Iako su institucije na Kosovu bile izazvane krizom koja je nastala kao posledica širenja Covid-19, narodni poslanici su se nisu suočili sa problemima prihoda. Poslanici ove institucije koji su tokom ovih meseci bili neaktivni zbog pandemije i političke krize, primali su pune plate. Posmatrači rada Skupštine procenjuju da je ova institucija trebalo da bude aktivnija u ovom periodu. Sredina marta, Kosovu je našla sa pozitivnim slučajima koronavirusa, i počele su se preduzimati mere za ograničavanje kretanja, obustavu školovanja, zatvaranje vrtića, i ometanje mnogih drugih aktivnosti, uglavnom preduzeća. Ubrzo nakon toga, 25 marta, predlogom za poverenje koji je pokrenula LDK, vlada koju je predvodio Albin Kurti se srušila, produbljujući političku krizu pored one koja je već postojala u zdravstvenom sektoru. Agnesa Hađiu iz Demokratskog Instituta Kosova, kaže da su pandemija i političke krize dva faktora koji su uticali na pasivizaciju Skupštine Kosova poslednjih meseci. Ona kaže da je pokret nepoverenja vladi i politička kriza doprineli pasivizaciji rada Skupštine, imajući u vidu da iz parlamentarne prakse na Kosovu u ovakvim slučajevima ne postoji redovna interakcija između Skupštine i Vlade. "Uprkos političkoj krizi, Skupština bi trebalo da igra mnogo aktivniju ulogu u pružanju pomoći drugim relevantnim institucijama u upravljanju pandemijskom situacijom. Međutim, u nedostatku političke volje parlamentarnih grupa, uprkos nekim inicijativama, to se do sada nije dogodilo. U međuvremenu, postoji 7 međunarodnih finansijskih sporazuma koji čekaju odobrenje od Skupštine, za koje su potrebni glasovi 2/3 svih poslanika, gde su deo tih sporazuma krediti koje je vlada pregovarala za upravljanje situacijom sa pandemijom, i povezano su sa oporavkom ekonomije od posledica pandemijame. Ova sredstva su u opasnosti da budu izgubljena ako ih Skupština ne odobri do roka predviđenog ovim sporazumima, a za to su nam potrebna volja i konsenzus svih parlamentarnih grupa “, kaže Hađiu. Prema njenim riječima, iako je Skupština osnovana krajem prošle godine, ono što je postignuto je uglavnom funkcionisanje komisija, i usvajanje zakona o budžetu, što je prema njenom mišljenju bilo najnužnije pitanje za nove institucije. Čak i prema Albertu Krasnićiju iz Demokratije Plus, Skupština je trebala da bude aktivnija, posebno u nadzoru vlade i primeni mera preduzetih za sprečavanje širenja pandemija. "Tokom ovog perioda bilo je više pokušaja da se pokažu da rade, nego što je zaista bilo efikasnog rada koji bi mogao rezultirati konkretnim aktivnostima. Bilo je više improvizacija", kaže on. Za to vreme, postojala je inicijativa predsednice Skupštine za zakon o pandemijama, ali ništa se nije dogodilo. Bile su i druge inicijative, poput zakona o amnestiji, gde zakonodavni odbor nije dao zeleno svetlo za odobravanje ovih promena. U tom periodu bile su niz mera koje je pokušala da preduzme Skupština, ali na kraju ništa nije rezultiralo konkreto. U odgovoru za redakciju, Skupština Kosova potvrdila je da su parlamentarni odbori održali 50 sastanaka u martu, aprilu i maju. „Parlamentarne komisije su u periodu mart, april i maj 2020 godine sprovele sledeće aktivnosti: razmotrile i izmenile Predlog zakona br. 07 / L-001 o izdvajanju sredstva za budžet Republike Kosova za 2020 godinu; održani su 50 sastanaka, razmotreno su 32 amandmana; ministri ili šefovi agencija, i razne institucije su izveštavale komisiju 14 puta; bilo je razmotreno 12 finansijskih izveštaja, i drugih izveštaja, kao i zaključke predsedništva i druga dokumenta upućena komisijama; obavili su pet terenskih poseta i doneta je odluka za nadgledanje primene zakona “, piše u odgovoru Skupštine. Osnovna plata člana Skupštine Kosova je 1.547 evra, ne računajući iznos koji dobijaju za učešće u skupštinskim sednicama i odborima. Skupština je potvrdila da su tokom pandemije poslanici primali punu platu, i da nijedan poslanik nije odbio platu. /KosovaPress/