoj povezanosti sa dešavanjima u Ukrajini. Činjenica da je tri godine bio visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, tenzije u ovoj zemlji vidi kao veoma ozbiljne, ali ne misli da može izbiti novi rat jer su SAD, EU i NATO spremne da intervenišu . Što se tiče dijaloga između Kosova i Srbije, ambasador PETRIČ očekuje novu dinamiku i polaže velike nade u iskustvo ambasadora Krisa Hila i drugih članova tima predsednika Bajdena koji će se baviti Balkanom. Intervjuisao: Fadil MIFTARI KosovaPres: Gospodine ambasadore, prošle godine su zabeleženi veliki napori Zapada za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, ali zapravo sastanci lidera dve zemlje nisu doneli nikakve rezultate. Iz vašeg ugla, kao iskusnog diplomate u odnosima Kosova i Srbije, gde je bio problem? PETRIČ: 2021.godina bila je godina mnogih političkih promena – kako u regionu tako i u svetu – koje su otežale deblokiranje blokiranih posredničkih napora Evropske unije. Jedna od njih je promena vlasti u Prištini, gde je došlo do istorijskog udaljavanja od 20-godišnje vlasti kojom je dominirala OVK-a. Ovaj prekid u politici Kosova doprineo je malom napretku u dijalogu Priština-Beograd. Ali bilo je važno da do samita uopšte nije došlo. Treba međusobno priznavanje. Trebalo je vremena i da Vučić i Tači međusobno razgovaraju. Sećam se kada sam predložio austrijskom saveznom predsedniku g. Aleksandra Van der Belena da ih pozove na godišnji sastanak u selu Tirolean Alpbaha, bila je otvorena i ozbiljna komunikacija između dva lidera. Sada kada premijer Kurti vodi vladu, nema sumnje da je spreman da nastavi dijalog. Videćemo kakva će biti strategija g. Kurtija. Međutim, početkom aprila u Srbiji će biti održani izbori, što znači još jedno neophodno odlaganje do izbora predsednika i formiranja vlade u Beogradu. KosovaPres: Da li mislite da bi strategija Zapada za dijalog trebalo da se promeni? PETRIČ: Uvek postoji potreba da se proces prilagodi novim okolnostima. Ali u suštini dijalog mora da se nastavi. Verujem da će podrška SAD biti više u skladu sa EU sada nego što je bila za vreme predsednika Trampa. KosovaPres: Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za južnu i centralnu Evropu Gabrijel Eskobar upozorava na nove sankcije političarima koji na neki način podrivaju dijalog Kosova i Srbije. Može li to promeniti dinamiku dijaloga i sadašnje stavove strana? PETRIČ: U mojim nedavnim razgovorima u Vašingtonu ostao sam sa utiskom da Bajdenova administracija želi da koristi sankcije kao politićki instrument u regionima u kojima ne vidi veliki napredak. To je slučaj sa članom Predsedništva bosanskih Srba g. Miloradom Dodikom, koji je – nakon 2017. godine – ponovo sankcionisan, kao i njegovom pravnom savetniku, te televizije bliska g. Dodika. Ne znam da li će uslediti još sankcija i da li će one uticati i na dijalog Priština-Beograd. Mnogo će zavisiti od EU koja je uzdržanija kada je reč o ovako oštrim merama. Nadam se da će u Dijalogu prevladati politička odgovornost i spremnost na kompromis. KosovaPres: Neki analitičari su izrazili zabrinutost da, dok se Zapad predvođen Bajdenom fokusirao na krizu u Ukrajini, kako bi izbegao veliki sukob sa SAD-om i Zapadaom oko Ukrajine, ruski predsednik Putin pokušava da podstakne krizu između Srbije i Kosova. Da li je kriza u Ukrajini povezana sa dešavanjima na Balkanu? PETRIČ: U pravu ste, sukobi na istočnim i južnim granicama EU donekle su povezani sa činjenicom da ruski predsednik Putin zloupotrebljava otvorena pitanja – kao u regionu Zapadnog Balkana – da bi pratio svoju ometajuću strategiju slabljenja Evrope. Uveren sam da lideri zemalja Zapadnog Balkana shvataju da ne treba da zavise od Moskve, već da uspostavljaju dobre partnerske odnose sa Briselom i važnim prestonicama kao što je Berlin. KosovaPress: Dve decenije za redom do 2021. godine na Balkanu je bio gotovo samo ozbiljan problem, između Kosova i Srbije, ali je posle mnogo godina kriza u Bosni izazvala veliku zabrinutost u regionu. Kakva sudbina čeka Bosnu. Postoji li rizik od njenog raspada ili će se situacija normalizovati? PETRIČ: Kao što možete zamisliti, posebno sam zabrinut za Bosnu i Hercegovinu nakon što sam proveo tri veoma dramatične godine kao visoki predstavnik međunarodne zajednice. Tokom mog mandata ostvarene su važne reforme kao što su uspostavljanje Državnog suda i Tužilaštva, povratak skoro milion izbeglica, obnova stotina hiljada domova i uspostavljanje funkcionalne državne vlasti. Već dugi niz godina međunarodna zajednica nije dobro radila u Bosni, a nacionalistički političari tri naroda – Bošnjaka, Srba, Hrvata – stvorili su državu zahvaćenu raširenom korupcijom i vezama sa balkanskom mafijom, koja je jedina zaista multietnička organizacija jer kriminalci sarađuju izvan etničkih podela. Sada SAD i EU konačno preduzimaju odlučne korake. Ostaje još čekati da se izbegne podela Bosne. Uveren sam da rata neće biti jer su EU i NATO budni i spremni da intervenišu ako se nešto loše desi. KosovaPres: Predsednik Bajden je imenovao najeminentnije američke diplomate da se bave Balkanom. Imam utisak da sve poznajete jer su to diplomate koje su se veoma angažovale na pitanju Kosova u vreme kada ste bili specijalni izaslanik EU za Kosovo. Očekujete li ove godine jači američki angažman na Balkanu? PETRIČ: Da, prilično je zanimljivo videti toliko starih američkih prijatelja koji se vraćaju na Balkan. Imao sam dug razgovor sa mojim dragim prijateljem Krisom Hilom u Vašingtonu u decembru, i razmenili smo mišljenja o trenutnoj situaciji, nekih 20 godina nakon što smo se aktivno uključili u sukob. Verujem da je Hilovo imenovanje za izaslanika Vašingtona u Beogradu jasan signal predsednika Bajdena da želi da vidi pozitivne rezultate u regionu. Balkan više nije u fokusu američke spoljne politike. To su Kina i Rusija. Ukrajinska kriza je neposredan izazov za Bajdena i Evropu. To dovodi u pitanje njegovo iskustvo i odlučnost. Stoga će u velikoj meri zavisiti od spremnosti Beograda i Prištine da se ponovo ozbiljno angažuju u traženju rešenja. Ambasador Hil će sigurno dobro iskoristiti svoje ogromno iskustvo koje je stekao na mnogo težim tačkama sukoba kao što su Koreja i Irak. Očekuje se novi momenat u procesu Dijaloga. KosovaPress: Bio je to period od nekoliko godina kada se Velika Britanija nekako povukla iz direktnog učešća u dešavanjima na Balkanu. Na kraju, Britanija je imenovala specijalnog izaslanika za zapadni Balkan, dok je Austrija, vaša zemlja, počela da igra aktivniju ulogu u dešavanjima u regionu. Da li to znači da zemlje (Britanija, Francuska i Austrija) koje su istorijski bile aktivne u balkanskim zbivanjima žele da iskoriste svoja prošla iskustva da donesu mir na Balkan? PETRIČ: Nakon izlaska iz Evropske unije, UK sada mora da definiše svoju spoljnu politiku. Bila je dobra odluka da se imenuje specijalni izaslanik jer je London oduvek igrao glavnu ulogu u regionu. Sećam se kada sam, kao specijalni izaslanik EU, mnogo puta putovao na Kosovo, britanski ambasador je bio na mojoj strani i bio je od velike pomoći i imao je znanje. Britansko prisustvo na Zapadnom Balkanu je jasan znak da Forin ofis vidi situaciju kao nestabilnu. Siguran sam da će trojka EU-SAD-VB biti važan igrač, pored toga, Francuska sada predsedava EU po principu rotacije, a predsednik Makron je Zapadni Balkan stavio visoko na svoju evropsku agendu. Jasno je da je najneposrednije pitanje bugarska blokada početka pregovora o članstvu u EU Severne Makedonije. Nadam se da će Francuska uspeti da otključa bugarski veto. To je važno i za Albaniju, koja je na neki način pretrpela kolateralnu štetu, da tako kažem, od bugarske nedoslednosti. Moja zemlja Austrija nastavlja da se angažuje u regionu, zapravo Zapadni Balkan je glavni prioritet našeg Ministarstva spoljnih poslova. Tradicionalno bliski odnosi sa Prištinom, ali i bliski odnosi sa Beogradom i drugim prestonicama, daju Beču jedinstvenu priliku da svojim dobrim uslugama, kao neutralna zemlja, konstruktivno podrži evropsku integraciju celog regiona. Austrija je jedan od glavnih investitora u regionu; Beč je multikulturalni grad zahvaljujući velikom broju naroda sa prostora bivše Jugoslavije. KosovaPress: Imate značajno iskustvo u rešavanju kriza na Balkanu i iz ove perspektive zanima me vaše mišljenje o inicijativi Otvoreni Balkan. Pitam vas hipotetički, - sa ovom inicijativom, kako će izgledati Balkan 2025. godine? PETRIČ: Nije prvi put da je predložena regionalna slobodna trgovina. Ovog puta iz Albanije, Severne Makedonije i Srbije. Svestan sam da model Berlinskog procesa postoji i premijer Kurti takođe ima predlog. Inače, Brisel je predložio sličnu ideju, nazvanu Zajedničko regionalno tržište. Ali, koliko vidim, nema mnogo razlike od inicijative Otvoreni Balkan. Međutim, vidim pitanje onih koji su skeptični da bi inicijativa Beograd-Skoplje-Tirana bila diskriminatorna prema manjim nacionalnim ekonomijama. Ove zabrinutosti mogu se lako otkloniti, uveren sam, na osnovu inkluzije i jednakosti. Koji god da bude krajnji rezultat – pozivam na brze odluke – otvoreni trgovinski i ekonomski prostor sa slobodnim kretanjem robe, usluga i ljudi preko granica bio bi profitabilan za region i služio bi kao neka vrsta poligona za članstvo u EU. Na ovaj način, 2025. godina – do koje je još samo tri godine – može videti obnovljenu dinamiku regionalnog razvoja. I to bi trebalo da bude zajednički cilj. KosovaPres: Krajem prošlog leta imali ste sastanak sa premijerom Kurtijem, ako možete da podelite sa nama svoje iskustvo u susretu sa g. Kurtijem u vezi sa njegovim stavom o Dijalogu i „Otvorenom Balkanu“? PETRIČ: To nije bio moj prvi susret sa g. Kurtijem, kojeg poznajem još iz dana kada sam bio specijalni izaslanik EU. Takođe sam bio aktivan u njegovom puštanju iz Miloševićevog zatvora. Ovog puta smo imali dobru razmenu mišljenja. Premijer je u potpunosti u toku međunarodnih dešavanja, što je neophodan preduslov za uspešnog premijera. Razgovarali smo o stanju u procesu dijaloga i uopšteno o političkoj situaciji. Premijer je izneo svoje prioritete, uključujući zapošljavanje mladih i borbu protiv korupcije. Uspeo sam da ga obavestim o veoma turbulentnoj političkoj situaciji u Austriji, koja me ponekad podseća na Balkan. Naglasio sam činjenicu da je dobro upravljanje ono što dopire do manjina i nastoji da bude inkluzivno. KosovaPres: Sećam se da ste 2018. godine u jednom intervjuu upozorili da će na sledećim izborima za EU, ako ne pobeda, to biti velika prednost za desničarske populiste. Pomenuli ste neke evropske političare poput g. Orban i još neki da su veoma dobri Putinovi prijatelji, a vi ste upozorili da će oni imati svoje komesare u sledećoj Evropskoj komisiji. Da li se ova situacija dogodila i da li Rusija ima uticaja na donošenje odluka u strukturama Evropske unije? PETRIČ: Pa, bio sam samo delimično u pravu. Ipak, Orban ili Janša iz Slovenije imaju značajan uticaj na Zapadnom Balkanu. A to nije uvek povoljno za bolji odnos sa Briselom. Ponekad imam utisak da je čak i mađarski komesar za proširenje EU ponekad više Mađar nego Evropljanin. Druge članice EU, poput Francuske, Holandije i Danske, ostale su skeptične u pogledu brzog pristupanja šest država zapadnog Balkana. Oni žele da vide jačanje liberalno-demokratskog sistema u EU, a ne Orbanove neliberalne demokratije. Rusija, ali i Kina i Turska, kao i neke arapske države imaju sve značajniju ulogu. Oni slede veoma različita politička i ekonomska pravila, koja su u oštroj suprotnosti sa evropskom tradicijom liberalne demokratije. Većina članica EU želi da vidi jačanje njenog demokratskog modela na Zapadnom Balkanu. Ovo bi definitivno pomoglo da se ublaže zabrinutosti skeptika u pogledu proširenja. KosovaPres: Očekujete li napredak u procesu dijaloga između Kosova i Srbije ove godine? PETRIČ: Da, verujem da ćemo u drugoj polovini 2022. godine videti napredak. Ali da bi ovo bilo tačno, očekujem od svih strana ozbiljan napor da se zaista pozabave mnogim pitanjima koja su još uvek nerešena. Moj stav je da će se implementacija Asocijacije koja je dogovorena smatrati korakom napred od strane međunarodne zajednice. KosovaPres: Posle četiri nedelje, Kosovo obeležava 14. godišnjicu nezavisnosti. Recite nam: kakvi su vaši utisci sa ovog putovanja po Kosovu? PETRIČ: Kosovo je prešlo dug put. Prošlo je težak put i nije uvek bilo lako. Greške su se ponekad dešavale, ali generalno verujem da će uspešnim okončanjem Dijaloga uz posredovanje EU, Kosovo ući u novu i ključnu fazu u svom pristupu Evropskoj uniji. / Ambasador Volfgang Petrič je istaknuti evropski diplomata sa dugogodišnjim iskustvom u svim procesima za postizanje mira na Balkanu. Bio je specijalni izaslanik EU za Kosovo (1998-1999), glavni pregovarač EU u mirovnim pregovorima o Kosovu u Rambujeu i Parizu (1999), i potom i Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu (1999-2002). Bio je ambasador Austrije pri UN, u Ženevi (2002-2008) i pri OECD-u u Parizu (2008-2013). Bio je član Džozefa A. Šumpetera na Univerzitetu Harvard (2013-2014), a trenutno je predsednik Austrijske fondacije Maršal plana .